​Veštice iz Sijetla nam pričaju o privlačnosti magije

Okruženi dimom žalfije i gaktanjem gusaka u podnožju planine Saj, širimo ruke kao raspeća dok nas blagoslovi Obri Rejčel Vajolet Brambl, veštica odevena u elegantnu belu haljinu. „Neka žalfija obavi svoje", kaže ona. Njena dobra prijateljica Ket Teran, šamanka, otvara korpu sa kukuruznim mafinima i ružinim čajem koje su pripremile kao ponudu duhovima – Majci Mesec i Ocu Nebu, bogu i boginji, ili kako god želite da ih nazovete. Tradicija je bitna u svetu magije, ali ipak, sam stvaraš sopstvene paradigme. Radi ono što ti je volja.

Ukrašen oltar stoji ispred nas na ćebetu, okružen svećama. Kristalna kugla, rog, pero i školjka, svaki od tih predmeta predstavlja element ili boginju koje treba slaviti tokom večerašnjeg mešanog šamansko/paganskog rituala. „Potrebno je još zemlje", Brambl mumla, preuređujući menažeriju slikovitih predmeta koje su ona i Teran ponele sa sobom.

„U redu, deco"; kaže ona zadovoljna ravnotežom izloženih elemenata. „Sada ću sazvati krug". Počinje bajanje: savršena ljubav, savršeno poverenje. Krug je otvoren, ali nikada prekinut. Teran i Brambl, svaka u duhu svoje tradicije, prizivaju i slave četiri osnovna pravca, elemente, velike zagonetke, Zemlju, vodu, vatru, vazduh: vratite se, vratite se, vratite se. Mole se u znak zahvalnosti, ne samo Zemlji, već i voljenima, ljudima u nevolji i precima. Neka sve duše budu ispunjene.

Večerašnje okupljanje ima dve svrhe: ovo je i malo okasnela proslava Imbolca (paganskog praznika koji se proslavlja na polovini perioda između zimske kratkodnevice i prolećne ravnodnevice) i ceremonija mladog meseca – sjajna prilika za osmišljavanje novih „namera". Kao što ćemo kasnije saznati od brojnih veštica i šamana iz Sijetla, „namere" su u korenu većine savremenih koncepcija magije.

Fotografkinja Alis Endrju i ja se nalazimo na obredu u Snokualmiju, nedaleko od lokacije snimanja „Tvin piksa", jer smo negde sredinom prošle godine shvatile da je svaka druga osoba koju upoznamo na umetničkoj sceni u Sijetlu – pesnici, muzičari, čak i organizatori – deklarisana veštica ili šaman. Upoznala sam Brambl i Teran preko njihove muzike. Obe su pevačice u popularnim bendovima iz Sijetla (gotički „Golden gardens" i ekipe koja svira pustinjski rok, „Vind Berijal")

Slavljenje prirode je do određene mere usađeno u kulturu na severozapadu. Ako živite tamo, a lepota drevnih šuma vas nije oborila s nogu, promašili ste poentu. Ali na „duhovnom, ali ne religioznom" severozapadu, izgleda da su mnogi građani Sijetla svoju neobaveznu pobožnost uzdigli na sledeći logični nivo.

Upoznale smo se sa ovim svetom preko umetničkih događaja kojih je bilo sve više – događaja koji su često imali mistični ili paganski podkontekst. Na primer, na dan zimske kratkodnevice, mogli smo da biramo između dva događaja na Julu – kaskadijskog metal festivala u „Olimpiji" i elektronskog/nojz performansa u Sijetlu, u potkrovlju pod imenom „Teatro de la psihomagika". U aprilu je mistici sklon lokalni kompozitor po imenu Garek Džon Dras izveo ambijentalni elektronski komad u crkvi, praćen predavanjem o alhemiji koje je održao Vilijam Kisel, vlasnik izdavačke kuće „Oroboros pres", koja objavljuje ezoterična dela. Ovakvih događaja ima relativno često u Sijetlu, i različitih su nivoa autentičnosti.

