Ole Gunar Solšer je šestom uzastopnom pobedom postao menadžer sa najboljim startom mandata u istoriji Mančester Junajteda. Kada je ovog vikenda Junajted sa 1-0 pobedio Totenhem u gostima, Solšer nije samo bolje započeo karijeru od Murinja, Van Gala i Mojesa, već je ostvario bolji start i od Fergusona i Bazbija, dvojice najvećih menadžera u istoriji kluba. Sledeća utakmica je sa osrednjim Brajtonom kod kuće tako da je sasvim realno očekivati da se niz nastavi, a ako se izuzme utakmica sa Arsenalom u kupu, Junajted ima jako lak raspored sve do meča sa PSŽ u Ligi Šampiona u februaru. Nije sigurno, ali je i više nego moguće da Solšer dođe do dvocifrenog broja, ako ne pobeda, onda makar uzastupnih utakmica bez poraza.
I onda će Junajted, i njegov šef Ed Vudvord, imati problem na svojim rukama.
Kada je postavljen, plan je bio da Solšer samo pregura do kraja sezone. Odluka da on bude postavljen bila je, kao i sve u ovom savremenom Junajtedu, više pitanje imidža nego želja za rezultatom po svaku cenu. Znalo se da će navijači dobro reagovati da vide na mestu menadžera čoveka koji je Junajtedu doneo Ligu Šampiona u poslednjem minutu i koji je tokom decenije igre za klub bio poznat kao "ubica dečijeg lica" zbog svoje efikasnosti i nemilosrdnosti pred golom protivnika. Takođe, za razliku od prethodna tri menadžera, Junajted nije morao da troši mnogo novca da bi ga doveo - on je praktično pozajmljen menadžer od Moldea u koji se vratio nakon što je sa Kardifomispao iz Premijer lige.
Dakle, nije doveden zbog toga što je vrhunski menadžer, došao je da "premosti" razočaravajuću sezonu, a njegova ogromna popularnost među fanovima je garantovala da će oni "ostati" uz njega bez obzira na rezultate. Ceo njegov dolazak je zamišljen kao još jedna brending akcija: eksploatacija istorije kluba i nostalgije navijača "za boljim vremenima" koja pre svega za cilj ima da promeni temu razgovora. Da više niko ne priča o Murinju, o sukobima koje je on imao sa igračima, i da niko ne skrene pažnju na činjenicu da su možda, pored menadžera, i čelnici kluba odgovorni za to da dok profiti rastu, fudbal je sve gori.
Međutim, on je počeo da pobeđuje. I ne prestaje. Razlog za to nije što je Solšer taktički i strateški genije koji je u potpunosti promenio način na koji Junajted igra fudbal. Ne, jedan od glavnih razloga za ovu seriju od šest pobeda je jako jednostavan: igrači se trude. To naravno neće biti u fokusu, ali posle ovih nekoliko nedelja, jasno je su u prvom delu sezone zvezde Junajteda igrale mnogo lošije nego što su mogli. Ljudi su u iskušenju da pričaju o lenjosti i sabotiranju, ali menadžerov posao je da izvuče najbolje od svojih igrača. Murinjo to više nije uspevao i zato je otpušten. Međutim, razlog zašto se Pogba, otkad je Solšer preuzeo klub, setio da je jedan od najboljih fudbalera na svetu nije u tome što je prethodnih šest meseci bio omađijan. Iz raznih razloga, ni Pogba, ni Marsijal, ni Rašford nisu hteli da igraju za Murinja. U nekim prošlim vremenima, prošli bi kao Roj Kin koji je oteran iz kluba u roku od 24 sata nakon što se pobunio protiv Fergusona. Junajted je i tada bio u krizi, ali celokupna moć u klubu se nalazila u rukama menadžera. To doba je prošlo i sada se igrači pitaju šta će se dešavati u klubu. To nije stvar koju fudbal voli da prizna o sebi, ali je tačna. Menadžeri su danas mnogo potrošnija roba od igrača. I izgleda da Solšer to razume.
U svakom svom javnom obraćanju on stalno insistira da se igrači trude, kako svaki ima drugačije potrebe, kako svi treba da se osećaju da su deo tima. Svim igračima koji ne stavi u tim on navodno detaljno navodi razloge zašto se to desilo, što nije bila praksa sa prethodnim menadžerima. Takođe, Solšer je mnogo bolji političar nego što bi se to moglo zaključiti iz njegovog tona glasa ili stava. Prošle nedelje je na trening pozvao Fergusona što su zabeležile kamere. Takođe, prema Solšerovim rečima, Ferguson je "jako uključen"u svakodnevno funkcionisanje kluba otkad je on postao manežer. U poslednjih nekoliko godina, direktor kluba, Ed Vudvord, polako je sistematski uzimao pod svoje sve aspekte kluba i popunjavao vakum moći koji je ostao iza Fergusona. Disparitet u odnosu snaga između Vudvorda i menadžera se najbolje video prošlog leta kada je Vudvord blokirao dovođenje igrača koje je Murinjo tražio, iako je bilo očigledno da su bili potrebni, kao što je i sad jasno da je odbrana toliko loša da De Gea tokom svake utakmice mora nekoliko puta da se pretvori u hobotnicu da bi odbranio šanse protivnika kojima uvek kumuju greške njegovih saigrača. I dok bi Murinjo pričao o greškama svojih igrača, Solšer ih sada javno hvaliili potpuno ignoriše bilo kakav problem u kvalitetu igrača koje ima.
Pošto se stalno dešava, fudbal omogućava da se narativi koji ga prate stalno menjaju. Od trenutka kada je doveden, Solšera su konstantno pratile priče o tome ko će ga zameniti na kraju sezone. Poketino je bio glavni kandidat, međutim, jako je teško i dalje gurati njega kao "najboljeg kandidata" kada ga je Solšer pobedio. Takođe, Totenhem će tražiti ogromnu odštetu. Tokom vikenda, pušten je novi probni balon iz kluba preko novinara bliskih Vudvordu, o Geretu Sautgejtu kao potencijalnom kandidatu. Opet, ukoliko Solšer nastavi da pobeđuje, jako teško će i to "piti vodu" zbog Sautgejtovog ograničenog klupskog iskustva.
Naravno, moguće je da će doći do kolapsa Solšerovog Junajteda kako utakmice i sve teži protivnici budu dolazili. Tim je zastrašujuće neizbalansiran, jer između najboljeg golmana na svetu i jednog od najboljih napada u ligi su osrednja sredina terena i katastrofalna odbrana. Ali svojim pristupom, razumevanjem odnosa između igrača i trenera u savremenom fudbalu i legendom koja ga prati, Solšer je uspeo da otvori vrata mogućnosti da postane menadžer kluba za stalno. Ne zbog toga što je zaslužio, već zato što Vudvord i vlasnici kluba neće imati drugog izbora. Narativi oko fudbala se stalno menjaju, ali u suštini je priča vrlo jednostavna: samo treba pobeđivati.