Pitao sam ortake iz zatvora koji im je omiljeni film o zatvoru

Javnu percepciju zatvorskog života gotovo u potpunosti oblikuju filmovi i dokumentarci, koji svi nude senzacionalistički pogled na svet iza rešetaka. Ono što je zanimljivo je to da se i zatvorenici suočavaju sa sličnim problemom. Njihov jedini prozor u svet koji ih okružuje su prokrijumčareni USB-ovi puni pornića i serija HBO-a.

Problem je u tome što filmovi nisu pravi odraz stvarnosti. Filmovi stvaraju neku vrstu povratne petlje, u kojima zatvori deluju mnogo mračnije i zanimljivije nego što inače jesu. I zatvorenicima se dopada taj imidž, zato što se u stvarnosti zatočenost svodi na ponavljanje i dosadu.
Meni je zanimljivo da sa svojim prijateljima u zatvoru razgovaram o filmovima. Volim da ih pitam koji su najtačniji, koji su najbolji za gledanje, i da li su te stvari iste. A njihovi odgovori su iznenađujuće dobar način da se sazna nešto o zatvorskom životu.

S toga, evo ih: moji ortaci iz zatvora pričaju o svojim omiljenim filmovima o zatvoru.

Služi 14 godina

Sećam se kada smo pre jedno pet godina gledali Zelenu milju. Bio je to jedan od onih retkih trenutaka kada je čitavom salom zavladala mučna tišina. To je ona ista tišina koja nastaje kada čuvari preteraju sa batinama i ubiju zatvorenika. Mnogi od nas misle da ne bi trebalo da budu ovde, kao da nas je sistem na neki način izigrao, i dopada nam se kako nam taj film pomogne da poverujemo u čuda.

Mi zatvorenici smo emotivni ljudi. Svi se osećamo prevareno, i ova priča nam pogađa žicu. Zbog toga se mnogi zatvorenici okreću bogu. Mi smo na ivici. Ranjivi smo. Potrebne su nam priče kojih ćemo se držati, jer u suprotnom ovde nemamo mnogo toga drugog. Taj film je tužna realnost. Nekada nada nije dovoljna da pređeš crtu. Ponekad se nađeš na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Nekada se svet okrene protiv tebe, ali ti to podneseš stoički, vežbaš i teraš dalje.

Služi pet godina

Gledao sam tipove kao što je Endi kako se šetkaju dvorištem, ne znajući kako da se postave, ili kako da razgovaraju. To ti slomi srce, čoveče. Gaze ih i pljuju, sistem ih ispljune kao slomljene ljude. Zbog ovog filma su momci počeli da na uvrnute cave kao što je Endi gledaju drugačijim očima. Mozak je najjače oružje u dvorištu. Odjednom svi počnu dugoročno da računaju na te tipove.

U zatvoru ljudi vrede onoliko koliko imaju, i ponekad se to svede na samo jedan dim prokrijumčarene cigarete. Ovde izgaze čoveka zbog lekova na recept, kapiraš? Ali ovaj priča nudi san o nadi. U zatvoru se radi o opstanku. Moraš da nateraš sebe da opstaneš uprkos svemu. Da ne razmišljaš o tome ko ove nedelje ima posetu, a ko ne. Ko ima para na računu, a ko ne. Robijati znači opstati, i ovaj film to pokazuje. Ponavljanje, jak karakter i fokusiranje na to da izdržiš do kraja kazne.

Služi osam godina

Krv za krv govori o tome kako život u bandi može da te sahrani. I to sistemski biva sve dublje. Ljudi kliknu zajedno, zavisnosti od rase ili religije kojoj pripadaju. Mnogi momci ovde imaju istu priču, završili su u zatvoru zato što su bili u nekoj bandi, koja ih ponovo zakopa i kada izađu, zato što moraju nekome da se osvete ili urade nešto umesto nekoga ko za to nema muda. To te podseti da neki ljudi veruju u gangstersku bajku više od govnara koji zarađuju na tome. Ovaj film to prikazuje onako kako jeste. To je klopka, čoveče.

Služi pet godina

Jedan klinac iz Sirije koji je švercovao drogu iz Sidneja je prokrijumčario ovaj francuski film na USB-u. Niko od nas nije bio zainteresovan, zato što smo bili u fazonu, „jebeš titlove". Ozbiljno, ko može da se smara tim sranjem? Ali na prevaru je naterao dva ortaka da ga gledaju, i uskoro su dvorištem počele da se šire glasine da je to najrealističniji film o zatvoru koji su gledali. Veoma brzo su svi počeli da brišu svoje porniće sa Mijom Kalifom i gledaju taj francuski film o zatvoru. U filmu se prikazuje veza ulice i zatvora, kako su povezani, kako se sve to odvija – potpuno jebeno realistično. Svi smo čuli za baje koji iz svojih ćelija u zatvorima sa maksimalnim obezbeđenjem naručuju ubistva širom zemlje. To nije šala, u jednom trenutku, jedan od najvećih dilera u Australiji je operisao iz zatvora sa maksimalnim obezbeđenjem, organizovao je ubistva i otmice u svakoj državi.

Služi 11 godina

Ovaj film je jedini realan prikaz toga kako korupcija u zatvoru može čoveku da probudi duh. On shvata da zatvorski zakoni nisu za ljude, već za životinje. Oni pametni koji služe dugačke kazne se pomire sa činjenicom da su tu gde su. I njima je na robiji lako. U zatvoru je bitno ko je najčvršći, priče se šire od zatvora do zatvora, i pola od toga su budalaštine, ali ljudi se toliko primaju na njih, da se zatvori nadmeću u tome koji je nasilniji.

Svi ovde će ti ispričati svoju tužnu priču kako nisu imali sreće, i popovati ti o porodici, ali nemaju pojma o tome, samo pitajte njihove roditelje. Nemam šta drugo da radimo, osim da razmišljamo. Tako da postajemo opsednuti zamišljenim stvarima. One se ne odnose na stvarni život. A ako pokušaš to da primeniš u stvarnom životu, zeznuće te tvoji jebeni ortaci, oni kojima najviše veruješ, zato što su zapravo poverovali u sranja koja si im servirao poslednjih deset godina.

Još na VICE.com:

Bio sam dvaput u zatvoru u Nišu i više ni pešački ne prelazim na crveno

Deset pitanja koja ste oduvek hteli da postavite bivšem zatvoreniku

Koje knjige čitaju zatvorenici u Centralnom zatvoru u Beogradu