„Umetnik ili izvođač može malo da 'zabiberi' neki površni ritual, ili čak da vrti nekakvo kamenje nepoznatog porekla, a devedeset posto publike je toliko gladno za nekom vrstom spiritualnosti ili alternativnog puta, da to prihvata kao nešto bitno", kaže mi Dras, aludirajući na sve veću popularnost svega što ima veze sa vešticama. Ovaj kulturni fenomen možda najbolje otelotvoruje prodavnica filijale „Urban autfitersa", „Fri pipl", pod nazivom „ Spiritualna radnja", koja je krajem prošle godine u svoju ponudu uvela „kosmički štap", za 68 dolara (dugačak štap oko koga je obmotan kanap), i „mračne, mistične kutije", za 75 (mala kutija sa printom paparati, koja sadrži malo žalfije i kristala).

Ali Dras takođe priznaje da na severozapadu postoje i neobični, dobronamerni ljudi: „Ovde u našoj zajednici ima mnogo jakih pojedinaca koji su iskreni u svojim delima i mističnim učenjima i to nam svima donosi dobrobit".

Kisel kaže da je snažno, mistici sklono ovdašnje stanovništvo samo deo istorije ovog grada.

„Ne računajući starosedelačke korene u ovoj oblasti", početkom devetnaestog veka u centru Sijetla je osnovana loža Teozofskog udruženja (koja je kasnije preseljena na Kapitol Hil). Nedugo potom, okultna organizacija pod nazivom „Lučonoše", koju je osnovao Judžin Fersen, postala je aktivna u gradu. Imali su vilu na Kapitol Hilu, preko puta „Parka dobrovoljaca". Iako je ovde bilo okultnih i veštičjih aktivnosti (barem od početka dvadesetog veka), izgleda da je došlo do nekakve renesanse", kaže Kisel.

U naporu da zaobiđemo buljuk pomodnih „hipsterskih veštica" u ovom kraju i stvarno shvatimo kako istinska, savremena, urbana veštičja i šamanska praksa u Sijetlu izgleda, intervjuisali smo sedmoro takvih ljudi o njihovim duhovnim obredima, kako su došli do njih, i zašto veruju da je magijska zajednica u Sijetlu toliko jaka.

VICE: Šta misliš, zašto je došlo do obnove interesovanja za veštičarenje i šamanizam u Sijetlu?

Imani Sims : Ova zemlja je veoma sveta. Sijetl je grad u astrološkom znaku Riba, veoma je voden i osećajan i ja stvarno želim da istražim stvari koje se inače ne dešavaju – to je Sijetl, koji je dobro mesto za takve stvari. Druga teorija je da su probudili zemlju, jer su počeli da prekopavaju grad zbog lake železnice. Mislim da je počelo da se dešava nešto veliko.

Šta za tebe znači ritual?

Mislim da su tri najvažnije stvari postojanost, povezanost sa duhovnim vodičima, ko god da su, i totemi – stvari koje za tebe imaju značaj, bilo da su u pitanju slike, kamenje, biljke ili ljudi. Moja duhovnost je veoma vezana za zemlju. Ja se bavim kamenjem i moćima koje ono nosi, i time kako mi to daje energiju za dalji život.

Kako ti definišeš magiju?

Ket Teran : Za mene je magija kada stekneš makar mali uvid u to koliko je sve ovo veliko i astronomsko, ovo ogromno iskustvo čiji smo svi mi deo. Kao da možemo da izdržimo samo par sekundi kada to vidimo, jer je osećaj toliko intenzivan i lud. Sve što nam se otvori taman toliko da nas na neki način pomeri, ja bih nazvala magijom. To je sredstvo za isceljenje. To je drevna tehnologija.

Šta podrazumevaš pod „drevnom tehnologijom"?

Ona se pomalo razlikuje od mesta do mesta, ali obredi kao što su čegrtanje i udaranje u bubnjeve funkcionišu, oni su veoma pouzdani, i mi ih nazivamo „drevnim tehnologijama", stvarima koje ljudi širom sveta i u mnogim različitim zemljama koriste da bi stupili u kontakt s duhovima i sopstvenim precima. To je deo onoga što mi doživljavamo na severozapadu, ljudi se ponovo povezuju sa tim sredstvima koja nas povezuju s prirodom, ali i sa nama samima. Molitve zahvalnosti su takođe jedan od načina da se to čini. Neprekidne molitve zahvalnosti. Biti uvek svestan da imaš mnogo razloga za zahvalnost.

OBRI REJČEL VAJOLET BRAMBL

Pevačica lokalnog benda „Golden gardens", vlasnica apoteke „Deca labuda" i veštica

Kako si ti počela da se baviš veštičarenjem?

Obri Brambl: Ja sam odrasla na Floridi i u srednjoj školi sam ozbiljno počela da se interesujem za veštice sa juga. Na Floridi ima dosta vikanskih zajednica, da stvar bude čudnija. Tamo preovlađuju južnjački baptisti, ali ima mnogo ljudi po močvarama koji se bave vradžbinama. Na jugu su veliki tradicionalisti, ortodoksni vikani, ili su u fazonu, „O, mi se bavimo samo vuduom", ali zato ovde ima više ukrštanja različitih tradicija. U mom sadašnjem programu, kombinujem magiju istočne Evrope sa vikom i šamanizmom starosedelaca Amerike, i sa svime ostalim između.

Kako ti definišeš magiju?

Za mene, magija je manifestacija namere. Recimo da imam nameru da… budem gracioznija ili ljubaznija. Upotrebiš svoje čini, svoj ritual. Neki ljudi će koristiti sveće, neki bilje, a neki meditaciju i mantre. Ja lično stvarno volim da koristim svoju kristalnu kuglu. Izvodim obred za napajanje moje kristalne kugle i prizivam njenu energiju u ime boginje kojoj se divim. Mogu da je vizualizujem u kristalnoj kugli. Ponekad bajam. Kada to obavim, biću gracioznija i ljubaznija, jer sam zaista vizualizovala tu nameru – ta ritualna manifestacija je magija.

Ranije si rekla da je na tvoju duhovnost najviše uticala nauka. Kako se nauka i magija sjedinjuju u tvom umu?

Megan Angus: Za mene, sve počinje na zaista bazični način, sa astrologijom i geologijom, i razumevanjem da sav naš život potiče sa ove planete. Razumevanje ovih osnovnih bioloških sistema osvetljava stvari i na duhovnom nivou. Dubina integrisanosti ovih sistema. Kada se ponovo prebaciš na metafizički nivo, možeš da razmišljaš o stvarima kao što su, „Vau, kristali nastavljaju da rastu iako su isečeni iz korena. To je ludo". Za mene, magija je produžetak razvoja svesti o sebi i sopstvenim biološkim procesima. Paganski praznici su zasnovani na godišnjim dobima sa razlogom – naši sistemi bukvalno jačaju i slabe sa suncem.

Kako osavremenjuješ te drevne običaje?

Magovi uvek imaju svoje elemente sa sobom. Uvek ima zemlje, vazduha, vode, vatre. Uvek postoje četiri pravca. Mogu li da odem i uklešem svoj zaštitni simbol u granitnu ploču? Ne. Ali mogu da odem i uzmem auto-lak, i potpišem se na razvodnu kutiju na ulici, kao i ostali grafiti umetnici, a to je ista stvar. Ima mnogo potpisa na Kapitol Hilu, jer ima mnogo ljudi koji pokušavaju da kontrolišu paradigmu stvarnosti u svom kraju, da bi se izborili sa svom tom džentrifikacijom koja se događa. Mnogo veštica i magova se okuplja i kaže, „Pokušaćemo ovu zgradu da učinimo nevidljivom u narednih nekoliko meseci, da joj se ništa ne bi dogodilo". To je kao čarobnjački aktivizam.

Kako ti definišeš magiju?

Lili Kej: Namera. I biti u stanju da vidiš svu tu ljubav i povezanost koje postoje na svetu. Definisala bih magiju kao najčistiji oblik ljubavi i radosti, koji se dele sa namerom i koji su sve rasprostranjeniji. Najiskrenije, najmoćnija lekcija koju sam naučila je da samo treba da budeš otvoren i preceptivan, da pokušavaš da budeš bolji, i da stvari razmatraš sa većom namerom, na primer, „Oh, stalno sanjam neke plave stvari. Imaću to na umu". Dozvoliti da te takve stvari vode.

Šta misliš, zašto u Sijetlu ima toliko veštica?

Mislim da je Sijetl mali, i da ima mnogo jebenih frikova. To je jebeni grad frikova. I nikako ne želim da kažem da moraš da budeš frik da bi bio duhovan ili da bi se bavio vradžbinama, ali takođe mislim da je Sijetl veoma poseban. Malo pre sam razgovarala sa prijateljicom koja se iz Sijetla preselila u Njujork. Rekla mi je da tamo nema nikoga sličnog njoj. Otišla bi na neku žurku i pitala nekog, „Kakavu nameru si odredio za mlad mesec?", a taj bi bio u fazonu, „Šta?" Ne sme čak ni da pita ljude šta su u horoskopu. Tako da je to definitivno ovdašnja kultura, ovde nije nenormalno razgovarati o takvim stvarima, ili razmišljati na takav način.

Kako definišeš magiju?

Bri Luna: Magija je priroda. Ne verujem da je to nešto natrprirodno, u pitanju je samo priroda, lepota naše planete. Takođe verujem da naše namere snažno utiču na ono što radimo. Ponavljam, ne verujem da je u pitanju nešto natprirodno. Radi se o tome da obučiš svoj um da kreira stvari u ovoj materijalnoj ravni. Iza svakog rituala koji izvodiš stoji namera. Magija je energija, kao i namera.

Zašto je ovde magijska zajednica toliko jaka?

Mislim da je tako velikim delom zbog toga što je ovo bila zemlja starosedelaca. Magija je već u tlu i potiče od urođenika koji su ovde živeli pre nas. Takođe su nam dostupna mnoga divna mesta, prelepe planine i šume, tako da bi morao da budeš lud da ne želiš da odeš i plešeš nag po šumi.

Šta misliš, zašto je severozapad postao rasadnik magijskih zajednica?

Mikol Radiševski: Sijetl je sjajno vedro iz koga možeš da se napajaš smislom. Ovde je atmosfera intenzivno internacionalna, i fokus energije je zaista moćan. Ako pogledaš linije poravnanja tla ovde, videćeš koliko ih mnogo ima – na stotine energetskih žila kreću odavde i ovde se završavaju. Neke od njih korespondiraju s vodom, neke sa ležištima minerala, a neke sa veoma zanimljivim ništavilom.

Kako aktivno doživljavaš ili stvaraš magiju time što nazivaš „šamanskim veštičarenjem"?

Ja magiju definišem na sledeći način: vera u prirodno, u sopstvenu prirodu, u to da sam joj odgovoran. Znam kada je magija prisutna, jer se probudim i osećam se kao životinja. Magija je sve ono što nam osvesti duboku sadržajnost i lepotu života. Magija je obred sećanja. To je svakodnevna stvar. Magija i šamanizam nisu religije, nisu nešto što praktikuješ nekim danima u nedelji, a onda zaboraviš na to. To je nešto što radiš i u međuvremenu. Magija je kada si onakav kakvim te je duh stvorio – to je moćna magija. Šta je potrebno da bi se toga setio? Veštica koja deluje kao iscelitelj, i to je možda šamanski pristup veštičarenju, pomaganje ljudima da se sete sebe.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu