Ovo otkriće dramatično menja ono što znamo o istoriji života na Zemlji

Naučnici veruju da su identifikovali najstarije fosile do sada nađene na planeti Zemlji, stare najmanje 3,75 milijardi godina, a verovatno čak i 4,2 milijarde godina, u stenama u severnom Kvebeku u Kanadi, kako se navodi novoj studiji.

Ako su strukture u ovim stenama biološkog porekla, to bi pomerilo početak linije života na našoj planeti za najmanje 300 miliona godina unazad i potencijalno bi moglo pokazati da su najraniji poznati organizmi jedva nešto mlađi od same Zemlje. Takvo otkriće bi imalo velike implikacije za razumevanje pojave života na Zemlji, a moglo bi i da pomogne u potrazi za vanzemaljcima na drugim svetovima.

Ove pretpostavljene fosile mikroba prvobitno je sakupio Dominic Papineau, vanredni profesor geohemije i astrobiologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, tokom ekspedicije 2008. na Nuvagituk pojas vulkanskih stena u Kvebeku, formaciju koja sadrži neke od najstarijih stena na Zemlji. Papino i njegove kolege izvestili su o svom otkriću u radu objavljenom u časopisu Nature 2017. godine, koji je pokrenuo debatu o tome da li su cevi i filamenti sačuvani u stenama rezultat bioloških ili geoloških procesa.

Od tog trenutka Papineau i njegove kolege rade na tome da dokažu tezu da su ove zanimljive strukture zaista rani oblici života koji su možda uspevali u blizini hidrotermalnih otvora u drevnim okeanima Zemlje. Novi nalazi o ovom otkriću „bez presedana“, koje potencijalno ukazuje na „bogat i raznovrstan mikrobni ekosistem na primordijalnoj Zemlji koji bi mogao biti uobičajen na drugim planetarnim telima, uključujući Mars“, navode su u studiji objavljenoj u sredu u časopisu Science Advances.

„Sve u svemu, veoma je uzbudljivo jer ne samo da razvijamo naučni pristup sa više nezavisnih dokaza za jačanje biološkog porekla, već i odbacujemo poznate abiotičke reakcije“, rekao je Papino u pozivu.

„Ovi mikrofosili bi mogli zaista postojati na drugim drevnim planetarnim površinama, jer ako je nastanku života potrebno tako kratko vreme da se razvije, a vi imate ovaj nivo složenosti, onda to otvara mnoga nova filozofska pitanja o verovatnoći da bi život mogao imati nastao i ostavio ovakve otiske za sobom“, dodao je on. „To stvara mnogo novih mogućnosti da se vreme pomeri unazad za nastanak života i da se posebno traže ovakve stvari na drugim planetama.

Prvobitni skepticizam u vezi sa tvrdnjama njihove studije iz 2017. godine, Papineau i njegove kolege su iskoristi da razviju niz novih tehnika da razjasne prirodu misterioznih struktura u kanadskoj steni.

Dok je početna studija zasnovana na komadu stene širine paus papira, novo istraživanje opisuje deblji uzorak koji je po prvi put otkrio stablo nalik drvetu, sa paralelnim granama na jednoj strani, od skoro centimetar u prečniku, kao i mnoge nepravilne sfere skupljene u zamršene grozdove. Ova centimetarska skala možda ne izgleda velika sa naše ljudske tačke gledišta milijarde godina kasnije, ali je upadljivo velika za potencijalnu bakterijsku zajednicu koja je možda postojala tokom detinjstva naše planete.

Istraživači prizanju da bi neke od ovih struktura mogle biti formirane geološkim procesima, ali je rekao da je strukturu stabla teško objasniti abiotičkim procesima. Štaviše, celokupan reljef zakopan u steni podseća na mikrobe koji se hrane gvožđem i koji danas žive u savremenim hidrotermalnim ventilacionim sistemima.

„Naravno, nemamo DNK, jer nije moguće da preživi ovoliki period, sa toplotom i pritiskom koje je stena pretrpela“, rekao je Papino. „Ali ono što možemo reći, na osnovu morfologije, jeste da ovi mikrofosili liče na one koje proizvodi moderna mikrobakterija pod nazivom Mariprofundus ferrookidans.

Decenijama, naučnici se bave teorijom da je život možda prvi put nastao na Zemlji oko ovih okeanskih otvora, koji mogu da obezbede izvore energije — uključujući gvožđe, ugljenik, vodonik i kiseonik — svim oblicima života u nastajanju.

Potencijalno postojanje ovih otvora u podzemnim okeanima Jupiterovog meseca Evropa, ili Saturnovog meseca Encelada, učinilo je ove svetove uzbudljivim ciljevima za traženje vanzemaljskog života. Takođe, dokazi da su slični uslovi možda postojali na Marsu pre nekoliko milijardi godina, otvaraju mogućnost da bi mikrofosili jednog dana mogli biti pronađeni na crvenoj planeti, možda pomoću NASA-inog rovera Perseverance, koji ima zadatak da prikuplja uzorke koji bi mogli da sačuvaju tragove prošlog života na Marsu.

Na ovaj način, pretpostavljeni mikrofosili iz Kvebeka mogli bi da otvore prozor u daleku prošlost naše, ali i drugih planeta, pružajući novu mapu puta za identifikaciju života na vanzemaljskim svetovima.

„Očigledno se bavim nekim dragocenim stvarima“, zaključio je Papino. „Oni su relikti veoma daleke prošlosti. Tako da je to na neki način veoma otrežnjavajuće, jer sam ja prvo ljudsko biće, prva životinja, prvi oblik života na ovoj planeti, koji je video ove stvari i shvatio šta jesu.”