Kako je Wu-Tang promenio moj život

U to vreme sam navršio šesnaest godina, obrijan sam do glave, slušam hardkor pank i samo razmišljam o tome kako ću nekoga da polomim kao budalu u mošpitu. Znači, to je period u kome, korak po korak, otkrivam ne agresivnu, nego ekstremno agresivnu muziku, a počinjem polako da se tako, je l' te, i ponašam.

Otkrivanje prvo Misfitsa, potom Black Flaga, Bad Brainsa, Minor Threata povlači za sobom još veći apetit i u potrazi sam za masnijim i zajebanijim zvukom, nešto poput bendova Refused, Have Heart i Verse. Na prvi pogled sve izgleda kao da nema veze jedno sa drugim. Naprotiv.

Do tada sam se naslušao baš dosta lošeg, kako domaćeg, tako i stranog repa, a jedna bitna činjenica koja je opšte mesto jeste da nijedan šesnaestogodišnjak nije specijalno otvoren prema novim stvarima, a posebno ne neko ko muziku personifikuje, odnosno sve u vezi s muzikom shvata veoma lično.

Tada polako formiram svoj prvi bend, idem na svirke sa drugarima na kojima se lomimo i lomimo druge, a nabadanje sa nepoznatim likovima na svirkama je kao dobar dan. Jedini bendovi koji su prihvatljivi pored hardkor panka su, naravno, The Smiths i Joy Division.

Pomenuti ortak dolazi i sa blagim osmehom mi pušta album Enter the Wu-Tang (36 Chambers) . Prva pesma počinje sledećim citatom –

Čuvši prvu pesmu Bring Da Ruckus odmah kapiram da je sve u savršenoj harmoniji. Prvo me je ošamario navod, potom sempl soul pesme Melvina Blisa, zatim bit koji me je lagano provozao, a na kraju njujorški akcenat i jebeno tvrd flow. Iskreno, posle prve pesme sam bio prilično zbunjen. Mnogo nekih pitanja mi prolazi kroz glavu. Kako je moguće da mi se ovo sviđa i da ću se vratiti na rep muziku? Zar nisam odrastao i slušam ozbiljne bendove?

Ali nije bilo poente da se borim pa sam se samo prepustio. Moj život se tu negde menja i dok se neki ljudi okreću religiji, neki zdravom životu, a neki sportu, ja sam svoj dalji život zasnivao na mudrostima izrečenim od strane Wu-Tanga.

Smatram da je veoma bitno da pomenem da je sva muzika koju sam slušao otišla na isti način kako je i došla — neprimetno. Da li sam otkrio nešto sam ili mi je neko pokazao, nije ni važno. Kako sam sve više i više slušao njihovu muziku pokušao sam, naravno, da podelim svoje oduševljenje sa prijateljima. Međutim skapirao sam da je Wu-Tang zapravo kult koji ili u potpunosti skapiraš ili ga ne skapiraš uopšte, pošto sam naleteo na mnogo malodušnih komentara prijatelja i poznanika kojima uopšte nije jasno o čemu ja pričam.

Dugo sam razmišljao šta me je privuklo Wu-Tangu. Na prvi pogled su to zarazne matrice i rime koje su iskrene i dolaze iz srca. Zapravo je ova muzika prilično agresivna i na neki način predstavlja ekvivalent hardkor panku koji je agresivan na jedan očigledan način. Sa Wu-Tangom je stvar daleko suptilnija i posle nekog vremena uvidiš da momci koji repuju prenose svoje frustracije kroz rime i da je to ono što je u savršenoj harmoniji sa laganim bitom. A sve to donosi blago pozitivnu tenziju u telu i čini te nekako pasivno agresivnim.

Ovo je prva odaja u koju sam zakoračio slušajući Wu-Tang Clan, ponavljajući reči iz pesama kao mantre, koje su svakim ponavljanjem dobijale novo značenje. A ulazeći iz odaje u odaju, tačnije rečeno prolazeći iz faze u fazu nailazim na nove okršaje koje treba da rešim.

Druga odaja u kojoj sam se našao sa Wu-Tangom jeste odaja u kojoj u potpunosti pronalazim mir u njihovoj muzici. Tačnije, počinjem da se udubljujem u rime koje me vode na razna mesta. Dakle, počeli smo sa tačke u kojoj jedan neotesani klinac koji traži samo probleme pronalazi otkrovenje i uspeva da odgovori na svoja životna pitanja kroz Wu-Tang. Klinac počinje da razmišlja pre nego nešto uradi. Ponašanje i stav mi se značajno menjaju i najbitnije od svega postajem znatno iskuliraniji.

Još jedna stvar koja te dosta povuče u religiozno slušanje ove grupe jeste oblak misterije koji ih obasipa i mešap neverovatnih stvari - reference na pop kulturu, kung-fu, šaolin filozofiju, borbu u Bruklinu, potom fino upakovane metafore i, na kraju, naravno kontraverze oko ODB-ja, kao jednog od svakako najzapaženijih članova. Sa druge strane nikako neću zanemariti činjenicu da su članovi Wu-Tanga bili dosta kontradiktorni. Istina je da su imali dosta toga mudrog da kažu spajajući istočnjačku filozofiju i svoja iskustva živeći u geto krajevima koje su oni nazivali projects.

Ol' Dirty Bastard je tokom karijere u više navrata bio osuđivan i krivično gonjen za sitna pljačkanja (iako je neretko imao pozmašnu količinu novca kod sebe), posedovanje ilegalnih supstanci i oružja, verbalne i fizičke napade, kao i za manijakalnu vožnju automobilom. Takođe, policija je neretko prekidala nastupe Wu-Tanga zbog potrage za ODB-jem koji je, kako se priča, čak bežao sa stejdža. FBI je 2012. objavio kriminalni dosije u kome ODB-ja povezuju sa čak tri ubistva i pucnjavom sa njujorškom policijom, a Wu-Tang sa organizovanim kriminalnim aktivnostima.

U trećoj fazi kroz Rzine semplove otkrivam novu muziku, filmove i literaturu. Postajem sve otvoreniji prema novoj muzici i počinjem da slušam stariji hip-hop, rep, fank, soul i džez. Grandmasters Flash, The Charmels, Otis Reding i The J.B.'s su polazne tačke od kojih dalje nastavljam svoje muzičko obrazovanje. Pogledao sam sve šaolin filmove, kao i sve filmove u kojima se pojavljuje Brus Li. Čitao sam dosta o religijama a posebno o budizmu i hinduizmu. Počeo sam da igram šah i konačno uvideo smirenost i strpljenje kao vrline. Takođe, na internetu sam pronašao The Wu-Tang Manual i Tao of Wu, dve knjige o filozofiji Wu-Tanga koje je napisao Rza i pročitao ih od korice do korice.

Rza kao jedan od pionira produkcije u rep muzici mi je zapravo početna i glavna inspiracija za manipulaciju semplovima, a zahvaljujući tome sam i odlučio da počnem da produciram bitove. Takođe, počinjem da istražujem istočnjačke religije i šaolin filozofiju. I gledao sam apsolutno sve kung-fu filmove koji imaju bilo kakve veze sa ovom rep grupom.

___________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film: Zašto volim da vozim skejt

___________________________________________________________________

36 Chambers predstavlja 36 odaja sa raznim izazovima kroz koje ratnik treba da prođe kako bi postao Šaolin. Za mene 36 odaja predstavljaju razne faze kroz koje sam prolazio kako bih došao do svog željenog puta, odnosno do svoje suštine.

Sada se nalazim u četvrtoj odaji u kojoj primenjujem znanje stečeno kroz Wu-Tang, kako na sebe tako i na druge, a posebno na bliske prijatelje. Nedavno sam se našao u situaciji gde je prijatelj hteo da odustane od svega za šta je radio, a moj savet je jednostavno zvučao ovako: "It's harder to make the glass than break the glass", a odmah za tim je usledio i: "The game of chess is like a sword fight. You must think first before you move" . Upotreba stečene mudrosti posle nekog vremena je došla spontano, a ceo moj put se vrti oko jedne rečenice: Knowing others is wisdom. Knowing yourself is enlightenment. Skapirao sam zapravo da kod Wu-Tanga nije stvar u muzici, već u filozofiji i poruci koju ova muzika nosi pa je prirodno došlo do toga da se tinejdžer iz Srbije poistoveti sa rečima ljudi koji se nalaze na drugom kraju planete, iako nemaju apsolutno ništa zajedničko.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu