​Zaboravljeni užasi Ravensbrika, nacističkog koncentracionog logora za žene

Pre sedamdeset godina, petog decembra 1946, u Hamburgu, u Nemačkoj, počela su suđenja za ratne zločine počinjene u Ravensbriku. Otvoren sedam godina ranije osamdesetak kilometara severno od Berlina, Ravensbrik je najpoznatiji nacistički koncentracioni logor u žene. Od šesnaestoro optuženika na tom prvom suđenju, sedam ih je bilo ženskog pola. Među njima se našla i dvadesetšestogodišnja Doroteja Binc koja je uprkos svom polu došla do čina Oberaufseherin, odnosno glavne nadzornice. Bila je optužena za streljanje, bičevanje, i puštanje pasa na logoraše. Do jula 1948, kada je sa radom prestao ovaj tribunal za ratne zločine, 21 od 38 optuženih bile su žene.

Priča o Ravensbriku otkriva neprijatne i često zanemarene podatke o ulozi žena u Trećem rajhu. Ravensbrik se razlikuje po tome što su se u njemu obučavale nacističke stražarke poznatije kao Aufseherinnen. Pošto bi usavršile veštine brutalnog verbalnog i fiziološkog zlostavljanja, ove žene su odlazile u logore širom Rajha. Ozloglašena Irma Grese, poznatija kao Hijena iz Aušvica, počela je karijeru u Ravensbriku 1942. Logor se takođe izdvajao po tome što su njime upravljale gotovo isključivo žene, čija je predvodnica bila Doroteja Binc.

„Ne sme se zaboraviti da je nacistički režim bio veoma patrijarhalan, kao i svi ostali tog doba", kaže dr Rošel G. Saidel preko telefona, upravnica njujorškog Memorijalnog instituta žena i autor ( The Jewish Women of Ravensbrik Concentration Camp ). „Mnogi kažu da su one bile SS stražarke, ali ženama nije bilo dozvoljeno da se učlane u SS; one su bile rezervistkinje. SS je bio za muškarce. Ipak, mnoge od ovih žena bile su izuzetno brutalne… često su poticale iz nižih ili srednjih društvenih slojeva, pa su uživale u statusu koji im je donela pozicija stražara."

U vreme otvaranja Ravensbrik je bio relativno gostoprimljiva institucija u poređenju sa ostalima tog tipa. Nemačka komunistkinja Margaret Buber-Nojman, koja je u logor došla iz ruskog gulaga, na prvi pogled je rekla „Zar je ovo koncentracioni logor?" Pa ipak, tokom rata su se uslovi u logoru naglo pogoršali zbog porasta broja zatvorenika. Bolest i neuhranjenost su bili sveprisutni. Da bi se zadovoljile potrebe nemačke ratne industrije, logoraši su morali da rade sve duže i u sve težim uslovima pod pretnjom smrti. Na poljskim zatvorenicama, sedamdeset četiri „zečice iz Ravensbrika", vršeni su mučni medicinski eksperimenti.

Tokom Drugog svetskog rata, više od130,000 lica je prošlo kroz logor, među njima komunisti, akademici, pripadnice pokreta otpora, romskih zajednica, i drugih grupa koje se nisu uklapale u nacističku definiciju feminizma. Neke žene su došle sa decom, neke su se u logoru porađale. Bilo je raznih evropskih nacionalnosti: ruske, francuske, nemačke, holandske, ali najviše poljske. Procenjuje se da je dvadeset šest hiljada logoraša iz Ravensbrika bilo jevrejskog porekla.

„Uslovi nisu bili dobri ni za jednu ženu u tom logoru, ali iz istraživanja sam zaključila da su posebno loši bili za Jevrejke. Strožije su ih tretirali, a životni uslovi bili su im gori", kaže dr Saidel. Tokom 1942. i 1943, Jevrejke su iz Ravensbrika izmeštene ili u Aušvic ili u gasne komore u susednom Bernbergu.

Za jevrejske političke zatvorenice postojale su posebne kazne, objašnjava dr Saidel. „Politička zatvorenica koja nije bila jevrejskog porekla imala je solidne šanse da preživi do kraja rata. Jevrejke privedene kao političke zatvorenice su ubijali, kako komuniste tako i socijal-demokrate. Na nalozima za hapšenje postojale su razne kolone, između ostalog po jedna za političke zatvorenike i za Jevreje; žene koje su spadale u obe ove kolone bile su streljane."

Dr Saidel je razgovarala sa ženama koje su preživele Ravensbrik i njihovim porodicama. Prenosi nam neverovatnu priču zatvorenice po imenu Džema La Gardija Gluk, sestre čuvenog gradonačelnika Njujorka Fiorela La Gardije. Amerikanka jevrejskog porekla, Gluk se udala za Mađara i živela je u Budimpešti u vreme nacističke invazije. Poslali su je u Ravensbrik u šezdeset petoj godini, ali nekako je uspela da preživi. Po oslobođenju, saznala je da su joj ćerka i unuk preminuli u samici u istom logori.

U biografiji, Džema kaže: „Pogledala sam tu bebu i zapitala se gde da ga sahranim. Na samrti je bio tek godinu dana star i u lošem stanju." Dr Saidel nastavlja priču: „Ipak, posle rata su Džema i njena porodica ostali u Berlinu. U to vreme Fiorelo je vodio američki program za pomoć izbeglicama i nije imao pojma gde mu se sestra nalazi. Najzad je nekako uspela da mu se javi. On je bio čvrst, nije želeo da krši pravila čak ni sestri za ljubav, a zakon je nalagao da udata žena deli nacionalnost muža." Ipak, Gluk i njena porodica na kraju su uspeli da u Njujorku otpočnu novi život.

„Za žene se iz očiglednog razloga misli da su brižne majke – ali kako to pomiri sa užasima Holokausta?" pita se Danijel Patrik Braun povodom Ravensbrika. On je autor „Žena iz logora", jedne od prvih studija koje se bave ulogom žena u Trećem rajhu. „Uvek se vraćam na činjenicu da obuka i poreklo uslovljavaju ljudsko ponašanje. Nacisti su razvili sistem koji čoveka podstiče da bude najužasnija moguća osoba. Obuka je ove žene trebalo da učini nemilosrdno odlučnim, a često je u tome i uspevala. Sa druge strane, mislim da bi bila velika greška tvrditi da obuka nečije zločine može da opravda."

Imena ostalih logora postala su sinonim za nacistički režim, ali relativno malo se zna o preživelim logorašicama iz Ravensbrika, o žrtvama ili njihovih egzekutorima. Pitala sam dr Saidel da li je to zato što se radilo o ženskom logoru. „To jeste jedan od razloga, mada ne i jedini. Ravensbrik se nalazio u Istočnoj Nemačkoj, ljudi sa Zapada tamo nisu mogli lako da dođu. Ja sam imala sreće što sam 1980. godine imala prilike da ga posetim, to se retko dešavalo. U to vreme, tamo je bilo smešteno 20,000 sovjetskih trupa. Svašta se zanemari u vreme Hladnog rata. Neki bi rekli da je u Istočnoj Nemačkoj bilo drugih, muških logora o kojima se više zna, i to jeste tačno. Činjenica da je Ravensbrik bio logor za žene svakako je doprinela tome da ga istoričari prenebregnu."

Tokom poslednjih par godina, na Ravensbrik i ulogu žena u Trećem rajhu najzad je počela da se obraća pažnja – novi radovi se baziraju na delima dr Saidel, Danijela P. Brauna, i drugih. Ovo novo interesovanje javnosti pokazuje da dugo zanemarene žene Ravensbrika i dalje imaju šta da nas nauče.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu