FYI.

This story is over 5 years old.

Tehnologija

Ovaj čovek će 28 dana provesti u virtuelnom svetu, u sobi

Mark Farid će provesti 28 dana sam u sobi i svaki budni trenutak proživljavati kroz oči drugog ljudskog bića.
24 Novembar 2014, 12:24pm

Mark Farid sa setom za virtuelnu realnost. Fotografije Freel & Gorse

Mark Farid će provesti 28 dana sam u sobi i svaki budni trenutak proživljavati kroz oči drugog ljudskog bića – svog stvarnog avatara, koji će, preko nekakve aparature nalik Gugl naočarima, prenositi sve što vidi do uređaja koji će nositi na glavi.

Višečasovno čekanje u doktorskoj ordinaciji? I Mark će to gledati. Nedeljno opijanje do sedam ujutru? Mark će i to gledati. Gadno i bolno povraćanje? Mark će i to gledati. Jedini stvarni ljudski kontakt koji će Mark imati tokom ovog jednomesečnog projekta nazvanog Seeing-I, po jednoj epizodi serijala Doctor Who, biće jednosatni susret sa psihologom koji će ga posmatrati i slušati ga u tišini. Postoji rizik da bi ovaj projekat mogao mentalno da ga promeni do kraja života.

Očigledno pitanje je: „Jebote, zašto bi bilo ko sebi priredio tako nešto?" Pa, Mark – britanski konceptualni umetnik, u saradnji sa kustosom projekta Nimrodom Vardijem i dokumentaristom Džonom Inglom – želi i nada se da će ovako doprineti razrešavanju rasprave koja traje tokom čitave istorije čovečanstva, od Dekarta i Džona Loka, preko Baptističke crkve i starlete Džozi Kaninghem. Priroda ili vaspitanje? Pitanje da li su ljudi određeni genima ili ih oformljava okolina i dalje inspiriše brojne rasprave koje oblikuju naše savremeno društvo, od evangelista koji tvrde da je biti gej posledice lošeg vaspitanja i disko muzike, do naučnika koji insistiraju na tome da si tupav na ćaleta.

Mark, Nimrod i Džon su ubeđeni da je vaspitanje presudno. Ovaj trio planira da nadmaši sve te mrtve filozofe i homofobe tako što će ovim projektom analizirati da li naša urođena samosvest može da se proširi sve do tačke kada postajemo direktan proizvod naše okoline i iskustva. Može li tehnologija da utiče na naš um do te mere da zaboravimo ko smo zaista? Ili, drugim rečima, hoće li Mark polako početi da veruje da je sopstveni avatar?

Da bi lakše došli do zaključka, Marku će biti dozvoljeno da se tušira, kenja, piša i jede samo kada to radi i njegov parnjak. Konzumiraće istu količinu hrane i pića kao i on. Osim toga, moći će da se kreće po sobi po svom nahođenju, ali jedini odušak za nezavisno fizičko zadovoljstvo biće njegov penis.

- Nikad ne reci nikad, kaže Mark kroz smeh, kada sam ga pitala da li će posegnuti za ovim krajnjim luksuzom.

- U teoriji, mogao bih neprestano da masturbiram, i to bi otkrilo nešto osnovno o ljudskoj psihi. Ali ne, ne verujem da ću raditi.

Avatar – ili „Onaj drugi", kako je u ovom projektu opisan čovek koji će 28 dana projektovati svoj život u Markov um – još nije određen. Kriterijumi su da mora da bude heteroseksualni muškarac koji živi sa partnerkom, jer je i sam Mark strejt i u vezi. To takođe ima i logističku svrhu.

Kada živiš s partnerom, narator si sopstvenog života, kaže Mark. Ako ideš u prodavnicu, kažeš, odoh u prodavnicu, jel' ti treba nešto? Verbalizuješ svoje radnje, i do određene mere, svoje misli.

(Ovde se možete prijaviti da budete „onaj drugi", dokle god vam ne smeta da se Mark zaljubi u vašu devojku i ima sve vaše lozinke.

Naravno, moguće je da će jednomesečni boravak u tuđem telu ostaviti psihološke posledice. Zato već godinu dana, jedan psiholog kopa po Markovom mozgu da bi procenio ko je on trenutno. Isti psiholog će ga proceniti posle eksperimenta, ali će biti nepristrasan tokom dok traje, kada će drugi psiholog – čija je specijalnost neurologija – posmatrati Markove verbalizovane misli tokom tog jednog sata svakog dana.

Nisam dobila dozvolu da razgovaram ni sa jednim od dvojice Markovih psihologa jer je rešen da zadrži bar neki stepen poverljivosti. Zato sam razgovarala sa psihološkinjom dr Larom Framkin o njenim zapažanjima i predviđanjima njegove budućnosti.

- Zabrinuta sam za Markovu dobrobit. Ne verujem da će to ostaviti traga na njegovoj ličnosti, jer verujem da je do sada ukorenjena. Ali njegovo ponašanje – način na koji se misli manifestuju – sigurno će biti pod uticajem, i Marka će ovo zauvek promeniti, na isti način na koji nas naša iskustva menjaju. Mislim da nikada nismo isti, jer se stalno menjamo u odnosu na okolinu i iskustva. Isto se odnosi i na Marka, kaže.

- Mark će 28 dana živeti samo kroz život Onog drugog, i to će izmeniti način na koji razmišlja o svima oko sebe. Svakako će biti u interakciji sa drugima, ali ne mogu da predvidim njegovo ponašanje. Mislim da će mu biti potrebno neko vreme sa prijateljima i porodicom da se vrati u normalu. Možda čak i ne bude želeo da se vrati na staro ja – nekada će možda želeti, nekada ne. Moje mišljenje je da ljudi gledaju i u prošlost i u budućnost, i Mark nije nimalo drugačiji, procenjuje Framkin.

Dodala je da je „Mark je tvrdoglavi drkadžija – što na um, to na drum. To varira, u zavisnosti od njegovog raspoloženja, ali ima snažan um. Neko ko sebe poznaje manje, potencijalno bi mogao da bude pogođen u većoj meri, ali mislim da će on posle ponovo biti Mark. Mislim da neko vreme neće imati nekadašnje samopouzdanje. Važno je da ga povrati i ponovo shvati ko je. Ljudi stalno učestvuju u ispitivanjima lekova i u naučnim eksperimentima. Ovo je slično.

Još jedna briga su Markove oči. Ali svi oftamolozi sa kojima sam razgovarala potvrdili su da mu vid neće biti oštećen, iako iz pravnih razloga nisu želeli javno o tome. Jedan od najbližih Markovih prijatelja, Hamiš, nije uveren.

- Najviše se plašim za njegov vid. Rekao sam da ne treba da ide samo kod psihologa zbog mentalnog zdravlja, nego i kod neurologa, nekog ko će moći da kaže da li će mu se promeniti percepcija svetlosti. Aklimatizovaće se na neprestano gledanje piksela, čak iako su HD, tvrdi Hamiš.

Pre nekoliko meseci, Mark, Nimrod i Džon su napravili dvadesetčetvorosatnu probu da bi ispitali ostvarljivost i logistiku eksperimenta.

- Tokom jednog dela probe, Onaj drugi je igrao Grand Theft Auto. Dok sam ga gledao kako igra, počeo sam rukama da oponašam njegovo pucanje, ali toga nisam bio svestan sve dok kasnije nisam pogledao snimak, kaže Mark.

Ovo je trenutno jedini opipljivi dokaz kako bi eksperiment mogao da utiče na ispitanika.

Za one među vama koji nisu toliko zaineresovani za ishod i koji samo žele da gledaju Marka kako grči ruke, dobra vest je da će se projekat odvijati na još uvek nepoznatom javnom mestu, koje će 23 sata dnevno biti otvoreno za posetioce, sem onog sata sa psihologom.

- U idealnom svetu, sve ovo bi se odvijalo u londonskom „Šardu" – velikom simbolu zapadne civilizacije. Život u staklenoj kutiji u multimilionskom kompleksu sa najboljim pogledom na London, šćućuren iznad svih koji žive ispod. To bi konceptualno i odgovaralo. Ali iz sasvim suprotnih razloga, jednako bi odgovarao i život u trošnom skladištu u Bredfordu, kaže Mark

Dokle god je izložba u Markovim rukama, biće besplatna, i možda će biti osmišljena šema za članstvo, za one koji žele da proučavaju ili slede projekat. Pitala sam Markove prijatelje da li planiraju da ga posećuju tokom eksperimenta.

- Posećivaću ga koliko god budem mogla.Uzbuđena sam zbog toga što ću ceo proces posmatrati s druge strane, i mislim da će to što ću s njim moći da razgovaram o tome kako sam se osećala dok sam ga gledala biti važan deo njegovog oporavka, kaže Džejd.

- Ja živim u Norfolku, ali možda ću doći jednom da ga obiđem, a onda ću možda doći i ponovo, u zavisnosti od toga koliko mi to sve bude bilo uvrnuto. Možda ću da dovodim ljude da ga gledaju, znaš ono, vidite, ovo je moj prijatelj. Mogao bih da povedem devojku da ga vidi. Mislim da bi to bilo dobro, priča Hamiš.

Mark, Nimrod i Džon tvrde da ovo nije test izdržljivosti.

- Ako osetim da vidu ili mozgu prete trajna oštećenja, projekat će se završiti pre kraja. Ako osetim potrebu da skinem uređaj s glave, razgovaraću o tome sa nepristrasnim psihologom, ličnim psihologom i sa Nimrodom, jer su svima moja dobrobit i zdravlje na prvom mestu. Onda će njih trojica izglasati odluku, kaže Mark.

I mene zanima vrednost ovog eksperimenta. Svi se ponašamo drugačije kada znamo da nas posmatraju. Podsvesno, ne možemo a da ne promenimo ponašanje zbog onih oko nas. Pitala sam se da li bi se to događalo u oba slučaja – da li će Onom drugom biti teško ili ne da svoj život živi normalno i da li će Mark osetiti zamor tokom projekta i početi više da reaguje da bi se proces isplatio.

No, Mark je ubeđen da će toliko uroniti u eksperiment i da će posle nekoliko dana zaboraviti da ga posmatraju. U ovom trenutku je nemoguće reći da li će i njegov avatar isto razmišljati, jer niko ne zna ko će to biti.

Što se tiče projekta Seeing-I, jedva da postoje odrednice i mnogo je varijabila koje će ostati nepoznate sve dok ne započne. Ali ipak, dve stvari su sigurne: niko neće pohitati da bude ispitanik u ovom eksperimentu, a izložba će biti jedinstveno, mada pomalo uznemirujuće mesto na koje možete da izađete na dejt.