"Igra prestola" otpisuje žene, a muškarcima daje supermoći

Poslednja sezona se možda završila tako što su ženski likovi predvodili ratne napore, ali „Kraljičina pravda“ sugeriše da će muški likovi preuzeti kontrolu.
4.8.17
Foto via HBO

Pažljivo, spojleri

Epizoda Igre prestola prikazana prošle nedelje pokazala je da je šesta sezona bila najveća obmana u istoriji televizije. Nakon što se prošla sezona završila sa moćnim ženema koje predvode ratne napore na svim zaraćenim stranama. „Kraljičina pravda" pokazala je kako se te iste žene lenjo otpisuju, a muški likovi stasavaju kao vođe sa natprirodnim sposobnostima.
Epizoda prati Sersei Lanister – kraljicu frizure u stilu Zvončice i vladarku pepela Kraljeve luke – tokom ubilačkog divljanja nad svima koji su se ikada ogrešili o nju ili njenu decu. Među počiniocima su i četiri žene: dornjansko kopile Elarija Send (koja je ubila Serseinu ćerku Mirselu) i njena ćerkaTajena; Jara Grejdžoj od Gvozdene Hridi; i Olena Tajrel od Visokog Sada (koja je ubila Serseinog sina Džofrija). Omiljena među obožavateljima, Olena Tajrel umire na odgovarajuće popularan način: Kraljica Trnja ostala je pribrana dok je ispijala čašu otrovanog vina, i svojim poslednjim dahom se posrala na zaveštanje Lanisterovih i priznala da je ubila „onu pičku" Džofrija.

Ali ostali Serseini činovi osvete – otrovni poljubac upućen Tajeni pred očima njene majke Elarije – pravi su antiklimaks.

„Kaži Sersei. Želim da zna da sam to bila ja". Fotografija je vlasništvo HBO

Iako način Tajeninog ubistva deluje banalno, ili suviše direktno za nekoga kao što je kraljica Sersei – koja je školski primer spletkaroša – zapravo je svojstven njenom karakteru. Sersei, čiji su jedini pozitivni kvaliteti ljubav prema deci i njene jagodice, ranije je priznala šta je najviše boli, u tužnom monologu o tome kako zamišlja kako „prelepo lice njene ćerke Mirsele počinje da se raspada". Za ekstremno ličan zločin, oduzimanje jedinih ljudi koje voli, Sersei određuje Elariji ono za šta smatra da je pravedna kazna: da sedi u ćeliji i gleda kako joj ćerka umire i raspada se. A takođe možemo da razumemo poetsku motivaciju brata i sestre Lanister da za sprovođenje pravde upotrebe isto oružje koje su upotrebile ubice njihove dece.

S jedne strane, bilo je olakšanje gledati kako Peščane zmije umiru, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što nas više neće mučiti svojim neodređenim egzotičnim akcentom, i najgorim replikama bilo kog lika u istoriji čitave serije („Želiš dobru devojčicu, ali ti je potrebna opaka ribica".). S druge strane, koliko god da je bilo bolno gledati Peščane zmije u akciji (ko bi prošao kroz silne muke i zakopao čoveka u pesak i prekrio mu glavu škorpijama, samo da bi mu na kraju zabio koplje u lice?), zaslužile su bolji kraj. Gledali smo kako te žene radije biraju smrt nego da prestanu da se bore. Videli smo kako Tajena preti da će ubiti svoje sopstvene sestre, ako stanu na put osveti, i gledali smo kako Elarija ubija brata svog ljubavnika, zato što je odbio da ode u rat. Pored svih pogrešnih načina na koji su ovi likovi prikazani u seriji (zašto bi sestre jedna drugu zvale „droljo", na mestu gde se na izraženu seksualnost, incest ili prevaru ne gleda sa negodovanjem?), jasno je da su ovi pogrešni koraci bili usiljeni pokušaji da se prikažu vatrene žene. Zbog čega je bilo još patetičnije gledati ih kako umiru vezanih usta, u tišini.

Tajena i Elarija, vezanih usta i okovane u tamnci. Fotografija je vlasništvo HBO

Time što su zatočene Elarija i Jara, dve snažne žene koje se bore za Deni, praktično su otpisane do kraja sezone (Ja mislim da ćemo o njima slušati samo kada ih spominju drugi, na primer, Sersei i Teon. Tužno!). Na sličan način su lenjo i (neverovatno) otpisane i Melisandra i Mira Rid. Nakon što je izgubila brata Džodžena dok je pomagala Brenu da stekne fizičke sposobnosti i bori se protiv vojske mrtvih, Mira će verovatno nestati, pošto je dovela Gospodara zverobraza kući u Zimovrel. A nakon sedam sezona razvijanja komplikovanog, magičnog lika, trebalo bi da poverujemo da je Melisandra rešila da ode iz Vesterosa. Iako je jasno da ona poseduje tolike moći da ni sama ne može da ih shvati, i iako je odigrala veliku ulogu u toku rata (i između ljudi, i onog između živih i mrtvih), trebalo bi da poverujemo da joj je sada potpuno kul da sa strane gleda kako će se odvijati rat za ljudske živote.

Nestanak Mire i Melisandre, kao i slabljenje Deninih snaga, zajedno sa jačanjem Džona, Jurona, i na neki način, Sema, možda ukazuje na jednu drugu promenu koju ćemo gledati u ovoj sezoni: više muškaraca sa magičnim sposobnostima.

Bren, postojano magično muško, stiže u Zimovrel i konačno se ponovo sreće sa svojom sestrom Sansom. Ovo je prvi srećan susret Starkove dece otkako su se Džon i Sansa okupili u šestoj sezoni, ali stvari postaju bizarne kada Bren otkrije svojoj sestri da poseduje natprirodne moći.
Bren je Trooki gavran i prozorljiv je, što znači da vidi sve što se dogodilo u prošlosti, sve što se događa u sadašnjosti, i sve što će se događati u budućnosti. Bilo je mnogo šokantnih ali logičnih načina da otkrije Sansi da može da vidi svaki detalj u bilo kom trenutku u vremenu, uključujući, ali ne i ograničeno na: potvrđivanje okolnosti smrti njihovog brata Rikona, otkrivanje nepoznate činjenice da je njihova sestra Arja živa, ili, sada samo lupetam, da jebeno otkrije misteriju toga ko su oba prava Džonova roditelja, što će promeniti tok čitavog rata. Umesto toga, Bren svojoj sestri dokazuje svoje magične moći tako što se priseća detalja noći kada je silovana, uključujući i to koliko je „prelepo" izgledala u „beloj venčanici". Kul! Iako poznajemo Brena kao plemenitog, pravednog i promišljenog mladog gospodara, scenaristi su odlučili da njegov prvi instinkt da dokaže da je vidovit bude to da kaže svojoj sestri koliko je lepo izgledala večeri kada je bila silovana. Ako je to bio pokušaj da se pokaže kako je Bren očvrsnuo nakon svojih mučnih avantura iza Zida, u najboljem slučaju je pogrešan.

Fotografija je vlasništvo HBO

U međuvremenu, Džon stiže na Zmajkamen da se sastane sa kraljicom Deneris i iskopava zmajstaklo, oružje od neprocenjive važnosti za borbu protiv vojske mrtvih. Ali Džonova prava misija, znao to on ili ne, je da bude turoban i zavodljiv. Teško je ne užasnuti se nad neizbežnim smuvavanjem Džona i Deni, naročito posle bolnih naznaka u ovoj epizodi, kada Džon izlazi iz kadra, a Deni čežnjivo gleda za njim. A zamislite samo kako će biti mučno gledati to kada se Džora vrati, samo da bi zatekao svoju Kalisi u naručju drugog – na kraju krajeva, Džonov „ćale", Ned, je pokušao da pogubi Džoru, a Džon vitla mačem porodice Mormont, koji mu je poklonio Džorin ćale u ekstremnom „ti si sin kakvog nikada nisam imao" momentu. Ali koliko god to Džoni bude bilo mrsko, očigledno je da će Džon i Deni udružiti snage na bojnom polju, i van njega. A njihovo ujedinjenje će nam možda doneti još više magije, ako Džonova krv Targerijana znači da i on može da bude jahač zmajeva.

Međutim, Džonov najbolji ortak Sem je na trnovitijem, ali ipak pomalo sličnom putu ka magiji: uči pod meštrom Horasom (zvanični „vrhovni meštar", ali znate već). Kao treći učenik koji je pitao Horasa za zabranjene knjige i crnu magiju, samo možemo da pretpostavimo da će Samvel Tarli doživeti istu sudbinu ili kao lord Voldermort, ili kao Hari Poter. On pokazuje plemenitost, hrabrost i veštinu, time što uspešno izleči Džoru od kamene bolesti, agonije za koju kažu da ubija skoro svakog pacijenta. Dok meštar u isto vreme grdi i hvali Sema, u njegovom oku vidimo poznat sjaj: nelagodno priznanje sjajnog prirodnog talenta. Semova ujedno i kazna i nagrada za izlečenje Džore je prepisivanje raspadajućih svitaka izjedenih stenicma, za koje slutim da sadrže drevnu magiju (nešto što je meštar Luin nagovestio u drugoj sezoni) kojom će Sem ovladati i upotrebiti u borbi protiv vojske mrtvih, za obnovu Zida, i čime će postati jedan zajeban čarobnjak.

Takođe gledamo uspon još jedne osobe koja bi mogla da postane nekakav čarobnjak: Jurona Grejdžoja. Za sada, on je predstavljen samo kao zli, haotični jebač i negativac, koji menja Maloprstića, dok stari vlasnik bordela postaje sve nesposobniji. Ali Juron je poboljšanje u odnosu na Maloprstića iz nekoliko razloga: Kao prvo, njegova seksualna energija je usmerena na Sersei, a ne na tinejdžersku viziju ljubavi iz detinjstva. Kao drugo, ako serija ispoštuje poslednji nastavak knjige Džordža R.R. Martina, Juron će voditi veći duhovni rat nego što bi Maloprstić ikada mogao i da zamisli.

Maloprstić (za koga jedva čekam da umre, uzgred) je bio zao, da, ali iz političkih i ljudskih pobuda, kao Tajvin Lanister i Remzi Bolton. Još uvek ima nekih stvari i ljudi koji su Maloprstiću svetinja, kao što je on sam, i njegova neprikladna zaljubljenost u Sansu. Dok je Juronov lik napisan kao zlikovac iz stripa koji uživa u tome da šokira („Prst u dupe?"), važno je primetiti da je on ubio svog brata, zavetovao se da će ubiti sestrića i sestričinu, i nazvao sebe Utopljenim bogom. Juronu ništa nije sveto, što će doneti novo i božansko zlo – ono koje zahteva krvnu žrtvu.

Još na VICE.com

Igra prestola: Zašto spojlujemo i kako da se spasimo danas

Kako da provedete odmor kao u seriji Igra prestola

"Igra prestola": deca Lanistera moraju da rade, baš kao i vaša