Lebron Džejms je zaslužio da bude MVP, evo i zašto

Sva je prilika da će NBA MVP ove godine biti Džejms Harden. Jer, kada redefinišete „hero ball“ košarku kao što je Harden to uradio, postignete više poena od svih ostalih i budete najbolji igrač u najboljoj ekipi lige, generalno vas takve počasti ne zaobiđu. Ali, sve dok je Lebron Džejms i dalje najdominantniji igrač planete (a on to realno i jeste), svaka MVP rasprava ne može da prođe bez spomena njegovog imena.

U prethodnih šest meseci, i jedan i drugi su nas častili u najmanju ruku fantastičnom košarkom. Od Hardenovog tripl-dabla sa šezdeset postignutih poena, pa sve do Lebronovog uništavanja Jusufa Nurkića, bilo je tu svega i svačega. Biće to legitimna trka za najvrednijeg igrača lige, i ko god pobedi svakako je zaslužio.

Ukoliko Harden pobedi, ne verujem da će iko trideset godina od danas smatrati da je to bilo nezasluženo. Ali, ja ovde uzimam pro-Lebron stav, i pokušaću da vam dočaram zašto ja tako i mislim – pre svega, jer verujem da je „Kralj Džejms“ impresivan u nekim stavkama u kojima Harden baš i ne dominira.

Lebronovi Kavsi su trenutno treći na istoku, uprkos svemu što ih je snašlo u minulih par meseci – od raznih izliva sebičnosti van terena pa do povreda, sve su uspeli da prežive. Zamenite ovde Lebrona sa bilo kojim drugim igračem – bilo kojim – Stefom Karijem, Kevinom Durentom, Janisom Adetokumbom, Entonijem Dejvisem, pa i samim Hardenom – i ta ekipa ne samo da neće ući u „gornji dom“ istoka, nego će se verovatno u aprilu klati za poslednje plej-of mesto.

Sad, verujem da Lebron nije cvećka, i da se deo svih navedenih problema može pripisati i njemu. Ali, niko nije učinio više sa manje kvaliteta na rosteru ove godine. Čisto da vas podsetim – u ovom trenutku treći i četvrti strelac Klivlenda su Kajl Korver i Džef Grin, dok Džon Holand i Ante Žižić igraju rotacijske minute. Osvoji li Lebron svoju petu MVP titulu, to će nam samo pokazati koliko je ova trka za najvrednijeg igrača lige zapravo bila tesna, i dodatno profilisati Lebronove ionako već upečatljive kvalitete.

Da, svestan sam da je Harden itekako jak kandidat za MVP-ja, uostalom, evo direktnog poređenja njegovih i Lebronovih statistika. Ali hajde to malo temeljnije da analiziramo. Hardenova „druga violina“ je Kris Pol, plejmejker koji će u dogledno vreme izvesno biti član Kuće Slavnih. Pol je na parketu kad god Harden nije – u osam utakmica bez „Brade“, Roketsi imaju skor 5-3, dok sa njime na klupi ova ekipa ostaje u sedam najboljih ofanzivnih sastava lige.

Hjuston je konstruisan tako da svi „sporednjaci“ daju svojih sto posto, i da je onda na Hardenu samo da standardno izbriljira. On to i radi, zaista, međutim, Lebron zaista mora ući u ovu debatu. Jer bez njega, budimo realni, Kavalirsi ulaze u draft lutriju.

Već evo četiri godine zaredom, Klivlend egzistira samo zahvaljujući briljantnim Džejmsovim partijama. Da, njegovi saigrači pomognu, ali ne u toj meri poput Hardenovih „pomoćnika“. Bez Lebrona, napad Klivlenda ne kreira šuteve za tri iz kornera, ne igra tranziciju, ne brani dobro protivnički šut iz polja. To je totalno druga priča. Druga postava Kavsa može da održi vođstvo u drugoj četvrtini kada igra protiv tuđe klupe, ali da im Džejms zafali na duže od par dana podavili bi se.

Od poslednjeg dana trgovine u februaru naovamo, Džejms prosečno beleži 30.1 poen, 10.3 asistencija i 10.2 skoka. Ovo govorimo na uzorku od osamnaest utakmica. Niko trenutno nema više uspešnih dodavanja od njega, a timovi se procentualno više oslanjaju samo na Džoela Embida i Hardena. Što se minutaže tiče, jedini koji ga „kolje“ u toj kategoriji je Donovan Mičel.

Lebron je jedini igrač u tekućoj sezoni sa više od 6000 poseda i njegov uticaj u prelomnim momentima utakmice je enorman. Klivlend se u procentu šuta za tri poena nalazi na patetičnom 23. mestu, pa opet, oni su treći u ligi po broju pobeda u mečevima koji uđu u završnice (čitaj : poslednjih pet minuta) sa manje od pet poena razlike za bilo koji od dva tima. Samo je Hjuston efikasniji u ovim scenarijima.

