Zašto i kako ću se kladiti na Oskare uprkos zdravoj logici

Ovaj vikend preklopila su se dva nespojiva događaja sa nekoliko zajedničkih karakteristika. Jedno su beogradski izbori koji će se odigradi u nedelju 4. marta, a drugo dodela Oskara, koju će RTS emitovati tog istog dana ali u dva iza ponoći. Zajedničko im je to što oba događaja podrazumevaju glasanje, i što se za oba već manje više znaju pobednici.

Međutim, iako se pobednici načelno već znaju u ljudskoj prirodi je da se nada. Budući da su čuda i obrti mnogo realniji u filmovima, a manje u stvarnom životu, pokušaću da okušam sreću kladeći se na Oskara. Sa našom budućnošću se već i previše igramo da bih u tome mogla da pronađem bilo kakvu zabavu.

Da bih se pripremila, obišla sam pet različitih kladionica, u koje inače ne zalazim da bih shvatila da samo jedna od njih ima specijal koji uključuje i klađenje na Oskare. U svim ostalim su me gledali kao da sam pala sa Marsa. Kako sam otvorila listu sa kvotama, shvatila sam i zašto, razlika između kvota već unapred iskalkulisanih pobedničkih filmova odnosno uloga i svih ostalih je užasno velika. Tako da u suštini i nema smisla kladiti se. Osim, ako ne rešite da rizikujete i da verujete u čuda. Nelogična, nemoguća čuda koja dolaze niotkuda

Ukoliko ste racionalan i normalan svet, vezano za Oskara treba da pročitate članak koji je objavio sajt Five Thirty Eight , koji se inače bavi statističkom analizom vezanom za politiku, ekonomiju i sport. Oni su rešili da se oslone na analizu svih esnafskih i kritičarskih nagrada koje su nominovani filmovi već dobili pre Oskara i tako izračunali koji pobednici imaju najveće šanse.

Međutim, ukoliko ste idealisti kao i ja onda se sećate nekih od najvećih iznenađenja na dodelama Oskara. Kao kada je film „Argo“ dobio Oskara za najbolji film iako je Ben Aflek preskočen za nagradu za reditelja. Ili kada je Oskara za najbolju glumicu dobila devojčica od 11 godina Ana Pakvin iz filma „Klavir“ pobedivši Emu Tompson i Vinonu Rajder u trci. Ne smemo zaboraviti i kada je nagradu za najbolju sporednu ulogu odneo totalni autsajder Mark Rajlans iz Spilbergovog „Mosta špijuna“.

Ja ne kažem da su sva ova iznenađenja nužno i pravedna. Ona mi samo govore da sva ta kalkulisanja i lobiranja nekada prosto odu dođavola i pobedu odnesu totalno neočekivana ostvarenja i autsajderi od kojih to nikada nismo očekivali. Zato ću ovaj put intuitivno pokušati da lupim i ostanem živa. Uvek sam bila slaba na autsajdere a i oni su, barem u Holivudu, često umeli da iznenade.

Logika i kovote kažu: Geri Oldman ("Najmračniji čas") – 1.05
Nadanja mi kažu: Daniel Kaluja ("Get out") – 10

Da, svi obožavamo Gerija i da, zaslužio je Oskara za „Krpar, krojač, soldat, špijun“ i da, nosio je tri kile silikonske maske na svom licu da bi izimitirao Čerčila i da, svi već vide Oskara u njegovim rukama. Ali tako su videli i u rukama Leonarda Di Kaprija, godinu, za godinom pa se to nikako nije dešavalo. Čovek je morao da ode u šumu, gladuje, smrzava se i spava u crkotini da bi konačno dobio priliku da stane na binu, zahvali porodici i priča o klimatskim promenama.

Sa druge strane, Daniel Kaluja i njegovo lice nose bukvalno celokupnu emociju filma „Get out“ a krupni kadar njegove face sa obrazima na kojima se vide tragovi dve suze su za mene već dovoljne da on bude čudo kome se nadam.

Logika i kvote kažu: Frensis Mekdorman („Tri bilborda ispred Ebinga u Misruji“) – 1.07
Nadanja mi kažu: Mišel Vilijams („Cena života“) – 50

Zašto Mišel? Pa zato što je večiti holivudski autsajder sa već četiri nominacije za Oskara, zato što se stalno oprobava u najrazličitijim ulogama i vrlo očigledno ne juri tu nagradu. Ali, kao što se vidi u intervjuu okačenom ispod, juri savršen lik i objašnjava šta znači profesionalizam. Bilo bi prosto prelepo, da ovog puta, baš njoj tako fokusiranoj isključivo na glumu, ona padne u krilo. A da, i Frensis je već dobila Oskara za najbolju glumicu u fimu Fargo i to za ulogu sličnog senzibiliteta.

Apdejt: Kada sam otišla da predam tiket rečeno mi je da su opklade za ovu kategoriju blokirane. To znači da se ili svi masovno klade na Frensis ili da se sa druge strane ljudi, percipirajući stvari kao i ja klade na druge glumice, a kvote za njih su tolike, da je i to previše rizično za samu kladionicu. Ili to samo znači da Mišel ove godine nije ni nominovana i da je kladionica pogrešila kao i ja. Šteta, srce im je na pravom mestu!

Logika i kvote kažu: ("Tri bilborda ispred Ebinga u Misruji" – 1.85)
Nadanja mi kažu: ("Zovi me svojim imenom" – 40.0)

„Zovi me svojim imenom“ je neobjašnjivo prelep film koji je izneverio sva očekivanja koja ste mogli da imate od njega kada biste pročitali samo siže. Na taj način je ispričao tako jednostavnu a tako istinitu i tačnu priču o ljubavi. Izbegao je sve moguće klišee očekivajući od gledaoca isto što i od svojih likova – da se samo prepuste i budu otvoreni. Sa druge strane celokupna istinitost „Tri bilborda“ svaljena je na leđa glavne glumice Frensis MekDormand i njen prepoznatljiv stil igre.

Kladionice na drugo mesto stavljaju "Oblik vode", koji zaista možda uzme sve žive nagrade, što bi, što se mene tiče, bilo super. Međutim, ja ovde igram da uzmem veću lovu i ganjam čudo, ne sitnu kalkulaciju.

Ovde se nadanja i statistike poklapaju – Giljermo Del Toro – 1.07.

Zašto? Pogledajte ovaj govor. Ovaj čovek je otelotvorenje autsajdera koji osvaja srce svih uprkos svoj logici i kalkulacijama, o čemu i govori njegov prelepi film. On u toj meri razoružava da se oko njega slažu i srce i razum.