​Šta se dešava ako glasaš i umreš pre izbornog dana u Americi

Foto Hana Song

Prethodnih meseci se mnogo priča o prevarama u toku glasanja u ovom izbornom ciklusu za predsednika Amerike, a većina tih, najčešće besmislenih, tvrdnji o prevarama stiže od jednog kandidata narandžaste boje kože koji najviše voli da izaziva strah i paniku. U stvarnosti je većina takvih priča uglavnom neosnovana. Mit o milionima živih ljudi koji oličavaju preminule glasače i tako prevarom ubacuju listiće - kao i insistiranje Donalda Trampa da milioni "ljudi koji su umrli pre deset godina još uvek glasaju"—uveliko je i detaljno razbijen.

Međutim, postoji još jedan način da mrtvi glasaju: šta se dešava ako glasate, bilo u odsustvu ili ranije, ali ne doživite sam izborni dan?

Odgovor uglavnom zavisi od toga gde je glasač registrovan, jer izborni zakoni i procedure u Americi su uglavnom različiti u svakoj državi, čak i kada se radi o izborima za funkcije na saveznom nivou. U Njujorku, na primer, glasovi u odsustvu mogu da budu odbačeni na osnovu toga što je glasač preminuo pre samog izbornog dana (lično glasanje pre samog izbornog dana nije omogućeno u državi Njujork). Minesota, u kojoj je dozvoljeno i ranije i glasanje u odsustvu, omogućava osporavanje u oba slučaja ukoliko se izbornom sudiji ponudi dokaz da je glasač umro pre 7 ujutru na dan izbora.

Ali većina država ipak uključuje u prebrojavanje glasove nedavno preminulih, kažu u Nacionalnoj konferenciji državnih pravosuđa (NCSL), nevladine organizacije koja proučava i tumači izborne zakone u Americi. U slučaju Floride, državni zakon jasno kaže: "Listić glasača koji je glasao u odsustvu biće uključen u brojanje čak i ako glasač premine pre samog dana izbora."

Naravno, zakoni su jedno, a njihovo sprovođenje nešto sasvim drugo. Prema NCSL-u, može biti "virtualno nemoguće" razdvojiti ranije ili glasove u odsustvu ljudi koji su živi i onih koji su preminuli. Na primer, možda se čini očiglednim preispitati zašto je hiljade stanovnika Nju Džerzija koji su preminuli pre 2011 prema spiskovima administracije za socijalne službe još uvek zabeleženo kao "aktivni" glasači, pet godina kasnije - ali nema lakog načina da se izborne vlasti koje obrađuju milione listića upozore o šačici preminulih glasača u odsustvu ko se to desilo u okviru par dana pre izbora. Takođe, tu je i činjenica da mnoga glasačka mesta u kojima je dozvoljeno ranije lično glasanje otvaraju glasačke kutije kada se proces završi, i kada se to desi, nema šanse da se pojedinačni listić poveže sa pojedincem koji je glasao. Samo ako listić ostane neotvoren sve do izbornog dana, on može da bude preispitan na sudu.

Možda mislite, pa šta? Ali za milione glasača - među njima su stariji ili smrtno bolesni ljudi - glasanje može da bude i poslednja želja.

"Biti uključen u politički proces i ispunjavanje građanske dužnosti mogu da imaju važnu ulogu i značenje za umiruće pacijente", piše Kristijan Sinkler, lekar za palijativnu negu, na svom blogu. Brojevi su mali ali nisu značajni, posebno u "prelomnim" državama. Dnevnik USA Today je 2004. godine izračunao da oko 455 ljudi u glasačkom dobu svake dana premine u Floridi. Samo se setite da je predsedničke izbore 2000. godine odlučilo prelomnih 537 glasova u Floridi.

A 2008. godine, 88-godišnja Florence Steen, rođena pre nego što su žene imale pravo glasa, na izborima za kandidata Demokratske stranke u Južnoj Dakoti, glasala je u odsustvu za Hilari Klinton. No, preminula je pre samog izbornog dana, a zbog državnog zakona, njen glas je odbačen. Baka predsednika Baraka Obame, Medlin Danam, takođe je glasala u odsustvu na izborima 2008. godine. I ona je preminula pre izbornog dana, ali je njen glas uzet u prebrojavanje—ne zbog državnog zakona na Havajima, koji je u suštini sličan onom u Južnoj Dakoti, već zato što se na Havajima zahteva zvanična potvrda Ministrastva zdravlja da je osoba preminula, a ona nije mogla da bude dobijena za dva dana između njene smrti i izbornog dana.

Nesporazum između protivnika i zastupnika "glasanja živih na dan izbora" svodi se na to da li podobnost glasača treba da bude zasnovana strogo na sam dan izbora. "Po mom mišljenju, sve je jasno", rekao je državni sekretar Južne Dakote Kris Nelson za Associated Press 2008. "Osoba mora da bude potvrđen glasač na sam dan izbora. Ne znam kako bi to bilo moguće ako je osoba preminula."

Bez obzira na kojoj strani ove pravne začkoljice stojite, nije teško videti da je glavni problem različito zakonodavstvo u različitim državama. Ujednačiti politiku na saveznom nivou da bi se izbegle razlike može da bude škakljivo pitanje, s obzirom da izbori moraju da se kontrolišu na saveznom nivou, ali bi neka zajednička politika na nivou cele države mogla da obezbedi isti odnos prema svim glasovima, bar na neki način. U članku za William & Mary Law Review "Glasanje iz groba", Krista Edvards kaže da bi Kongres trebalo da usvoji rezoluciju po kojoj bi države morale ili da diskvalifikuju ili da prebroje ovakve glasove. Edvards zastupa tezu da svi glasovi treba da budu prebrojani.

Ako bi se brojao glas svake preminule osobe, da li bi to promenilo rezultate izbora? Verovatno ne. Nedavno pretraživanje čitulja pokazuje nezadovoljstvo upereno protiv oba kandidata. U jednoj se odaje počast Vivijan Cigler iz Arkate u Kaliforniji, preminuloj 18. oktobra, koja je pre smrti glasala za Hilari Klinton. Prema zvaničniku iz izborne komisije za okrug Humbolt, "sve dok glas stigne u našu kancelariju [do izbornog dana], on važi."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu