FYI.

This story is over 5 years old.

Matična ploča

​U knjigama ima samo šest osnovnih zapleta, kažu kompjuteri

Zahvaljujući kompjuterima, uspeli smo da otpišemo još jedan zaplet sa spiska svih mogućih zapleta.

U prozi, kao i na groblju, postoji ograničen broj priča. Samo još nismo sigurni koliko. Karlos Goci, italijanski dramski pisac iz 18. veka, smatrao je da postoji 36 dramskih situacija, ali od tada se ta brojka samo smanjivala, završivši na popularnih Sedam osnovnih struktura zapleta Kristofera Bukera iz 2004. godine.

Ali sada, uz pomoć matematičara i kompjutera CERN-ovskog nivoa, istraživači imaju dokaze da je odgovarajuće nazvani Buker (Booker) verovatno promašio za jedan.

Reklame

"Izradio sam proračune metričke sličnosti i iskoristio klaster kompjutere da vidimo možemo li da prepoznamo arhetipske formule zapleta", rekao mi je Metju Džokers preko telefona. "Ukratko, odgovor je: da, oni postoje i ima ih šest ili ponekad sedam."

Ta mala nedoslednost, objasnio je Džokers, nastala je zato što tehnika sakupljanja podataka i njihovog razvrstavanja "podrazumeva nasumični izbor od 50.000 naslova."

"Ima ih šest u oko 90 odsto slučajeva", rekao je Džokers. "U preostalih deset odsto slučajeva, kompjuter kaže da postoji i sedma formula zapleta."

Metju Džokers je profesor engleskog na Univerzitetu u Nebraski koji radi kao predvodnik "digitalne humanosti", gde se baze podataka i kompjuterske alatke koriste za analiziranje više knjiga nego što jedna osoba može za života sama da pročita.

Postoje dva pristupa pitanju šta je "zaplet", prema radu ruskog strukturaliste Vladimira Propa. Oni se dela na ono kako se događaji odvijaju u svetu priče i kako autor otkriva te događaje čitaocu.

Džokers se usredsredio na ovaj drugi. Načinio je model koji algoritamski apstrahuje strukturu zapleta prateći kako se sentiment menja u priči, čime se dobija neka vrsta grafikona zapleta. Još nije obelodanio koji su to zapleti (Čovek protiv Baze podataka?), ali je pronašao način kako da sami isprobate model. Džokers je ove nedelje objavio alatke na sajtu GitHub, tako da sami možete da izradite zaplete kod kuće.

Reklame

Kada mi je Džokers ispričao za projekat otkrivanja formula zapleta, rekao sam mu da me je to podsetilo na predavanje Kurta Vonegata, gde autor crta grafikon zapleta. Džokers je odgovorio da to ne samo da je odličan način da se ilustruje njegov projekat, već ga je i inspirisao.

Ako vas zanima šta je Vonegatov stav u raspravi o "broju zapleta", u pisanoj verziji dotičnog predavanja on prilaže još dve formule zapleta. U svakom slučaju, pre nego što Vonegat krene da crta na tabli, on napominje da "nema razloga zašto se prosti oblici priča ne bi mogli ubaciti u kompjuter", a Džokers je to prepoznao kao uputstvo za svoj rad.

Uz pomoć prijatelja sa katedre za fiziku, Džokers je smislio kako da vrednuje emotivnu valencu oslanjajući se na "kontrolisani rečnik markera pozitivnih i negativnih osećanja koje je sastavio Bing Liu sa Univerziteta u Čikagu" i mašinski model koji je Džokers izradio "kako bi prepoznao i ocenio odlomke kao pozitivne ili negativne", napisao je na svom blogu.

Oblik strukture Džojsovog Portreta umetnika u mladosti

Ako ste raspoloženi, možete manje ili više uspešno pratiti Džokersov napredak u mapiranju zapleta na njegovom blogu. U svojoj knjizi Makroanaliza, Džokers se oslanja na irsku književnost i za primere često koristi popularne naslove odatle — Slika Dorijana Greja Oskara Vajlda i Portret umetnika u mladosti Džejmsa Džojsa.

Većina knjiga koje određuju broj zapleta čini se da je namenjena piscima i budućim piscima, ali Džokersov rad je značajan za čitaoce, bibliotekare i čak književne snobove ili svakoga ko želi da odbrusi snobovima.

Dok je izrađivao zaplete, Džokers je primetio da se neki žanrovi koji se nipodaštavaju zato što se pišu "po receptu", poput ljubavnih romana, ne služe isključivo strukturom "momak upoznaje devojku".

"Ljubići imaju tendenciju da koriste dva od šest oblika zapleta, ali zapleti u većini slučajeva ne potpadaju samo pod jednu kategoriju", rekao je Džokers. "Bili su mnogo više pravilno raspoređeni među svih šest formula."

Eto vam ga na, nevernici u ljubavne priče, kao i svi vi koji niste verovali da kompjuteri mogu da učine život jednostavnijim ili lakšim. Kažu da bi svaka priča u Sajnfeldu bila besmislena da su imali mobilne telefone, ali zahvaljujući kompjuterima, uspeli smo da otpišemo još jedan zaplet sa spiska svih mogućih zapleta.