Ilustracija

Džejmi Hjulet, koautor benda Gorillaz, samo je hteo da crta stripove

Život ga je odveo na drugu stranu.
1.12.17

Malo ljudi ima karijeru nalik onoj Džejmija Hjuleta – dugu, živopisnu, intenzivnu. Karijeru koja te proslavi na samom početku dok si mlad, a posle tridesete još jednom.

Poslednjih četvrt veka Hjuletove karijere kao da je režirao autor neke biografske TV serije. Osnovao je fanzin kao student lepih umetnosti, zatim bio jedan od autora izuzetno uspešnog stripa, da bi na kraju vizualno osmislio međunarodno priznat virtualni bend. Usput je radio kao dramaturg u pozorištu i na televiziji.

Reklame

Ali nije se išlo tako glatko, verovali ili ne: tokom dvadeset pet godina naiđe se na pokoji kamen spoticanja.

Na koledžu u Zapadnom Saseksu Džejmijeva karijera je počela. Tokom osamdesetih, studirao je u obalskom mestu po imenu Vorting, gde je sreo prijatelja i budućeg kolegu Alana Martina. Sa još jednom poznanikom – Filom Bondom – pokrenuli su fanzin Atomtan.

„Crtali smo ga na fakultetu, koristili univerzitetske kopir aparate da ga umnožimo, i prodavali ljudima za po 50 penija“, seća se Džejmi. „Obožavam taj pankerski, garažni format. Sviđa mi se što možeš da uradiš šta god hoćeš, samo tvoje ili ničije.“

Preko fanzina je upoznao pokoju strip legendu Breta Juinsa, što ga je profesionalno usmerilo. „Odveli smo ga na piće posle predavanja, i kasnije ostali u kontaktu. Javio nam je da radi na časopisu sa Stivom Dilanom i ponudio nam saradnju.“

Naravno da su pristali. „Od detinjstva sam zamišljao da ću jednog dana crtati stripove. Imao sam crtež ženskog lika, nazvao sam je Tank Girl. Pokazali smo je njima, oduševili su se. Hteli su da od tog jednog crteža napravimo mesečno izdanje.“

Časopis Deadline počeo je da izlazi 1988., a strip Tank Girl koji se tu objavljivao postao je hit. Bližio se kraj vladavine Margaret Tačer, mladi su bili razočarani svetom, pa im je odlično legao lik Rebeke Bak čiji je pankerski kontrakulturni alter-ego inspirisao mlade žene širom sveta.

„Bili smo razočarani što žene u stripovima uglavnom crtaju muškarci koji nikad nisu imali prilike da porazgovaraju sa živom ženom“, kaže Džejmi. „Crtali su sisate, guzate, utegnute žene sa glupavim moćima. Kao, može da postane nevidljiva – čemu to koji kurac služi?“

Reklame

Džejmi je bio i ostao prijatelj sa brojnim jakim ženama, pa je u tom pravcu i razvijao svoj naslovni lik. „Bazirao sam je na devojkama sa kojima sam studirao, sa kojima sam živeo, one su me uvek inspirisale, sviđalo mi je kako su neustrašive.“

Kako je rasla popularnost Tank Girl, tako je i Džejmijeva. MGM mu je ubrzo predložio da po stripu snimi film. „Kad imaš 22 godine i zove te veliki studio, hoće da naprave holivudski film od tvog stripa – kako da se ne uzbudiš oko toga?“

Ipak, film je otišao daleko od Džejmijevih i Alanovih ideja. Na blagajnama je prošao neslavno.

„Holivud to odavno radi, nađu neki kul fenomen, otkupe ga, i onda ga pretvore u nešto sasvim drugačije. Da su se držali originalne ideje i originalnog zapleta, Tank Girl bi bio film zabranjen za mlađe od osamnaest godina. Ali oni su hteli nešto za celu porodicu. Isekli su svu suštinu, sve što je valjalo, i napravili nešto sasvim drugačije.“

Film je izašao i propao 1995., a iste godine se ugasio Deadline. Džejmi je ostao na ledini. „Nisam mogao više da crtam stripove, deset godina sam samo to radio. A posebno nisam hteo da odem u DC ili Marvel, nimalo me ne zanimaju superheroji.“

Umesto toga, zaposlio se kao set dizajner za dečiju seriju SMTV: Live. („Bilo je malo čudno to što sam im ponudio, nisu ih koristili.) Usledio je period u marketingu. („Odvratno mi je bilo“), uz ilustracije za časopise kao što su Just Seventeen odnosno Smash Hits („Sranja i gluposti ali jebiga, morao sam nekako da zaradim.“)

