U našem prostom srpskom fudbalskom vernakularu, reč “krađa” je prilično rabljen pojam. Uglavnom ljubitelji lopte vole ovom rečju da opišu sudijsku nepravdu koja je zadesila baš njihove ljubimce, i svi derivati tog termina redovno uđu na dnevni red.Na meču Evropa lige između Partizana i Viktorije koji se u četvrtak 15. februara odigrao u Beogradu, mi svakako jesmo videli krađu. Oni liberalniji bi čak rekli i duplu krađu, uzmemo li u obzir na kakav su način Česi postigli svoj jedini gol na meču. Ali činjenica je da je Viktorija Plzen na “je ne a” prosto ukrala zlata vredan bod, i mi tu baš ništa ne možemo.
Reklame
Prvo poluvreme je donelo dva velika uzbuđenja pred sam kraj, ukoliko izuzmemo kranje opravdano poništen gol gostiju zbog nedozvoljene pozicije. U četrdesetom minutu Marko Jevtović otvorio je kontru Zoranu Tošiću, ovaj je odlično proigrao Sejdubu Sumu, a maleni Afrikanac je iz stopostotne šanse, baš kao i Radonjić u utorak, pogodio – golmana.
Foto: Vladimir Živojinović/VICE
Suma, koji se nalazi pod velikim pritiskom zbog visoke cene koju je Partizan platio za njega, je inače sve vreme trpeo fantastične kritike komentatora RTS-a Peđe Strajnića, koji se zaustavio tačno negde na granici da ga okrivi i za izdaju u kosovskom boju. Odigrao je relativno solidan meč, mada je svoju šansu definitivno morao da iskoristi, a i par puta se onako “a la Kanga” zabijao u previše “mesa” tamo gde za to nije bilo potrebe.Interesantno je uporediti Partizan baš sa svojim najvećim rivalom, Crvenom Zvezdom. Za razliku od crveno-belih, tim Miroslava Đukića nije idealno postrojena vojska sa čvrstom organizacijom i kohezijom. Ali, takođe za razliku od Zvezde, Partizan čini se mnogo munjevitije dolazi do interesantnih napadačkih rešenja. Dok Milojevićevi „vojnici“ grade prilike sporo, staloženo i čekaju da neko s vremenom uleti u njihovu zamku, Đukićeva ekipa ima mnogo više „bliceva“ kreativnosti i češće stvara, nazovimo ih tako, polušanse.Svoju terensku nadmoć Partizan pretače u vođstvo u pedeset i osmom minutu. Ponovo je Partizan brzo i konkretno napao, Miroslav Vulićević je centrirao sa desnog boka, a lopta je zakačila jednog defanzivca Viktorije tačno toliko da servira Leandru Tavambi „zicer“ na peterac. Ovaj je loptu glavom lako sproveo iza leđa golmanu, i bio je to povod za veliko slavlje na stadionu JNA.Ali, drugi gol nije stigao, i usledio je klasičan hladan tuš. Da zlo bude gore, došao je posle nedozvoljene pozicije – Krmenčik je akciju započeo u ofsajdu, primljeni centaršut je vratio na peterac, a Ržeznik je glavom matirao Vladimira Stojkovića i tim potezom osvojio kapitalan bod na strani. Često čujete kako golovi nekad padnu „ni iz čega“, i ovaj je bio prost primer tako nečega. Ne može se sad ovde čak ni reći da je Partizan prevelikim promašajima „prizvao“ ono što naši komentatori sujeverno vole da ocene kao „kaznu“ – ne, prosto, iz prvog ili drugog nešto konkretnijeg poteza Viktorija izjednačuje, pa još iz ofsajda.
Tim iz čuvenog pivskog grada je u nekim krugovima bio cenjen kao neugodan protivnik, čija je forma daleko bolja od reputacije brenda na dresu, ali on u Beogradu do izjednačujućeg pogotka nije pokazao bog zna šta. Viktorija definitivno nije izgledala kao tim koji u matičnom prvenstvu ima skor od petnaest pobeda i jednog remija u šesnaest mečeva jesenjeg prvenstva (uz, nota bene, gol razliku 34-5). Šta je bio njihov plan nije mi poznato – sa nešto povezanijim napadima su počeli tek oko sedamdesetog minuta. Sticajem okolnosti, jedan je urodio plodom.
Ali šta je tu je. I Partizan je, kao Zvezda, remizirao u svom prvom meču eliminacija – ipak, verujem da njihovi simpatizeri imaju manje razloga za zadovoljstvo. Prvo, jer su jasno ispustili pobedu i drugo, jer primljen gol na svom bunjištu ume skupo da košta u ovakvom formatu takmičenja. Daleko da sugerišem da crno-beli treba da se plaše – štaviše, njihova ekipa je možda i bolje konfigurisana od strane Zvezde kada je scenario jurnjave na stolu. Zadatak u revanšu je težak, ne i nemoguć doduše, i strepnja je barem u ovom trenutku veća od nade. Nadamo se najboljem.
Utakmicu je obeležila i podela najvatrenijih navijača na stadionu. Prvi put posle velikih sukoba za prevlast na južnoj tribini, na stadionu su bile obe frakcije "Grobara". Jedni su bili na jugu, a drugi na istoku, do severa. Policija je napravila tampon zonu između dve tribine, kao kada su na JNA gostujući navijači…