Pitala sam ljude kako je to kad uvek prvi kažeš: "Volim te"

Dve reči, a toliko kontraverze. A čini se da na svetu nema ničeg lakšeg nego reći nekome kako se osećaš. Reći da ima mesto u tvom životu i da veruješ da vam zajedno može biti baš carski. Mislim, ako to uopšte znači to. Jer mislim da problem i nastaje u tome što te, samo dve reči, ljudi tumače na hiljadu i jedan način. Inače, čemu toliko drama zar ne?

Postoji naravno i mišljenje da su za sve krivi američki filmovi i da drame u suštini nema. Ali koga još zanima takav scenario? Uostalom, ne znam za vas, ali meni se dešavalo da osećam te dve reči, osećam ih kako putuju, iz stomaka i nervnog sistema i glave i srca, jer prosto to neko biće je pored mene i da mogu odrala bih ga i okačila njegovu kožu na sebe, ali reči prosto stanu u grlu. Pojavi se nekakva blokada, strah, osećaj da je jedno "volim te" možda pretežak teret da ga čovek ili žena ne mogu tek tako zafrljačiti u nečijem pravcu da barem ne upute i neko dodatno upozorenje.

Uostalom, ako su moderna vremena donela i pakao moderne ljubavi, a ako ne ljubavi barem pakao moderne komunikaciju koja sve komplikuje, onda ni dobro staro volim te, nije više tako jednostavno. Ili možda baš jeste, možda je jednostavnije nego ikada, samo odgovore tražim na pogrešnom mestu.

Zato sam se obratila onim hrabrijima od sebe. Jer ako nešto ne podnosim u ljubavi, ali i generalno, to su kukavice. Prosto ja ne idem putem, kojim je Ceca rekla da ide lirski objekat iz pesme. A ne idu ni ovi ljudi.

-Tek sada kada me to pitaš kapiram da je to big deal. Nisam baš tako razmišljala o tome. Pošto sam mu to rekla posle neke dve nedelje druženja i jedne nedelje ljubljenja, to valjda govori da nisam razmišljala o tome uopšte. - kaže mi Maša (27) nasmejano.

Nakon njenog odgovora kapiram da u tim nekim kalkulisanjima izgleda da i to koliko je vremena prošlo igra neku ulogu. Mada kada je to nešto stvarno, ja mislim da se zaista oseti dosta jako i dosta brzo, ali šta znam, stvari su valjda individualne.

- Nisam baš imala vremena ni za pripremu terena ni za strah. Kucalo mi je srce nakon što sam to izgovorila, a meni je bilo jasno da i on to sigurno oseća, pošto leži pored mene. - govori mi Maša koja je ipak dobila slaninu za uzvrat i tako me dodatno izbezumila.

- Istina, neko je u stanu ispod nas spremao doručak i to je mirisalo. Počeli smo oboje da se smejemo, pre svega tome kako se on zbunio i pokušao da skrene sa teme. I danas, šest godina posle, ponekad jedno drugom umesto "volim te" kažemo "miriše slanina" - kaže ona da me smiri.

Svakako, mnogo bolje od razmišljanja da li će izjava biti uzvraćena ili ne je verovatno, priprema terena.

- Prvo sam mu slala upozorenja da sam se zaljubila, ali na jako smotan i nestrateški način. Rekla sam nešto na foru: nemoj da se uznemiriš ako ti kažem da sam se zaljubila, ja se ponekad tako osećam, ali nije ništa ozbiljno. Kada je i on rekao da je zaljubljen počela sam da ga pripremam za veliku izjavu ljubavi na iste glupe fore. Želela sam samo da budem sigurna da ga to neće oterati ili uplašiti jer je imao problem sa vezivanjem - deli Ana (23) sa mnom svoju strategiju.

Nakon što je Ana ovako fino pripremila teren, poravnala ga, označila linije, izgovorila je i te dve reči.

- Nije mi odmah uzvratio, što me nije pogodilo. Znala sam da me voli samo da ne može odmah to da izgovori. Posle toga sam se jedno veče napila i plakala zbog nekih potisnutih trauma i tada mi je prvi put rekao da me voli, a ujutru kada sam ga pitala šta smo sve pričali nije ponovio. Mislio je da se ne sećam i to mi je bilo simpatično. Derište klasično - kaže ona i isto kao i Maša pokušava da momenat neuzvraćenosti provuče kroz filter humora.

Brzo sam shvatila da, ako jurim povratnu izjavu, mogu odmah da dignem ruke od svega. Ali prosto, to ne dolazi u obzir, jer odbijam da idem putem kojim idu kukavice.

- Za mene to uopšte nije hrabrost. Ja samo moram da kažem ono što osećam. Šta da radim kada se to dešava brzo. Nekada je preko puta mene potpuno zbunjeno lice, al' šta sad. - govori mi Vanja 23, koja se prosto čudi mojoj nezrelosti.

Što više kopam to više nailazim na neke hrabre, nežne, rasterećene žene.

- Mislim da sam čak uzviknula to (preko telefona se dogodilo). Doduše pre toga sam popila 3 piva. Ali sam mogla i sutra da stanem iza izrečenog. I prekosutra i posle toga. Meni je u datom trenutki možda čak bitnija od uzvraćenosti bila spoznaja da volim nekoga. Mislim, ne dešava se to često, da ljubavno, romantično osetiš da voliš nekog. Bar meni se ne javlja često taj osećaj. - govori mi Staša iz Novog Sada.

Okej, njen odgovor na strah očigledno su bila piva. Ali šta ako šank nije u blizini?

- Ja sam svaki put rekla prva volim te. Mislim da mi se sviđa taj osećaj kad se otključa još ceo jedan nivo. Nikada mi nije frka jer je to uvek išlo iz neke prezaljubljene lakoće- poverava mi se Milica 29.

Hmmm, dakle lakoća, to je ključna reč. Lako i prezaljubljeno, zaliti alkoholom. Može, zašto da ne, ali šta ako zamucnem u ključnom trenutku, možda ipak preformulisati sintaksu? Tako je na primer drugarica umesto "volim te", rekla da se zaljubila kao pička, a Gorana je čoveka koga je ispratila na dug put ispratila sa pismom u kome ga je izvređala i rekla mu da uopšte nije planirala da joj se zaljubljenost desi. Sećam se u stvari, postojalo je vreme kada je "jebi se" umesto "volim te" bilo nešto najljubavnije što mogu da kažem. Onako, jedno lepo, sočno, ljubavno - "jebi se".

- Pre par meseci sam rekla volim te jednom liku na četu ali sam nekako provukla kroz nešto tako da ispadne duhovito. Malo mi je bio bedak, zato što nekima od njih kad kažeš nalože se da su mnogo bitni ili se prepadnu - ne znaš šta je gore. Ja i dalje ne razumem čega treba da se plašimo kad govorimo volim te, i zašto je toliko čudno ako volimo razne ljude na razne načine.- objašnjava mi Lana, ali to "kroz šalu", nije moj stil, ili će da dobije "jebi se" ili "volim te", nema sredine.

Vrtim ja sve ove izjave po glavi i papiru, isprobavam opcije, kad shvatim da nema muškaraca da mi se jave da pričamo na ovu temu. Sramota! Prosto nije moguće da su svi toliki emotivni bogalji. Uostalom, i drugarica i ja se dobro sećamo svih tih neželjenih izjava od kojih smo bežale, dakle činjenica je da se i oni izlažu ovom „riziku“, samo o tome ne govore. Zato sam se obratila čoveku koji se uskoro ženi, jer prosto, to je to, prelazi igricu, nema šta da krije.

- Bilo je nešto tipa, dugo se nismo videli, ona je bila na moru, ja u kancu, onda je došla, mnogo smo se uželeli, odlučili smo da se ona preseli kod mene, provodili smo puno vremena sami i nekako je izletelo, takva je bila atmosfera - govori mi Nikola (42) non šalantno.

I mislim se, tako je definitivno i najbolje. Budući da sam analitična osoba i kontrolfrik teško mi je da poverujem u ono, sačekaj doćiće ti samo, ali kada već jeste, zašto ga sputavati? Pa kud puklo da puklo. Mislim šta je najgore što može da mi se desi osim da upropastim vezu, leto provedem sama u zagrljaju serija i sladoleda pod klimom. Iliiiii? Ili možda da ipak sačekam da on kaže prvi, Ceco izvini, ispratiću se sama na put.