FYI.

This story is over 5 years old.

​Zašto nerado govorimo o lizanju anusa

Poslednjih nekoliko godina guza uopšteno a lizanje anusa konkretno posebno privlače pažnju.
20.7.15

Foto: via Flickr user timlewisnm

Sećam se kad sam prvi put aktivno, nedvosmisleno jezikom polizala anus muškarcu . Bilo je to u junu 1994. godine u motelu "Jenki Dudl" u Šelburnu, u Vermontu. Moj dečko, mišićavi muževni dasa, vreo od tuširanja i orošen znojem od pare, okrenuo se na krevetu. Koža mu je tamo dole bila jedra i mamila me svojom ružičasto-belom bojom; prosto sam morala da je pokrijem ustima. Moj jezik, ravan kao špahtla, zalepila mu se za anus. Rečnikom današnjice, uradila sam mu "rim džab", a njemu se to dopalo.

Reč "rim" (obod, kolut) savršeno opisuje zadovoljstvo o kom pričamo; jezičarimo, da budemo precizniji. Anus je, na kraju krajeva, na latinskom "prsten", reč koju su Rimljani preuzeli iz proto-indoevropskih izvora. Čajni kolutić, rupica smrdljivica, čokoladna zvezdica, zadnja vrata — volimo da koristimo metafore kad pričamo o svojim čmarovima; anus je samo bio prvi. "Rim" spada u isti obrazac, prizivajući sliku jezika koji prelazi preko oboda pehara.

Poslednjih nekoliko godina guza uopšteno a lizanje anusa konkretno posebno privlače pažnju. U pesmi Niki Minaž " Anaconda" ova reperka pohvalila se da joj je "pomešao salatu kao da se zove Romejn", a analingus se primio u najširem svetu hip-hopa, gde je izazvao svakojake reakcije. Prošle godine je Morin O'Konor u magazinu Njujork napisala da je "dupe i sve u vezi s njim u modi". Zabijanje nosa međ guzove se uz veliku pompu pojavilo u prvoj epizodi četvrte sezone HBO-ove serije Devojke; a završilo je čak i u savetima za njega i nju u mejnstrim časopisima, spremno da vam potroši sve uvijene izraze koje znate.

_________________________________________________________________________

Ovo je poslednji "peep show" u Amsterdamu

_________________________________________________________________________

Aktuelni izraz za to je "mešanje salate". To je metafora koja mi je, koliko god šarmantna bila, potpuno neshvatljiva. Nema osnovne logike koju nazirem u tako raznolikim izrazima kao što su Australijanac (spuštaš se onamo dole, na kraju krajeva), ruža (po "ružinom pupoljku "), guzoliz (samo ime kaže) i francuski vic (takođe). Mogu da razumem čak i "posetu vukiju", ako se uzme u obzir moj istorijat izlazaka sa dlakavim muškarcima i ljubav prema Čubaki. Mešanje salate, pak, zvuči glupo. Lizanje anusa je jedno tako žestoko, tako prisno, tako nedvosmisleno erotično iskustvo da poređenje sa metodičnim pripremanjem hladnog zeleniša ne zvuči baš kako treba — ali, ako ćemo pravo, svi mi koji potičemo s engleskog govornog područja oduvek smo imali problema da otvoreno govorimo o imenovanju ovog čina.

Može se čak reći da lomimo jezik svaki put kad je u pitanju lizanje anusa, a jedan od razloga je kaka. Ejmi Šumer je briljantno razbila naš svesno kratkovidi stav prema erotizaciji čmara u svom satiričnom videu " Mleko, mleko, limunada". Zavedeni mlataranjem dupeta u lateksu, guzotresnom lepotom Amber Rouz i hipnotičkim ritmom talentovanog treskanja guzicom, Ejmin tekst vas udara pravo u glavu: " Turd cutter/Loaf pincher/Dookie maker/Fudge machine ." Ova pesma vam neće dozvoliti da zaboravite — kao možda "mešanje salate" — da je anus "mesto na koje izlazi vaše govance".

Čak je i analingus, najstarija i najdostojanstvenija reč za lizanje anusa, stara koliko i koka-kola. Nasledili smo "kunilingus" i "felacio" od Rimljana, ali reč za rekreativno lizanje čmara drugog ljudskog bića nije postojala pre 1886. godine, kad je Ričard fon Kraft-Ebing prvi put pomenuo analingus u svojoj knjizi Psychopathia Sexualis.

Naravno, to ne znači da ljudi to nisu radili, a ni da nisu o tome govorili. To samo znači da se nije pojavljivalo u štampi. Biću toliko smela da pretpostavim da smo, otkad ljudi imaju jezike i anuse, dodirivali prvim ovo drugo u potrazi za zadovoljstvom. Oskar Vajld i njegov ljubavnik lord Alfred Daglas smislili su "ljubav koja ne sme da izgovori svoje ime" i, iako se dugo smatralo da se to odnosi na homoseksualnost, moglo bi da bude savršen opis lizanja anusa.

Engleski sleng je imao reči za felacio i kunilingus — "larking" za oba, prema sajtu slenga leksikografa Džonatana Grina — od sredine 18. veka. Međutim, eufemizmi za lizanje anusa kasno na orgije stižu, pojavivši se tek 1941. godine kao "jedenje džema", "jedenje kolača" i "spremanja kuhinje", sve preuzeto iz gej slenga. Tokom istog tog perioda, od čitavog jednog veka, Grin je našao gotovo 90 izraza za felacio i kunilingus, ali samo 21 za analingus (drugi izvori navode pedesetak, ali to je i dalje mršavo). Najveći deo izraza za analingus počeo je da se koristi sedamdesetih, praćen drugim talasom dvehiljaditih. Ruža koju nazovete bilo kojim drugim imenom takođe miriše lepi, ali "ubiranje ružine latice" (za koje Grin kaže da se pojavio u septembru 1999. godine) čekalo je u prikrajku generacijama pre nego što je ušlo u anale ljudske istorije.

Pročitajte: Muškarci, oslobodite dupe za vaše devojke

Za razliku od Engleza, Francuzi su vekovima naširoko, nadahnuto i neprikriveno pisali o analingusu. Najpopularniji izraz je " faire feuille de rose " iliti "obraditi ružin cvet" i pojavljuje se svuda. Toliko ga ima u pozorišnim komadima, pesmama i romanima da bi 'ladno mogao da bude naziv francuskih cerealija za doručak iz 18. veka. Gde se ne pojavljuje? U Engleskoj. A to je posebno neobično zato što u 18. i 19. veku ako ste umeli da čitate na engleskom, vrlo je verovatno da ste umeli da čitate i na francuskom, a čak i da niste, sva skaradna francuska dela postojala su u prevodu.

A opet je pominjanje lizanje anusa vrlo retko u engleskoj književnosti — ne pominje ga ni ključni britanski pornografski klasik Fani Hil: Uspomene devojke za uživanje (Džon Kleland, 1748), pa čak ni ozloglašene pesme Džona Vilmota, erla od Ročestera, iz vremena restauracije. Pronaći ćete stidljive nagoveštaje u Kenterberijskim pričama Džefrija Čosera i to vam je otprilike to — tačnije, sve dok se 1896. godine u romanu Teleni, izrazito pornografskom delu koje je možda napisao Oskar Vajld, ne pomene " feuille de rose". Maltene se čini da su Englezi namerno žmurili pred "palacanjem smeđeg oka". Lamanš je širok svega tridesetak kilometara u Doverskom tesnacu, a opet deluje kao nedostižni most. Ako je Francuska anus, onda je Lamanš perineum i to posebno krut.

Vratimo se, onda, mešanju salate. Izraz nam je stigao, kao i mnoge druge izvrsne stvari, iz gej kulture San Franciska. Džesi Šajdlouer, leksikograf i autor knjige The F-Word o reči fuck, u mejlu mi je rekao da su koreni izraza "mešanje salate" nejasni, ali da se prvi put u štampi javlja ranih sedamdesetih u rečniku gej slenga. Zamišljam gomilu šljokičavih gej momaka s bradama u stilu Cockette u šamanskom krugu kako smišljaju izraz koji će da dočara zadovoljstvo čina a pri tom ostane delikatan. Mešanje salate nije samo sebi cilj; to je preliminarni korak pre glavnog obroka, baš kao što je analingus često predigra pre glavnog seksualnog događaja.

I zašto je ova lingvistička rupa na mestu gde je trebalo da uleti analingus istrajala tako dugo? Ako bih se usudila da nagađam prvo bih rekla da smo kao ljudi ovaj čin podveli pod kunilingus; drugo, ne možemo još da prebolimo higijenski faktor; i treće, kad žena liže a muškarac je lizan, sugeriše se da je primač gej. "Lizači čmara" u najboljem su slučaju besramne ulizice; u najgorem homoseksualci — a zanemarimo li današnje sve naprednije zakone o jednakosti brakova, ostaje nam činjenica da smo svi mi vrlo sputani homofobi.

Sudeći po svoj skorašnjoj medijskoj pažnji pomislili biste da nas čeka šire prihvatanje analingusa, ali ne bih se ja tome previše nadala. Analingus možda više nije tabu — svakako je postao deo našeg kulturnog diskursa — ali rekla bih da mi koji govorimo engleski zaostajemo nekoliko decenija i mnogo vlažnih maramica u preuzimanju ružine latice od Francuza.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu