Phone call anxiety – disembodied hands holding a smartphone. Background + smartphone screen: pastel gradient of yellow, blue, purples and pinks.
Fotografija: NeoLeo/AdobeStock.
Mentalno zdravlje

Zašto neki ljudi ne podnose telefonske pozive?

Telefonski pozivi, baš kao i bilo koja druga vrsta socijalne interakcije, neke ljude čine neverovatno anksioznim.
12.8.21

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE Italy.

Postoje samo dve vrste ljudi na ovom svetu: oni kojima je okej da pričaju telefonom, jer, štagod, i ljudi kojima fizički pozli od same pomisli na ovaj koncept.

“U pitanju je stvar preferencije”, kaže Gabriel Raimondi, predsednik Saveza psihologa italijanskog regiona Emilija-Romanja, dodavši da postoji generacijska podela u načinu komuniciranja telefonom. “Ljudi više nisu navikli na to. Mladi su pozive zamenili objavama na društvenim mrežama, porukama i glasovnim porukama.”

Reklame

Raimondi kaže da je strah od pričanja telefonom povezan sa drugim vrstama socijalne anksioznosti, i da je izazvan poteškoćama u očekivanju ritma ili koncepata date konverzacije.

“I vreme odgovora razlikuje se u odnosu na dopisivanje”, kaže on. “Nije nužno sporije, ali je više povezano sa očekivanjima druge osobe. Fidbek se dešava odmah, tako da uvek postoji rizik od pogrešne interpretacije i učitavanja naših grešaka kao potvrde naših strahova.”

Kada se zateknemo u ovakvoj situaciji, možda ne uspemo da izrazimo misli baš kao što bismo želeli. Dopisivanjem se možda gube neki ključni elementi verbalne komunikacije, kao što su ton glasa, naglašavanje ili pauze, ali ono daje vremena da se obrade informacije i skroji zadovoljavajući odgovor.

To što neko ne voli da priča telefonom nije problem samo po sebi, ali može postati problem, ukoliko niste u stanju da se u ključnim trenucima javite na telefon, bilo da zbog toga ispašta posao ili društveni život. Rad od kuće tokom pandemije stavio je mnoge ljude pred izazov sve češćih video i glasovnih poziva. “Činjenica da nas mogu kontaktirati u različitim periodima dana, često i nakon radnog vremena - uzevši u obzir činjenicu da se mnogima radno vreme produžilo, što kao posledicu ima uzurpaciju svačijeg ličnog prostora - jedna je od velikih problema koji dovode do psiholoških problema i utiču na današnje tržište rada”, rekao je Raimondi.

Reklame

Upravo iz ovog razloga važno je uspostaviti pravila tamo gde je to moguće. Bilo da želiš da ugasiš zvuk i u potpunosti ignorišeš pozive u toku večeri, ili da se osećaš kao da iz nekog razloga moraš biti dostupan 24/7, ključna stvar je stvoriti prostor u kome se osećate kao da imate potpunu autonomiju kada se radi o korišćenju svog telefona. Odredite jedan deo dana kada ćete se truditi da ni ne gledate notifikacije na telefonu.

“Važno je opravdati sopstveni izbor da se ne javiš na telefon”, kaže Raimondi. “Takođe, treba da procenite koliko je taj poziv važan. Ne morate se javljati na baš svaki poziv.”

Baš kao i u školi, kada ste imali tremu pre testa ili prezentacije, priprema će pomoći da se osećate manje nelagodno dok očekujete poziv.

“Lično, pokušavam da osmislim i pripremim zahteve koje ću izneti tokom poziva, pogotovo kada se radi o poslu. Pomaže mi i da budem svestan svojih fizioloških reakcija”, kaže Raimondi. “Znam da, kada telefon zazvoni, moje srce kreće da udara brže, na primer. Predviđanje sopstvenih telesnih reakcija je važan deo u njihovoj kontroli, što vam omogućava da one na vas utiču manje.”

Ipak, ukoliko vam ni kada se pripremite i vežbate nije lakše da nekoliko puta dnevno pričate telefonom, niste jedini. “Iako ponavljanje radnji iznova i iznova može desenzitizirati neke ljude, nije kod svih slučaj takav”, kaže Raimondi. “Zapravo, kod nekih ljudi repeticija situaciju može dodatno pogoršati.”

Ukoliko idete na terapiju, trebalo bi da sa svojim terapeutom popričate o ovoj anksioznosti. Ukoliko ne idete kod terapeuta, a od telefonskih poziva vam zaista ne bude dobro, možda bi trebalo da porazmislite o otpočinjanju neke vrste terapije. Verovatno nikada nećete voleti da razgovarate telefonom, ali ćete makar moći da radite na tome i da počnete da ih posmatrate kao alatku pomoću koje ćete doći do onoga što vam je potrebno, bez da previše brinete o njihovom socijalnom aspektu.

“[Ovo će vam omogućiti da] odaberete one stimuluse na koje želite da obratite pažnju, zato što su vam zanimljivi. To je zdravo”, kaže Raimondi. “Kada izbgubimo ovu sposobnost, osećamo se primorano da odgovorimo na sve, a onda postajemo anksiozni.”