Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite dileru

Entuzijastični državni tužilac Džef Sešns je objavio svoju nameru da intenzivira rat protiv droge, zavetujući se da će udariti na dilere droge, ako nacija počne „da nazaduje". Velike su šanse da se ispostavi da je u pitanju samo poza, i da neće imati dovoljno podrške da to izvede, ako nivo radijacije Trampove administracije nastavi da raste trenutnim tempom. Ipak, čovek ne može da se ne zapita, ko su te zloće koje su toliko potresle Sešna?

Naravno, većina dilera nisu gengbengeri ili narko bosovi kakvima ih zamišljaju Sešns i oni od njegove fele. Svakako, ima tipova kao što je Tuko Salamanka, koji uzimaju i uništavaju tuđe živote, ali dobar deo valjatora i valjatorki su relativno normalni ljudi, koji inače žive normalne živote i zadovoljavaju potražnju na crnom tržištu. Banalnost i rutina njihovih života veoma su slični vašoj i mojoj, iako se bave pomalo sjebanim poslom.
Razgovarao sam sa „Stivenom", dilerom srednjeg statusa koji poslednjih šest godina prodaje kokain i MDMA u jednom velikom kalifornijskom gradu i postavio mu pitanja koja i vi želite da postavite onome ko vam radi šemu, ali se plašite da to učinite.

Intervju je redigovan zbog dužine i jasnoće.

VICE: Ispričaj mi kako je došlo do toga da se time baviš. Jesi li doneo svesnu odluku, ili je stvar eskalirala do trenutka kada si se iznenada jednog dana probudio i shvatio, „Ja sam diler droge"?

Stiven: Pomalo od oboje. Možda sam previše često radio šemu sa svojim čovekom i konačno sam pomislio, „Zašto ne preuzmeš svu odgovornost za to što radiš"? Umesto da se zbog svojih delinkventnih prijatelja sastajem s njim četiri puta dnevno.
A kada nam je porodični posao propao, to je iz nužde postao posao sa punim radnim vremenom.

Koje su najgore stvari koje mušterije rade? I kako postupaš sa ljudima za koje je jasno da imaju problem zato što su navučeni? Postoji li tačka u kojoj nekom prestaješ da prodaješ, zato što postane isuviše loše?

Mrzim kada ljudi dođu po koku, šmrknu par linija i malo kuliraju, a onda odu u moje kupatilo i obilato se iskenjaju. Jednog tipa sam morao da isteram zato što je stalno prdeo po mom stanu. Čim mu molekul koke dodirne sluzokožu, on cepa na sve strane. Čak i u mojoj kuhinji. Rekao sam mu da ode i to radi napolju, pre nego što popije po njušci.
Osim toga, ljudi me samo zovu razvaljeni, ili se pojave kod mene usred noći. Vidiš kada neko gubi kontrolu. Taj ti tada postane višak. A i to se dešava iznenada. To su ljudi koje često viđaš i koje na neki način poštuješ, a onda odjednom počnu da se rade pet dana zaredom.
Pre nego što stvar ode predaleko, ja im kažem, „Prestaću da ti prodajem za tvoje dobro. Tako je bolje i za tebe i za mene". Osoba koja me je ubacila u posao me je naučila da to radim, ali to je na neki način moj sopstveni moralni kodeks.

Pogledajte film Lazarevac u paklu droge: Tamo venci tamo slava

Jesi li nekada dok si radio bio u situaciji u kojoj si se uplašio za svoj život? Šta se dogodilo?

Samo par puta. Zbog ljudi koji ne obave svoj deo posla, izađeš na zao glas. I nisam uvek siguran kako drugi primaju takve vesti. Neki tipovi višeg ranga su pomalo rametljivi, naročito što se tiče većih količina i svota novca. Na sreću, nije se dogodilo ništa isuviše ludo. Nisam bio opljačkan, ili tako nešto. Kada se sve uzme u obzir, nos mi je ostao čist, ako tako mogu da kažem.

Šta stavljaš u svoj staf?

Zapravo ništa. Jednostavno mi ga daju – već pokrštenog na višem nivou – i ja ga pakujem u kesice. Ali znam neke ljude koji stavljaju svakakva sranja. Viđao sam da stavljaju i toalet papir. Neki tip iz Vegasa je to radio. Imam mnogo pitanja o tome. Da li je recikliran, da li ima dva sloja? Da li ga je neko posle probao?

Šta najviše mrziš kod svog posla, osim toga što je nelegalan?

Radno vreme je ludo. Nikada nemaš osećaj da si na pauzi. Radim od jutra do mraka. Svaki dan je kao ponedeljak, a petak je ponedeljak svih ponedeljaka.
To takođe zavisi i od veličine tvoje firme. Naša se tokom godina promenila i pomalo porasla. Ranije mi je kroz ruke prolazilo možda 15 grama nedeljno. Sada je to možda 150 grama nedeljno. Tako da mi je radno vreme malo bolje, ali i dalje mu nema kraja. Od trenutka kada se probudim, počinjem da radim. Ponekad je to u 9 ujutru, ponekad u 1 popodne, ponekad bude u fazonu, jebi ga, neću ni da spavam.

Koliko para zarađuješ? Jesi li napravio računicu da li je vredno rizika i balansa između posla i privatnog života?

Neto zarada mi je oko 10 hiljada mesečno, znači ukupno oko 120 hiljada godišnje. Mislim da je vredno toga, ali verovatno bi trebalo da budem veštiji računovođa. Ali ovako sam mnogo bezbedniji nego da pucam iz svih oružja. Ne može bolje od ovoga bez sve te drame. Mislim, ima drame, ali moglo bi da bude i drame u kojoj ljudi ginu. Srećan sam što toga nema u mom životu.

Jesi li ikada prodavao nekome ko je vredan pomena?

Da. Naravno, neću otkriti njihovi identitet, ali bilo je dana kada bi kod mene sedelo četiri ili pet milionera, koji su vodili razgovore tipa, „O, tvoja kompanija je upravo izašla na berzu? Kako je to ispalo", i razmenjivali informacije i ideje.

Koja je bila najluđa šema koju je neki kupac pokušao da izvede? Ima li drugih neočekivanih iznenađenja u tvom poslu?

To se obično ne događa dok ne počnu da ti duguju novac, a ja to pokušavam da izbegnem. A čim otvoriš ta vrata, neko će odmah da se zaduži kod tebe. Kada bi mi svi koji mi nešto duguju ovog trenutka vratili pare, verovatno bih imao 11 hiljada dolara u rukama, samo od sitnih dugova. A to su samo oni dugovi kojih mogu da se setim.
Ali što se tiče trampe, davali su mi kamere, televizore, obavljali smo razne vrste razmena.
Tu i tamo sam imao par ponuda za seks, ali sve to je veoma retko. Ne zajebavam se s tim. To je kao da ti kaže, „Hej, preneću ti herpes ako mi daš jednu kesicu". Ne, hvala. Pička ti ionako neće doneti Teslu.
Međutim, droge su sjajan oblik monete. Mogu daleko da te odvedu. Pomogao sam nekim ljudima u karijeri. Podmazao sam neke točkove muzičarima na koncertima, a onda kasnije bio pozivan na koncerte.
Takođe me i časte pićem gde god da odem. A ako znaš bilo šta o vrhunskim kuvarima, znaćeš da se zabavljaju žešće od svih, pa me čašćavaju i nekim stvarno finim obrocima.

Da li bivaš anksiozan zbog nelegalne prirode svog posla? Kako se to kod tebe manifestuje, i kako se boriš protiv toga?

Ima mnogo anksioznosti. Mislim da sam zbog nje izgubio kosu. Pomalo pijem i malo se drogiram da bih to izdržao, ali uglavnom samo ostajem aktivan i ne razmišljam o tome. Srećom, vidim širu sliku zbog koje ostajem fokusiran. Ne bavim se ovim sranjem da bih bio kul.

Koja je ta šira slika? Šta želiš da radiš umesto što prodaješ drogu?

Želim da budem pionir novog načina života u gradu. Voleo bih da organizujem svoj mali kraj, kao neku umetničku koloniju. Izveo bih neku vrstu obrnute džentrifikacije. Ali za to bi trebalo dosta para, čime bih na neki način vratio dug društvu.
Ali što se tiče svakodnevnog života, voleo bih da učim decu da crtaju.