Džejmijeve animacije u špici za SM:TV

„Od kako sam završio sa Tank Girl, samo sam se koprcao kao riba na suvom. Tražio sam nešto…“

Reklame

A onda su 1998. usledile Gorillaz. „Dejmon [Olbern] i ja smo počeli da pričamo o Gorilama, bila je to sasvim nova ideja,“ seća se Džejmi. „Da iskoračim iz sveta stripa i osmislim lažni bend, to me je baš zainteresovalo. I traje, evo, već osamnaest godina.“

Gorillaz priča je dobro poznata, ali da je na brzinu rezimiramo: Džejmi je intervjuisao Blur za Deadline, upoznao Olberna, delio sa njim stan u Zapadnom Londonu; gledajući MTV, odlučili su da bi najbolji način da se podsmehnu tragičnom nedostatku smisla na ekranu bio da osnuju fiktivni bend. Hjulet bi dizajnirao članove benda, a Albern bi pisao muziku. Skoro dve decenije kasnije i dalje se bave istim projektom. Nedavno su bili nominovani za Gremi.

Poster za modernu operu Monkey

U međuvremenu je Džejmi radio razne druge stvari – krajem prošle decenije izdao je Monkey: A Journey to the West, ponovo u saradnji sa Olbernom. Inspirisan tarot kartama, 2015 je otvorio izložbu pod naslovom The Suggestionists. Ipak, reklo bi se da je Oxfam put do Bangladeša povodom klimatskih promena ostavio najviše traga. „Bilo je to neverovatno putovanje, ali prilično tužno. Video sam sela koja svake godine voda odnese – kuće se ruše, deca se dave…“

Po povratku u UK, uradio je seriju slika. „Printove smo prodali, a zarađen novac uputili smo tim selima koja sam posetio, da mogu da ponovo izgrade kuće.“

Jednobojni crteži iz serijala Pines

Poslednjih par godina, Džejmi nastavlja grafički rad u istom prepoznatljivom stilu, uz poneke izmene tu i tamo. „Crtam i slikam raznim stilovima, u raznim medijima. Radio sam dosta ulja na platnu, to je meni isto što i crtanje. Volim da crtam i bojim, to me čini srećnim. A čim je slika gotova, više o njoj ne razmišljam; tražim nešto novo.“

Pines, na primer, je jednostavan set crno-belih slika borova sa Kep Fere, francuskog poluostrva. „Ti borovi su mi bili opsesija. Bio sam tamo na letovanju, počeo sam da ih crtam oko pet popodne kad bi sunce zalazilo pa bi padali u senku. Stvarno mi je prijalo, to mi je bila jedina motivacija.“

Fiktivni poster za Honey

Džejmi se prema umetnosti odnosi kao i prema najznačajnijim vezama koje je u životu imao. Kolaboracije koje je ostvario – sa Alanom Martinom, Bretom Juinsom, Stivom Dilonom, Ričardom Bensonom, Dejmonom Olbernom i mnogim drugima – oformile su ga privatno i profesionalno. Rastužile su ga nedavne smrti Martina i Juinsa, dvojice ljudi koji su mu pomogli na samom početku.

Ništa manje mu u životu nisu značile ni žene. Supruga Ema de Kons, francuska glumica, našla se na posterima za njegovu Suggestions seriju, a tu su i cimerke po kojima je radio Tank Girl.

Reklame

„Vratim se kući, kad tamo hrana se cedi sa plafona, frižider oboren, pod ulepljen nečim. Sve što je bilo u frižideru sad je na zidu. Ja pitam šta se koji moj desilo, a one mi kažu ma ništa, gađale smo se malo hranom. Znam mnoge pametne, jake, uzorne žene. U stvari, ceo moj menadžment je ženskog pola. Mene i Dejmona samo žene organizuju, sve ono što pravimo ne bismo umeli da sprovedemo u delo da nije njih. Fenomenalno rade svoj posao.“

A šta je sledeće? Džejmi misli da će nastaviti da na sebi svojstven način prikazuje svet. „Opsesivno posmatram sve oko sebe. Vizualan sam tip.“

JOŠ NA VICE.COM:

Hvala nebesima, dobili smo novu muziku i spot od Gorillaz

Gorillaz su izbacili prvu novu pesmu posle šest godina

Do realnosti kroz fikciju