Zašto? Pogodili ste – Lebron. U gore spomenutim situacijama, dvadeset i dva igrača su odigrala više minuta, ali niko nema više postignutih poena od njega. Takođe, niko nema ni više asistencija od njega (razmislite dobro i o ovom podatku). Uprkos sporadičnom učinku svojih saigrača, on je i dalje glavu iznad svih.

Naravno, nije sve baš toliko ružičasto. Pogledajte, recimo, odbranu, koja je najgora u ligi dok je Lebron na parketu, a bez njega je nekim čudom četvrta. Ova čudna anomalija se može objasniti užasnom odbranom Kavalirsa protiv šuteva za tri poena – oni dopuštaju 39.4% posto trojki (čisto primera radi, očajni Sakramento pušta 38.9%).

Pogledamo li malo snimke, videćemo da je po sredi kombinacija loše sreće, ili previše agresivne odbrane na lopti i kockanja sa krađom istih iz driblinga. Lebron ne stigne uvek da izađe na otvorene šutere, a saigrači često ne znaju kako da mu pomažu u blokovima, jer Kavsi generalno nisu ljubitelji preuzimanja sem u nekim ekstremnim slučajevima.

Uzmimo dve situacije iz nedavne utakmice sa Torontom kao primer. U prvoj, Lebronov čovek Paskal Siakam, uprkos odličnoj odbrani, pogađa otvorenu trojku iz kornera.

Sve počinje od Kajla Laurija, koji ulazi u reket spreman da izvede sada već čuveni pik-end-rol set sa visokim igračima Reptorsa. Jakob Peltl je ovde spreman da se otvori posle bloka, međutim Lebron ga čita i otklanja ovu opasnost. Lauri, stoga, bira Dorela Rajta, a ovaj pronalazi Siakama u ćošku.

Pre ove utakmice, Siakam je gađao 5 od 33 iz levog kornera, tj. 8 od 28 iz desnog kornera. Drugim rečima, radi se o traljavom šuteru koga su protivničke ekipe s razlogom cele sezone ostavljale otvorenog. Lebron ovde pametno zatvara i ostavlja malo prostora, pre svega da bi otklonio mogućnost prodora koja je u ovoj varijanti mnogo opasnija.

U ovom slučaju, Džejms je odigrao odličnu odbranu i izgubio. To se dešava, ali samo par minuta kasnije, on čini izuzetno grubu grešku u defanzivi. Toronto je u napadu imao mis-meč situaciju, sa Džordžom Hilom na Demaru Derozanu i Lebronom na Fredu Van Vlitu. Umesto da je branio prostor između Van Vlita, koji valjda u životu nije promašio otvorenu trojku i lopte, on neshvatljivo ulazi u udvajanje i ostavlja svog čoveka otvorenog. Beng.

Ovo je nesumnjivo loš potez, i ako smo iskreni, priznaćemo da je Lebron ove sezone tek prosečan defanzivac. Nedovoljno zalaganje (koje je doduše donekle opravdano) učinilo ga je običnim smrtnikom u ovom aspektu igre. Naravno, svi smo mi ubeđeni da će on početi da radi one svoje klasične Lebronovske stvari čim sezona uđe u plej-of – jurcanje u odbranu na blokade, kao i pregled i anticipiranje kakvim samo raspolažu šahovski velemajstori – ali MVP se daje na osnovu regularne sezone, a u regularnoj sezoni, Lebron baš i nije odigrao neku odbranu.

Svejedno, njegov uticaj na Kavalirse je nerealan. U svakoj plej-of seriji do finala, „konjanici“ su favoriti jer realno, pobediti Lebrona Džejmsa u četiri utakmice je jedan od najtežih zadataka u istoriji cele NBA.

Da, Harden je čista magija. On je poput genetski modifikovanog konstrukta, pažljivo dizajniranog i puštenog u pogon u okruženju koje mu više paše od te njegove brade. Svaka njemu čast, zaista. Međutim, kako objasniti Lebrona, koji sa 33 godine, u svojoj 15. NBA sezoni, ima najviše odigranih minuta u ligi i na putu je da odigra sve 82 utakmice? On je neki miks Herkula i Čaka Norisa.

Na kraju, samo bih dodao ovo – koliko puta je sve pošlo po zlu za Klivlend ove sezone, i koliko puta ste sebi rekli „biće ovo OK“ samo zato što Lebron postoji? Ja ne znam šta je objektivna definicija MVP-ja, ali ovo što Džejms izvodi sigurno mora biti blizu. Ne, on verovatno neće dobiti ovo priznanje, ali vredi se angažovati i objasniti zašto barem mora da uđe u tu priču.

Još sporta na VICE.com :

- White Men CAN Jump - upoznajte Meka Meklanga

- Bolji šut za pobedu ove nedelje nećete videti

- Derik Rouz u Minesoti je katastrofa koja čeka da se desi