Šta bi, za ime sveta, neko mogao da sazna o Kimu Džongu Unu iz njegovih fekalija?

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Vrhovni vođa Severne Koreje Kim Džong Un malo je, blago rečeno, na svoju ruku. Zato možda i ne iznenađuje toliko informacija da nikad ne koristi javni ve-ce, umesto toga putujući sa ličnim toaletom kako bi sprečio da njegove dragocene telesne izlučevine padnu u pogrešne ruke. Li Jun Keol, koji je radio u Komandi garde Severne Koreje do 2005. godine, rekao je Vašington Postu da “liderov izmet sadrži informacije o njegovom zdravstvenom stanju tako da on ne sme da bude ostavljen za njim.”

To je upravo ona vrsta paranoične idiosinkrazije koju očekujete od nekoga ko je od rođenja vaspitavan da vodi “pustinjačko kraljevstvo” zauvek okupirano neprijateljima. Ali kakav bi to uvid neki vešt špijun mogao da stekne iz, na primer, uzorka stolice Kim Džong Una?

Ukradena kaka vrhovnog vođe verovatno ne bi otkrila nikakve državne tajne, kaže Kolin Keli, gastroenterološkinja i ekspert za mikrobiome iz Američkog udruženja gastroenterologa. Ništa o statusu nuklearnog programa Severne Koreje, na primer — mada bi moglo da nam kaže nekoliko stvari o Kimovom opštem zdravlju.

Počeli biste sa osnovnom vizuelnom inspekcijom. Keli objašnjava da su ljudske fekalije 75 odsto voda; preostala četvrtina je čvrsta materija, uglavnom bakterije i nesvarena hrana. Većina ljudi izbaci oko 120 grama kake dnevno. Ishrana bogata vlaknima znači više nesvarene materije — ljudi koji se bogato hrane vlaknima mogu da proizvodu tri puta veću kaku od prosečne. “Gledajući nečiju stolicu, možete da steknete prilično dobru sliku o sadržaju vlakana iz njegove ishrane”, kaže Keli za Tonic.

Nije to baš neko zemljotresno špijunsko otkriće. Pronalaženje krvi u stolici, s druge strane, značilo bi unutrašnje krvarenje – pravi problem. “Kojeg god da ste godišta, ako vidite krv u stolici, to nije normalno”, kaže ona. “Nikad ne ignorišite krv u stolici.” Ona navodi nedavni porast raka debelog creva, čak i među relativno mladim ljudima, u dvadesetim i tridesetim, kao još jedan razlog da se krvava stolica shvati ozbiljno. (Sluz, s druge strane, ne predstavlja razlog za brigu.)

Tekstura može da otkrije neke stvari o digestivnom traktu, kaže Keli. Čvršći uzorak koji više liči na brabonjke značio bi duži period proveden u crevu, odakle se isisava voda; to sugeriše konstipaciju, dok vodenasti uzorak ukazuje na brži prolazak kroz telo. Komadići hrane mogli bi da ukažu na tip ishrane, baš kao i promena boje. (Cvekla može da dovede do crvenkastijeg uzorka, na primer, dok gvožđe ili pepto bizmol mogu da ga oboje u crnu.) “Sve ove varijacije su normalne”, kaže Keli.

Kad odu dalje od obične vizuelne inspekcije, analitičari mogu da počnu da proučavaju bakterije u Kimovoj stolici kako bi stekli sliku o tome šta mu se nalazi u stomaku — u njegovom mikrobiomu. Kad je taj mikrobiom neispravan, pateći od nedostataka raznolikosti bakterija, naučnici to zovu disbiozom i za nju se vezuje čitav dijapazon zdravstvenih stanja. U Kimovom slučaju, verovatno biste mogli iz njegove stolice da vidite da je gojazan, kaže Keli, jer to ima veze sa disbiozom.

Još jednom, to ne otkriva špijunima nešto što već ne znaju. Ali njegov mikrobiom bi takođe mogao da ukaže na hipertenziju, dijabetes, autoimune bolesti ili bilo koju sa dugog spiska bolesti povezanih sa disbiozom. “Nećete nužno postaviti dijagnozu nijedne od ovih pojedinačnih bolesti gledajući u nečiju stolicu”, kaže Keli, “ali ti obrasci bakterija mogli bi da ukažu na neko hronično stanje.” Verovatno biste mogli da utvrdite jede li hranu zasnovanu na biljkama ili je više mesožder. I mogli biste da kažete da li je vrhovni vođa Kim Džong Un pušač. (Jeste.)

U ozbiljnijem smislu, otkrivanje DNK raka u njegovoj stolici moglo bi da ukaže na rast polipa ili čak potpuno razvijeni rak debelog creva. (Ovde Keli svakome preporučuje da uradi kolonoskopiju. Ako vam je to suviše invazivno ili nedostojanstveno, u najmanju ruku makar razmislite o kućnom testu na rak debelog creva koji funkcioniše prosto tako što poštom pošaljete svoju kaku u laboratoriju.)

Špijuni, dakle, verovatno neće otkriti nikakve tajne prebirajući po stolici. Ne iznenađuje što ih to u prošlosti nije sprečavalo da pokušaju. Josif Staljin je navodno krao uzorke stolice i urina svetskih lidera, čak sklepavši specijalne toalete za njihovo revnosno sakupljanje od Mao Cedunga. Kineski lider navodno je deset dana jeo, pio i nesvesno davao izmet na analizu sovjetskih stručnjaka. Kasnije su agenti CIA i britanskog MI-6 navodno omanuli u pokušaju da dobave uzorak od Mihaila Gorbačova.

Možda su ove priče uglavnom apokrifne ili primeri iz stvarnog života zakulisanih radnji koje špijuni redovno izvode samo zato što to… mogu? Nije baš najjasnije da li je kaka ikad predstavljala vredno obaveštajno oruđe. Ali naučnici u njemu vide mnogo potencijala. Jedan stručnjak sa Harvarda proučava stolicu vrhunskih sportista, dok Keli radi u Nacionalnom registru transplantacije fekalne mikrobiote pri Američkom udruženju gastroenterologa, dugoročnoj studiji pacijenata koji su imali FMT — fekalnu transplantaciju radi promene njihovog mikrobioma. Ovi istraživači žele da znaju: postoje li skriveni efekti menjanja bakterija u stomaku? Ako mršavi pacijent dobije transplantaciju od gojaznog donatora, na primer, da li to dovodi do povećanja kilaže? Ili obrnuto?

Još nismo sigurni, budući da mikrobiom krije mnoge tajne. Možda samo ne one koje bi bile od koristi špijunima.