Kauč-surfing kod kralja nudista u ​Kanadi

Vejn Bun je nudista od juna do decembra. Njegovi gosti mogu da nose odeću ako hoće, ali tokom ovog dela godine, on je golišav – tako piše na njegovom couchsurfing.org profilu.

Stranci često ostanu kod Buna u Istern Pasidžu u provinciji Nova Škotska po nekoliko dana, nedelja, ili duže – tokom prethodnih sedam godina, kaže da je ugostio preko 500 putnika.

Ako pokucate na vrata, on će ih otvoriti u plavom plišanom ogrtaču da bi poštedeo susede, ali čim se vrata zatvore, ogrtač se skida.

Halifaks je najistočniji od većih gradova u Kanadu, a Bun nudi prevoz od aerodroma ili stanice svojim gostima, tako da je za mnoge putnike prva kanadska kuća u koju stupe upravo njegova.

U dnevnoj sobi, čelikom okovan drveni krst od osam stopa naslonjen je na zid sa kog vise dve mete sa seksualnim sugestijama umesto poena. Soba je prepuna kostima i knjiga koje se bave religijom, popravkama, baštovanstvom, putovanjima i kraljevskom porodicom. Na polici, ispred knjiga o astrologiji i numerologiji stoje slike Bunove dece i četiri mornaričke medalje. Sobu takođe krasi i montažna šipka za striptiz od 500 dolara.

„Komšije me čudno gledaju kad izađem – naravno, nosim sa sobom šipku, i krst, i stalak za masažu, a oni misle jao, ovaj čudak opet negde krenuo," kaže on i sleže ramenima.

Pedesetpetogodišnji Bun ima dugu sedu kosu. Tek nešto malo smeđe boje poigrava mu na brkovima dok govori svojim teškim Njufi akcentom i kašlje kao svaki pravi pušač-veteran.

Uvek u pokretu, telo mu je krupno i preplanulo – svakodnevno se sunča po četiri sata. Okreće se da pokaže mesto na podu ispod industrijske stolice, konopca, i šipke trapeza.

„Ovo je, kao, znaš, imam ljubavnu ljuljašku, evo. Prenosiva je, mogu da je instaliram u bilo čijoj dnevnoj sobi, i onda se opuštamo u ljuljašci."

Na sprat vode stepenice čije odmorište krasi somotski samuraj, a gore čeka soba otvorenih vrata. Unutra su ginekološki sto i kolekcija dildoa, vibratora, i nečega nalik na krckalicu za orahe.

Spekulum i ostali medicinski instrumenti leže na stolu pored seksualnih igračaka. Pet poluistopljenih sveća stoji na polici uz knjige o psihologiji, zdravlju, snovima, vezama, tarotu, ji-đingu, indijanskim kulturama, vikanskoj veri i budizmu.

„Dakle, ovo je manje-više jedina soba koju trenutno nudim kauč-surferima."

Sve na izvol'te

Couchsurfing.org je sajt koji milioni ljudi koriste da bi našli besplatan privatni smeštaj tokom svojih putovanja, a Bun spada u najpopularnije domaćine u Halifaksu. Iako ga ne vole meštani, kao ni neke BDSM grupe na istočnoj obali, on putem kauč-surfinga predstavlja Novu Škotsku ljudima iz Francuske, Japana, Nepala, i preko 25 drugih zemalja.

Svi koji dođu kod Buna znaju da je nudista – on traži da deklarativno priznaju da su toga svesni pre nego što ih ugosti. Ali pišu mu nećete videti na couchsurfing.org, kao ni većinu soba u kući.

Sajt zabranjuje bilo kakav „seksualno eksplicitan, opscen, pornografski, nepristojan, ili sugestivan" sadržaj, a to znači da Bun može da okači samo sliku dnevne sobe na svom profilu – inače bi morao ozbiljno da preuredi svoj dom.

Ali on nikad ne sklanja svoju opremu za seks, čak ni kad ga posete ćerka i sin, oboje u dvadesetim godinama; čak ni kad svrati čistačica koja radi za državne pare; čak ni kad mu dolaze novi gosti.

Bun smatra da je šteta što kauč-surfing domaćini koji se bave BDSM aktivnostima kriju svoje rekvizite kad primaju goste. On misli da tako propuštaju odličnu priliku da upoznaju potencijalno srodne duše.

„Ništa ne kažeš na temu BDSM-a, skloniš opremu kao da se od mame i tate kriješ," kaže on. „Ali ako gosti nemaju pojma čime se baviš, kako da znaš da li su možda i oni za to zainteresovani?"

„Ako nećeš da pričaš o tome, sigurno neće ni oni da pitaju 'Molim vas, gde je najbliža nudistička plaža, ili najbliži BDSM klub?'"

Pozitivne reakcije

Pošto putem couchsurfing.org sajta nekoga ugostiš ili iskoristiš nečije gostoprimstvo, možeš da ostaviš pozitivnu, negativnu, ili neutralnu ocenu na njihovom javnom profilu. Bun ima preko 150 pozitivnih referenci i nijednu negativnu, a ceni da je ukupno ugostio preko 500 nepoznatih putnika.

Elis, dvadesetpetogodišnja putnica iz Kolkate, bila je Bunov gost jednog vikenda u januaru. „Okačila sam zahtev na sajtu dosta kasno, ali Bun je odgovorio za par minuta," kaže ona putem i-mejla. (Nije želela da se u ovom članku koristi njeno pravo ime.) „Bio je otvoren, ljubazan, i gostoprimljiv. Odmah sam poželela da ga upoznam."

Elis kaže da je isprva imala utisak da Bun živi u sekond-hend šopu. „Jesam bila u neku ruku zaprepašćena, ali sve je olakšala njegova velikodušnost i tolerancija."

Za ta dva dana, odveo ju je na popularne turističke destinacije u okolini Halifaksa kao što su Zaliv Pegi i Memorijalni centar Titanik. Pričali su o alternativnoj medicini, pravima žena, i filozofiji nudizma.

„Iako nikad ranije nisam bila u društvu nudista, ispostavilo se da mi ni najmanje ne smeta što je Bun nag. Vreme koje sam provela u njegovoj kući i stil života koji sam okusila dali su mi priliku da shvatim da ne vezujem uvek ljudsku fiziologiju za seksualnost."

Otkrovenja na odsustvu

Pored gostinske je Bunova spavaća soba, u kojoj čitava paleta bičeva, lisica, i konopaca krasi okvir njegovog džinovskog kreveta. Pošto je u mornarici morao godinama da spava na majušnim ležajima of šest stopa sa dve stope, na kopnu je razvio sklonost ka king-sajz krevetima.

Rodio se i odrastao u mestu po imenu Korner Bruk, u provinciji Njufaundlend i Labrador (u njegovo vreme zvala se samo Njufaundlend). Njegov otac, vozač taksija i autobusa, nekad bi ogladnele mušterije doveo kući na večeru. Umro je kad je Bunu bilo sedam godina. Bun i njegove dve sestre nikad nisu ništa morali da kriju od majke; misli da je roditeljsko vaspitanje zaslužno za njegovu današnju spremnost da sve deli i prihvati.

Bun je izmenjao nekoliko poslova pre nego što je pristupio mornarici, godinu dana pošto je završio srednju školu. Za 27 godina službe, dogurao je do čina brodskog kaplara.

Kaže da su u njegovo vreme Evropljani u stranim lukama koristili servis pod nazivom „pozovi mornara" da bi upoznali kanadske mornare. Vodili bi njega i ostale članove posade po gradu, pružali im večeru i smeštaj preko vikenda – vrlo slično usluzi koju on danas nudi u vidu kauč-surfinga.

Nudizam je otkrio u službi, tokom boravka na Jamajci. Posada se svađala sa čovekom koji je hteo da im naplati boravak plaži, ali kad su čuli da je u pitanju toples plaža, rado su svi platili po 2 dolara. Već toga dana, Bun kaže da je postao nudista.

A od nudizma do sadomazohizma nije bio dug put.

„Dok sam bio tinejdžer, a i kasnije kad sam se oženio, seks mi je bio isti kao i svim drugim ljudima. U krevet, širi noge, jebeš, jebeš, svršiš, i gotovo…"

Kaže da je u stranim lukama postepeno otkrivao sve više, ali nije počeo da se bavi BDSM-om do svojih srednjih godina, kada više nije bio u vezi. „A od tada evo već jedanaest godina praktično učim i istražujem sve što stignem."

Sedi na kauču u svojoj dnevnoj sobi, na ogromnom plišanom ćebetu sa motivima tarota.

„A sad ja učim druge, znaš, da budu otvoreni. Da se ne plaše novog. Znaš, ako ti neko kaže da je seks samo za spavaću sobu, odjebi ga. Seks je za gde god hoćeš."

Bičevi i snobovi

Halifaks ima nekoliko organizacija posvećenih BDSM-u, ali Bun ne održava bliske kontakte sa njima. Smatra da većinu grupa čine elitisti.

Seća se kako je jednom prilikom odvezao grupu kauč-servera do Kejp Bretona i u povratku video prodavnicu kožne galanterije pored autoputa. Stao je, ušao, i kupio sav suvišan materijal koji su imali za samo par dolara po parčetu.

Potom je svratio da kupi običan drveni klip. Vezao je kožu za drvo i napravio svoj bič za 40 dolara. Neki BDSM profesionalci plaćaju po 300 dolara i više za ručno napravljene bičeve.

Kad je svojih ruku delo doneo na zabavu kolega perverznjaka, neka žena mu je rekla „Jebote, kakav odvratan bič. Gde si ga kupio?"

„Sam sam ga napravio," odgovorio je.

Ismejali su njegov bič od drveta i industrijske kože, a Bun se nikad više nije vratio u Bastet društvo.

Pošto nije podnosio da ga BDSM scena osuđuje, partnere je tražio putem društvenih mreža. „Ne mešam se više u sve to. Ako hoću da se igram, nađem sam nekog ko bi hteo da se igra. I to je to."

Fetlife.com je društvena mreža za fetišiste. Oko 9,400 naloga na sajtu registrovano je iz Halifaksa, a još nekoliko hiljada iz ostatka provincije.

Na tom sajtu Bun se predstavlja kao Sensual-Master, jer „volim senzualnost, i volim da vladam." Ne zanima ga mnogo poezija. Na profilu ima navedene 54 seksualne aktivnosti za koje je zainteresovan, od „bičevanja" sve do „simulirane otmice".

Gostoprimljivi autsajder

Bun ima godišnje prihode od 50,000 dolara u vidu invalidske penzije i osiguranja. Tretira se kao radno nesposoban zbog psihofizičkih povreda koje je pretrpeo u mornarici. U pitanju su hronični bolovi u predelu leđa i stopala, posledica 27 godina provedenih u neprikladnoj obući i skakanja sa palube broda na palubu čamca.

Bio je na brodu koji je 1998. godine reagovao na pad Swissair leta 111 u Zaliv Pegi; ronioci su izvlačili delove olupine i ljudskih tela. Bun se te noćne more priseća kad god odvede goste do zaliva, jedne od najpopularnijih destinacija, i uvek im priča istu priču.

Jedina radna obaveza koju ima je petkom i subotom od osam do četiri, gde prodaje na suvišni nameštaj na vikend pijaci. Povremeno radi kao honorarac, ali uglavnom je slobodan da se druži sa kauč-surferima. Vodi ih u delove Nove Škotske koje nijedan turistički vodič ne pominje, kao što su njegova omiljena mesta za golotinju u šumi.

Više se ne čuje sa kolegama iz mornarice; kaže da se tamo uvek osećao kao stranac.

Kaže da čovek obično do svoje dvadesete bude isprogramiran kao robot, ali on radi ono što hoće, ne ono što mu društvo nalaže.

„Neću da svedem svoj život na ono, kuća-posao- kuća-posao," kaže dok porciju hladne ribe zaliva koka-kolom iz konzerve.

„Posao, porodica, tamo-amo, napred-nazad, i sve tako dok ne umreš. Na Njufaundlendu smo znali sve komšije. Od kako ovde živim, ne znam ni jednog. Samo vidiš ljude kako dođu i prođu, niko ni sa kim ne priča."

„Ali zato ja volim da sam otvoren. Volim da upoznajem ljude, da živim punim plućima, i tako ću do kraja. Mnogi to ne razumeju."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu