FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Nedelju dana sam pokušavala da treniram surovo kao Vladimir Putin

Pošto mi moje dosadne sise ne dozvoljavaju da budem toples u javnosti, nisam mogla da se skinem polugola kao što je to Putin imao običaj da radi.

Foto: Olly Day

Neću ulepšavati: lenja sam osoba. Lenja sam i alava, i nikad mi se nije primila nijedna dijeta jer sam suviše lenja i alava, ili da vežbam ili da prestanem da jedem. A verujete mi, pokušavala sam: otaljala sam sve vežbe u kojima žonglirate tegićima i pokušala svaku čudotvornu dijetu tipa "samo pretvorite kupus u tečno stanje i pijte tri deci toga svakih 40 minuta, potom provedite narednih 20 minuta guleći grožđe zubima, ozbiljno, super je jednostavno" kojom su me zasipali britanski ženski nedeljni časopisi.

Reklame

Bar sam mislila da jesam sve dok nisam naletela na video snimak koji je potencijalno mogao da mi izmeni život. Na njemu su Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev, ruski predsednik i premijer, vežbali zajedno – dizali tegove, asistirali jedan drugom, jeli šnicle za doručak i generalno bili zajebani alfa mužjaci.

Pošto je ta video montaža obišla čitav svet, Putinov režim vežbe postao je neka vrsta fenomena. U njegovu čast otvorena je motivaciona stranica na Instagramu – "Putinspiration" – a brojni muški časopisi objavljivali su članke o svemu tome, od efikasnosti Putinovog režima dizanja tegova do preterano skupe opreme koju nosi dok to radi.

Isprobala sam Davinin DVD, Hollyoaks DVD, DVD žene koja se upiškila u krevet u rijalitiju Geordie Shore – praktične sve vežbe javnih ličnosti dostupne na donjoj polici sa sniženjem u mom supermarketu – i svi su bili grozni.

Umorna od njihovog saharinskog smeća (ne treba Ejmi Čajlds da mi govori kako mi dobro ide dok preskačem konopac), odlučila sam da na nedelju dana isprobam Putinov trening. Pripremila sam se za jedno potpuno neveselo iskustvo, prepuno napornog rada i bezizražajnih lica. Bez muzike. Bez atmosfere. Samo hardkor, intenzivne telesne vežbe i meso.

Foto: Olly Day

Ponedeljak

Pošto mi moje dosadne sise ne dozvoljavaju da budem toples u javnosti, nisam mogla da se skinem polugola kao što je to Putin imao običaj da radi. Umesto toga, morala sam da se zadovoljim običnom belom majicom uvučenom u sivu trenerku koje nosi na slavnom video snimku.

Koliko mogu da vidim sa snimka, "Putinov trening" se praktično svodi na dugo dizanje tegova dok ti se na licu ne učitava ništa. Tako sam i radila, sve dok mi nisu iskočile vene na čelu i sve dok nisam počela da čujem glasne otkucaje srca u ušima.

Reklame

Čim sam se vratila kući, kao na videu, pojela sam šniclu. Prvo sam po strani ostavila debelu naslagu masnoće koja je krivudala kroz nju, ali onda sam odlučila da i to pojedem, jer sam pretpostavila da je to jedna od stvari koje bi Putin uradio: vladao Rusijom duže od Jelcina, sprovodio strašnu homofobičnu politiku i ne bi dozvolio da se baca hrana.

Polusažvakani komad mesa ostao mi je zaglavljen u grlu dobrih nekoliko sati.

Foto: Daniel Lewis

Utorak

Posle teretane, uzela sam slobodno jutro kako bih jahala konja, zato što na internetu imate sve te fotografije Putina kako jaše konje, te sam pretpostavila da bi to mogao da bude jedan od načina na koji on radi svoj kardio. Ušavši u štalu, osetila sam se pomalo kao da ne pripadam ovde. Nije to mesto gde se nosi trenerka; to je mesto gde idete ako možete sebi da priuštite da jednom nedeljno vodite psa na manikir.

Sam deo jahanja bio je u redu; dobar za butine, strašan po genitalije. Nakratko sam se zapitala kako Putin izlazi na kraj s tim, ali sam se brzo setila da je reputaciju stekao kao čvrst momak (i, naravno, vodeći zemlju koja pokriva osminu zemaljske površine sveta), tako da verovatno nema mnogo vremena da brine oko nažuljanih testisa.

Za večeru, ponovo šnicla.

Sreda

U sredu uveče odvezla sam se autobusom na čas džuda, još jedan hobi za koji se zna da Putin u njemu uživa. Na putu do tamo častila sam se sladoledom od pistaća – navodno Putinovim omiljenim – što je za promenu bilo lepo osveženje u odnosu na jeftine, suve šnicle na kojima sam živela.

Na času me je dočekao Sensei Dejv. On je bio strog čovek koji je uspevao da istovremeno deluje glasno i ćutljivo. Uparili su me sa njegovim zamenikom, jedinom drugom odraslom osobom na času džuda za decu ispod deset godina. Gledala sam "Naučimo džudo sa Vladimirom Putonom" (o, da) u autobusu, te sam bila mentalno spremna, ali mi je fizički pripala muka; pojela sam toliko sladoleda od pistaća da sam čak i od presvlačenja u Putinovu odeću osetila bol u slabinama.

Reklame

"Da uvučem majicu?", zašištala sam. "Nemoj", zarežao je Dejv, nekako tiho. Moram da mu odam počast: nije se zajebavao. Poštovala sam želje Senseia Dejva više nego bilo čije ikad, zato što me je na smrt preplašio. Imao je na vratu mišiće za koje nisam znala da ih ljudski rod poseduje.

A onda je počelo bacanje na pod. Sladoled se pobunio u mom stomaku i poželeo napolje. Počela sam da paničim. Je li postojala šansa da se ispovraćam po gomili školaraca a da na kraju ja izgledam kao žrtva? Verovatno nije. Srećom, čas se uskoro završio i bilo je vreme da se pođe.

Videvši kako Senseiju Dejvu iskaču mišići na rukama i vratu, shvatila sam zašto Putin toliko voli džudo. Od njega nabacite mišiće i verovatno pomaže kad Oland ili Obama počnu da se prenemažu na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Četvrtak

U četvrtak ujutro, kao i svakog drugog jutra od ponedeljka, vratila sam se u teretanu da još malo mučim svoje ruke. Ponovo sam to radila onoliko koliko sam mogla, sve dok me ruke nisu izdale, te sam se odvukla kući da jedem šnicle za doručak.

U toj fazi, šnicla je verovatno bila najteži deo čitavog iskustva. Držala sam se Putinovog recepta s ograničenim budžetom, što je značilo da moram da jedem prilično žilavo meso. Takođe, sećam se kako sam negde čitala da jedenje previše crvenog mesa nije baš dobro po vas ako želite da izbegnete rak želuca. Očajnički tražeći alternativu, pročitala sam na Vladimirovoj veoma nezvaničnoj fan stranici da voli zubatac.

Reklame

Guglajući "zubatac", nisam baš bila sigurna da je ta hrana zakonita. Nije znao ni lik u mojoj lokalnoj ribarnici, a svakako je nije imao na prodaju, čak i kad sam mu ponovila glasnije i sporije, kao što britanski turisti pokušavaju da razreše svađu u italijanskoj kancelariji rent-a-kara.

Nazad na šnicle.

Petak

Petak, poznatiji i kao "dan za noge" (za ljude koji dane posvećuju različitim delovima tela). Ali ne i za mene. Zato što je, ponovo, bio dan za ruke. Dan za ruke, dan peti. Moji bicepsi su me petostruko mrzeli. Petostruko sam izvršila atak na njih. I bilo mi je muka od svega. Muka. Od. Svega.

Moje ruke više nisu funkcionisale kao ruke u mom svakodnevnom životu. U jednom trenutku u petak posle podne, sa mukom sam podigla olovku na sastanku i svi su primetili.

Subota

Čim sam uronila u jezero na Hempsted Hitu ostala sam bez daha i nisam ga do kraja povratila sve dok se nisam u potpunosti otkravila na travi pola sata kasnije. Bila je prisutna još samo jedna žena, koja je spokojno plivala kroz mutnu vodu i zbog koje sam izgledala kao kukavna mala pičkica. Doplivala je do mene i rekla mi, veselo: "Hej, nosimo isti kostim!" Ali nisam mogla da joj odgovorim, zato što sam uglavnom samo mlatarala rukama i borila se za vazduh.

Kao što je jasno na uramljenoj fotografiji koju držim kraj kreveta, Putinov omiljeni plivački stil je delfin. On je, na kraju krajeva, i najzahtevniji – i stoga najviše alfa – od svih stilova. On je i najgori za plivanje kad ste u ledenom jezeru i ruke vam ne rade zato što ste ih namerno sveli na beživotne, beskorisne grančice.

Reklame

Kad ste toliko slabi, nema šanse da ne delujete kao da se davite. Ne možete previše puta da uputite ohrabrujuće osmehe spasiocu pre nego što vas prosto natera da izađete zato što je zbog vas njegov posao postao stresan.

__________________________________________________________________

Pogledajte VICE film: Biti mlad i gej u Putinovoj Rusiji

__________________________________________________________________

Nedelja

Primetila sam da u videu sa vežbama Putin ohrabrujući tapše Dmitrija Medvedeva po leđima. Zbog toga sam za svoj poslednji dan rada na rukama (verovatno u životu) prošetala po odeljenju sa tegovima poput tužbe za seksualno uznemiravanje koja samo čeka da se desi, pokušavši da potapšem po leđima neke oznojene muškarce.

"Svaka čast!", uzviknula sam. Niko me nije zarezivao.

Čitava nedelja bila je puna uspona i padova, ali uglavnom padova. Putinov trening je neumoljiv i nezahvalan; moji bicepsi su za sedam dana narasli svega 2 milimetra, što je jadno. I, da budem potpuno iskrena, nisam baš sigurna da se uopšte radi o mišićima. Logičnije bi bilo da je to višak masnoće iz svih šnicli i sladoleda koje sam pojela. Isto tako, sama količina kremaste/masne hrane koju sam ubacivala u sebe svakog dana značila je i da se moja težina nije smanjila. Plivala sam u ledenom jezeru ni za šta.

Ponekad prosto morate da se pomirite s tim da vaša fizička konstitucija nije suđena za neke aktivnosti. Na primer, nedelju dana sam vežbala ruke a i dalje ne mogu da uradim nijedan sklek. Ako ovaj članak bude završio na forumu za bodibildere, nesumnjivo ću biti zatrpana savetima za vežbe jačanja mišića dna karlice i ljudi će neobično agresivno pokušati da mi predoče kako sam pogrešno dizala tegove, ali ne marim, zato što sam zauvek to ostavila za sobom.

Od sad pa nadalje, mislim da ću se držati isključivo DVD-a sa plesnim vežbama Martine Mekačen i gotova stvar.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu