Leto je gotovo: Evo kako da se prešaltate na jesenju radnu temperaturu

Koliko vas je poslednjeg dana odmora poželelo da se u ponedeljak ne vrati na posao, ili čak da da otkaz? Šta je to sa letovanjem što nas navodi da odustanemo od svoje svakodnevice i samo se prepustimo uživanju i lepim osećanjima?

Budući da je za neke sezona godišnjih odmora uveliko na izdahu, a leto za nama, za neke druge u toku su finalni ispitni rokovi i bliži se nova akademska godina, a za one treće školska godina je već uveliko u toku, VICE razmišlja o svima koji baš i ne mogu da se priviknu na novi početak, i o tome kako im pomoći da se što bezbolnije i efikasnije prilagode radnoj atmosferi.

Kako bismo njih, a i sve ostale, posavetovali što bolje, obratili smo se stručnjaku - naš sagovornik o ovoj veoma važnoj temi bila je Dr Irena Đorđević, specijalista psihijatrije i psihoterapeut. Uz njenu pomoć, pokušaćemo da vam damo savete i smernice, ali i da vas uputimo u srž samog problema, kako bismo mogli da ga zajedno iskorenimo na adekvatan način.

VICE: Kako smo tmurnog, sivog dana bili neverovatno srećni, npr. kada smo bili zaljubljeni, a onda smo sunčanog, prolećnog dana bili tužni, jer nismo položili važan ispit? 

Dr Irena Đorđević: U mozgu je matematika jasna i ume znatno da se razlikuje od one u Hidrometeorološkom zavodu. Osnovna jednačina je sledeća: 

Dakle, ako menjamo uverenje - menjamo i emociju - i onda sve postaje, naizgled, jednostavno. To uverenje je naša „vremeska/emocionalna progrnoza“, samo ga treba još otkriti i aktivno menjati ako nam emocije koje donosi izazivaju nelagodu, a prepoznajemo da je to uverenje iracionalno.

Poznajući ovu bazičnu matematiku emocija, nije čudo da odlazak na odmor, za većinu (treba uzeti u obzir da postoje i ljudi kod kojih ovo nije slučaj) jeste triger da nam prorade „hormoni sreće“, kako se popularno nazivaju, iako su to ustvari neurotransmiteri. Ove „poštare“ u centralnom nervnom sistemu oslobađaju završeci nervnih ćelija, pod uticajem nervnog impulsa, prenoseći impuls ka narednom neuronu, mišiću ili nekoj drugoj strukturi, kao da tako iscrtavaju put od pošiljaoca do primaoca poruke.

VICE: O kojim neurotransmiterima je reč i šta nam možete reći o njihovoj prirodi, kao i vezama između njih?

Dr Irena Đorđević: Oni među njima koji se mešaju u našu sreću i zadovoljstvo, a posebno su stimulisani kada smo na odmoru i dolazimo sa uverenjem da nam je sve lepo i da nam je zadatak da uživamo, jesu: dopamin, serotonin, endorfin, fenilmetilamin, noradrenalin i oksitocin. Tada smo kao na nekom prirodnom dopingu.

Feniletilamin pomaže oslobađanje dopamina, a on je, sa noradrenalinom, zadužen za zaljubljivanje. Oni nam donose onaj lep osećaj preplavljenosti prijatnošću, ali i „leptiriće u stomaku“ - doživljaj uzbuđenosti.

Dopamin je povezan sa doživljajem nagrade - kada se osećamo posebno dobro. Povezujemo ga sa različitim prijatnim senzacijama, pojačanom pažnjom, budnošću, motoričkim funkcijama. 

Zbog ove povezanosti, normalno je da oni budu aktivni kad smo na odmoru, a nije ni čudo da su baš oni  targetirani za dejestvo različitih psihoaktivnih supstanci, kojima je zadatak da „bez pokrića“ izazivaju takve doživljaje.

Endorfin donosi analgetski efekat, on ublažava bol, a stimuliše se vežbanjem, slušanjem umirujuće muzike, uzimanjem hrane itd.

Ako bismo prethodno opisani dvojac feniletilamina i dopamina povezivali sa uzbuđenjem zaljubljenosti, endorfin bismo vezali za opuštanje i uživanje u smirenosti trajanja ljubavnog odnosa duže veze.  

Serotonin pomaže u regulisanju raspoloženja, koje bismo mogli  predstaviti kao osnovni ritam naših emocija. On reguliše spavanje, apetit, varenje hrane, sposobnost za učenje i pamćenje.

Melatonin je usko povezan sa serotoninom. Njega aktivira Sunčeva svetlost, a on popravlja kvalitet spavanja, koje je u direktnoj sprezi s raspoloženjem.

Oksitocin je zadužen za blaženstvo povezanosti. On učvršćuje vezu majke i deteta, a luči se i posle orgazma, kako bi učvrstio partnersku vezu. Oksitocin povezuje ljude i stimulisan je tamo gde je i okupljanje uz doživljaj bliskosti, što, takođe, može biti na odmoru sa dragim ljudima.

Vratimo se primarnoj „jednačini“ o povezanosti naših uverenja i emocija - ako smo uvereni da nam odlazak na odmor donosi mir, oporavak, lepotu - četa ovih moždanih poštara će krenuti u akciju, kako bismo se zaista tako i osećali.  Mirisi, ukusi, taktilni doživljaji, pejzaži, važni ljudi, smeh ili tišina i priželjivana usamljenost, uz uverenje da je to ono što nam treba, iznova će ih stimulisati.

Postoje i uverenja koja nekim ljudima ne dozvoljavaju da uživaju u odmoru, pa taj „odmor“ nema funkciju kao onaj koji smo malopre opisali, ali to je široka tema za neka naredna razmatranja i nove tekstove”, naglašava doktorka, otvorivši vrata za potencijalno rešavanje još jednog problema u nekoj bližoj budućnosti.

Neka moja uverenja bila su ta da je sve to negativno raspoloženje povezano sa manjkom stimulanasa, fizičke aktivnost, sna, a sa druge strane viškom stresa, neželjenih međuljudskih odnosa i korišćenja tehnologije. Išao sam toliko daleko da sam sebi osmislio režim po kom bih u svom mozgu veštački stvorio uslove kako bih se osećao kao da sam na letovanju - krenuo sam na plivanje, dok sam spavao sam sebi uključivao zvuke talasa, jeo sam više hrane koju bih inače jeo na moru, krenuo sam na neki dopamin detoks program koji sam video na Jutjubu, sve u nadi da ću se osećati onako dobro i produktivno kao kad sam na moru. Naravno, moj program nije bio dovoljno delotvoran, ali zato je doktorka Irena Đorđević bila tu da mi ukaže na mesta na kojima grešim i pomogla mi da premostim ovu veliku prepreku. 

VICE: Zašto čovek uopšte upada u loše raspoloženje po povratku s letovanja i da li je uopšte moguće izbeći takvo stanje? 

Dr Irena Đorđević: I da se vratimo osnovnom matematičkoj formuli sa jednom promenljivom koju smo opisivali - da su naše emocije u sprezi sa uverenjima o bilo kom događaju, što bi značilo da promenom uverenja menjamo i emocije. Zvuči tako jednostavno. Dakle, ko ima uverenje da je povratak poslu i dnevnoj rutini povratak mučenju, naporu, izgaranju, monotoniji - izvesno će imati i emocije koje prate takvo uverenje. Ko veruje da je drugačije, može se radovati novom početku i aktivirati ponovo one „dobre vibracije”. Neki će reći da je zaključak ovoga da je preporuka „lagati sebe”. Mogli bismo polemisati je li to ikada i moguće. Naravno, u ovom slučaju, sigurno nije.

VICE: Kako možemo da promenimo uverenje? 

Dr Irena Đorđević: Studije su pokazale da određena oboljenja jesu povezana sa hroničnim stresom na poslu, ali u značjano više slučajeva kod onih koji su taj stres doživljavali lošim u odnosu na one koji su na to gladali kao na izazov i način da unaprede svoja postignuća ili načine promenu. Drugim rečima, važno je, posle letovanja, napraviti plan za novi početak. Biti iskren prema sebi i definisati koji su to aspekti kojima nismo zadovoljni, pokušati da u svakom od njih definišemo šta bi nam bio cilj, koji su podciljevi, kako vidimo sebe kada ih ostvarimo, da zamislimo što više elemenata te pobede. Važno je i da mapiramo put, da napravimo algoritam promene koja nam je važna i stepenik po stepenik, da se penjemo ka cilju, ma kako mali ili veliki tej korak bio. Nekada nam treba promena smera, pa i promena puta, ali je promena ono čemu se možemo radovati. Nekada nam je dovoljno da se i podsetimo šta smo sve uradili sami do sada i šta sve ustvari možemo. Tako ćemo povratak u „staru realnost“ obojiti uzbuđenjem izazova. Nekada je samo inicijalni osećaj neprijatan, a potom se prilagođavamo i iz dana u dan nalazimo nove razloge za radost.

VICE: Šta uraditi ukoliko se osećaj depresivnosti zadrži duže vreme nakon povratka s letovanja?

Dr Irena Đorđević: Ukoliko loše raspoloženje traje duže nakon odmora i primetimo da smo dugo nefunkcionalni, da imamo problem sa koncentracijom, razdražljivošću, kao da nam je stalno „kratak fitilj“, da je sve prebojeno nezadovoljstvom, izostankom motivacije, sniženom funkcionalnošću,  zamorom, bezvoljnošćiu, neraspoloženjem i da to traje duže od dve nedelje, bilo bi važno javiti se psihijatru, psihologu, sertifikovanom psihoterapeutu. Moguće je da je reč o „Burnout“ sindromu, te da je važno preduzimati korake koji će nam pomoći da prevaziđemo to stanje pravovremeno. Takođe je moguće da imamo simptome anksuioznosti ili depresije, koji su i ranije bili prisutni, a sada su privremeno redukovani tokom odmora. U svakom slučaju, stručna pomoć je brži način da pomognemo sebi.

VICE: Šta konkretnije možemo sami da učinimo da sebi pomognemo?

Dr Irena Đorđević: Ono što i sami možemo činiti, osim preispitivanja ciljeva i motivacije, jeste analiza strukturisanja vremena u celosti. Nekada se pravi lek krije upravo u drugačijoj raspodeli slobodnog vremena, preispitivanju koje su to aktivnosti u kojima smo ranije uživali, šta je to u čemu sada uživamo, uvođenjem tih aktivnosti u plan slobodnog vremena, a planiranje istog, inicijalno će nam dati osećaj da više i duže u njemu uživamo. Bilo bi važno ojačati veze s ljudima, osnažiti bliskost, spontanost, kad i gde god to možemo činiti. Naposletku, sve su to načini da uživamo i u onome što naš posao jeste, jer će to biti jedini način da zavolimo svoj život i trenutak koji živimo sada. 

Doktorku Irenu Đorđević možete zapratiti na Instagramu - dr_irena_djordjevic_psihijatar - gde možete naći mnogo zanimljivih i korisnih sadržaja koje je doktorka odlučila da podeli sa svima.