Učesnica Ekoseksualnog kupatila koje je organizovala umetnička grupa Poni Ekspres. Fotografija: Met Sav
Ako se ove nedelje zateknete u Sindeju, bićete u jedinstvenoj prilici da imate seks sa Zemljom. Samo morate da svratite do „ekoseksualnog kupatila", koje je trenutno deo sidnejskog festivala eksperimentalne umetnosti LiveWorks. Kupatilo je interaktivna instalacija umetnika Loren Kronemajer i Iana Sinklera, koji zajedno čine Pony Express, i koji su mi svoj rad opisali kao „ekstravagancu bez ograničenja, osmišljenu da ukine barijere između vrsta, dok tonemo u ništavilo", kao rezultat globalne ekološke krize. Ali na svoj rad takođe gledaju i kao na deo većeg pokreta ekoseksualaca, za koji kažu da je sve zastupljeniji širom sveta.
I možda su u pravu. Dženifer Rid, doktorantkinja sociologije na Univerzitetu Nevade u Las Vegasu, piše disertaciju o ekoseksualnosti, i kaže da se u protekle dve godine broj ljudi koji se identifikuju kao ekoseksualci znatno povećao. A rezultati pretrage na Guglupotvrđuju da je interesovanje za ovaj termin dramatično poraslo tokom prethodne godine. Možda ćemo se 2016. godine sećati po tome da je to bila godina kada je ekoseksualnost ušla u mejnstrim.
Ekoseksualnost je termin čije definicije veoma variraju, u zavisnosti od toga koga pitate. Amanda Morgan, sa Fakulteta nauka zajednice sa Univerziteta u Nevadi, koja pripada pokretu ekoseksualaca, kaže da se ekoseksualnost može izmeriti metodom sličnom Kinzijevoj skali: na jednom polu obuhvata ljude koji pokušavaju da upotrebljavaju održive seksualne proizvode, ili koji uživaju da se kupaju ili planinare goli. Na drugom su „ljudi koji se valjaju po blatu i dožive orgazam prekriveni zemljom", kaže ona. „Ima ljudi koji jebu drveće, ili masturbiraju ispod vodopada."
Učesnice Ekoseksualnog kupatila koje je organizovala umetnička grupa Poni Ekspres. Fotografija: Met Sav
Sve veću popularnost ovaj pokret u velikoj meri duguje naporima performans umetnica, aktivistkinja i paru iz oblasti Zaliva San Franciska, Eni Sprinkl i Elizabet Stivens , kojima je ekoseksualnost postala lični krstaški pohod. One su objavile „ ekoseksualni manifest" na svom sajtu SexEcology i snimile nekoliko filmova na tu temu, uključujući i dokumentarac Zbogom, planino Goli: Ekoseksualna ljubavna priča , u kome se opisuje „polen-amorijska" veza između njih i Apalačkih planina. I dok su putovale zemljom sa pozorišnom predstavom Prljava seksologija: 25 načina da vodite ljubav sa Zemljom , obavljale su ceremonije venčanja na kojima su se one i njihove kolege ekoseksualci venčavali sa Zemljom, Mesecom i drugim prirodnim entitetima.
Sprinkl i Stivens otvoreno govore o ekoseksualnosti kao novom vidu seksualnog identiteta. Na prošlogodišnjoj paradi ponosa u San Francisku, predvodile su kontigent od preko stotinu ekoseksualaca na svečanoj ceremoniji presecanja vrpce na kojoj je „E" zvanično dodato akronimu LGBTQI: Stivens je za Outside izjavila da veruju da se sada barem 100 hiljada ljudi širom sveta identifikuju kao ekoseksualci.
Prema istraživanju Ridove, termin „ekoseksualnost" postoji još od ranih dvehiljaditih, kada su ljudi tako počeli sebe da opisuju na sajtovima za upoznavanje. Tek 2008. je započeo svoju evoluciju ka potpuno razvijenom društvnom pokretu, kada su Sprinkl i Stivens počele da obavljaju ekoseksualna venčanja. Ove dve umetnice su aktivne u pokretu za ravnopravnost braka, i želele su da tu energiju iskoriste u ekološke svrhe. Stivens je rekla da im je cilj da promene koncept našeg pogleda na Zemlju, i da umesto da na planetu gledamo kao na majku, počnemo na nju da gledamo kao na ljubavnicu.
Takođe 2008, Stefani Ajris Vajs, spisateljica i aktivistkinja koja živi i radi u Njujorku, je počela istraživanje za svoju knjigu Eko seks: postanite zeleni u krevetu i učinite svoj ljubavni život održivim , koja je objavljena 2010. Vajs, koja u to doba nije znala za rad Sprinklove i Stivensove, isprva je ovoj ideji dala praktičniji, literarniji fokus, istraživala štetan uticaj materijala koji se koriste za izradu kondoma, lubrikanata i drugih seksualnih proizvoda po životnu sredinu, ali i po naša tela i planetu. Kaže da je napisala knjigu da bi pomogla ljudima da im seksualni život bude „neutralniji po pitanju ugljenika i održiviji" i da nam pomogne da izbegavamo zagađenje svog tela tokom seksa.
Potreba za bezbednijim i održivijim seksualnim prozivodima ostaje bitno pitanje za ekoseksualni pokret, i Vajs kaže da je broj ekoloških opcija za konzumente seksualnih proizvoda dramatično porastao otkako je objavila svoju knjigu. Ali ona takođe rado prihvata i holistički pristup ekoseksualnosti Sprinklove i Stivensonove, i smesta je u njihovim zalaganjima prepoznala zajednički cilj: pomoći ljudima da obnove vezu s prirodom i sopstvenim telima.
Ridova kaže da je ekoseksualnost drugačija od drugih društvenih pokreta po tome što se fokusira na lično ponašanje i zadovoljstvo, umesto na proteste i politiku. Kaže da se neki ljudi unutar ekološkog pokreta iz tog razloga distanciraju od njih. Ali ekoseksualni aktivisti koje smo intervjuisali za ovaj članak svi insistiraju da su im ciljevi veoma ozbiljni. Kao što kaže Morgan, razmišljati o Zemlji kao o ljubavnici je prvi korak ka tome da se ekološka kriza shvati ozbiljno. „Ako iznerviraš majku, verovatno će da ti oprosti. Ako se loše ophodiš prema partnerki, ona će da raskine s tobom".
U isto vreme šmek lakoumnosti koji karakteriše radove kao što su kupatilo ili performansi Sprinklove i Stivensonove je integralni deo pokreta. Morgan ekoseksualnost opisuje kao sredstvo da se prevaziđe „depresivnost Ala Gora", koju ljudi često povezuju sa ekologijom. Ona i drugi ekoseksualci kao što su Vajsova i Kronenmajerova se nadaju da će na ovaj način prosečna osoba moći da se uključi u problematiku koja je pristupačna i zabavna, i to stvara osećaj nade.
Morgan i Vajs obe kažu da takođe na seks gledaju kao na potencijalno moćno sredstvo za motivisanje ljudi da ekologija bude prioritet. Kao što to Vajs kaže: „Ako bežiš od poplave, nemaš vremena za seks".
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu