Kineski istraživači tvrde da su stvorili prve genetski modifikovane bebe

Prvobitno objavljeno na Motherboard.

Ovaj članak je deo DNA/IDK, periodične kolumne koja istražuje kako genetske modifikacije oblikuju budućnost. Pratite je ovde.

Jedan kineski istraživač je objavio da je izmenio DNK dve bliznakinje rođene ranije ovog meseca, da bi ih učinio prirodno otpornim na HIV i druge bolesti. Ako se ispostavi da je ovo istraživanje legitimno, ove bebe će biti prve na svetu koje su rođene sa modifikovanim genomom.

Hi Žiankui, genetičar koji je ranije studirao na Rajsu i Stenfordu u SAD, je to objavio u ponedeljak, uoči velikog međunarodnog samita o modifikacijama ljudskog genoma. Prema MIT Technology Review, Hi je modifikovao DNK embriona sedam različitih parova, iako je odbio da imenuje ove parove, kao i status drugih beba, na zahtev roditelja.

"Osećam veliku odgovornost ne samo zbog toga što se ovo radi prvi put, već i što će predstavljati primer za nadalje", rekao je Hi za Asošijeted Pres. "Društvo će odlučiti koji je naredni korak."

Rekao je da je koristio CRISPR-Cas9 da modifikuje genome ljudskog embriona. CRISPR koristi enzim zvan Cas9 da bi izrezao male delove DNK i sproveo genetske promene na toj lokaciji. Osnovni element CRISPR sistema je mali deo RNK koji se vezuje za određenu sekvencu DNK u genomu i enzimu Cas9. Jednom kada se RNK veže za sekvencu DNK, Cas9 iseca DNK na određenoj lokaciji i prirodan mehanizam ćelije za obnavljanje DNK radi na obnavljanju DNK sekvence.

U slučaju novorođenih bliznakinja, Hi je za Asošijeted Pres izjavio da je modifikovao njihov DNK da bi ih učinio prirodno otpornima na HIV, male boginje i koleru.

Naučna zajednica do sada ima pomešane reakcije na Hiovo saopštenje. Kao prvo, nije sigurno da je do otkrića uopšte došlo. Hi nije sledio standardnu proceduru i nije objavio svoje rezultate u akademskom časopisu, u kojem bi njegov rad recenzirali drugi stručnjaci za genetiku. Hi takođe nije objavio nijedan detalj o paru koji je začeo decu. Jedini dokazi za koje Hi tvrdi da su legitimni jesu dokumenti objavljeni na sajtu Južnjačkog univerziteta nauke i tehnologije, sa koga je Hi otišao ranije ove godine.

Prema Asošijeted Presu, sa tog univerziteta su rekli da je Hijev rad "ozbiljno narušio naučničku etiku i standarde", i da nameravaju da sprovedu istragu.

Tu je i pitanje da li je Hi napravio kardinalan etički prekršaj time što je modifikovao žive ljudske embrione. Iako se CRISPR i ranije koristio za modifikaciju gena odraslih ljudskih bića da bi se uspešno lečile brojne bolesti, do sada nije bio korišćen za modifikaciju genoma embriona. U Sjedinjenim Državama, modifikacija genoma embriona je ograničena na laboratorije, i genetski modifikovani embrioni se uvek uklanjaju mnogo pre nego što počnu da se razvijaju u fetus.

Zabrinutost zbog modifikacije embrionalnog genoma u velikoj meri potiče od nesigurnosti povodom toga kako će ovaj proces uticati na kasnije generacije. DNK indukuje genetske promene koje mogu da budu prenesene na kasnije generacije. Problem srodan tome je da je poznato da CRISPR proizvodi neželjene genetske mutacije, koje bi potencijalno mogle da dovedu do nepredviđenih zdravstvenih problema kod novorođenih bliznakinja.

Međutim, u Kini su propisi o modifikaciji gena malo labaviji nego u Sjedinjenim Državama. Iako se otvoreno kloniranje ljudi i dalje smatra za nelegalno, modifikacija genoma ljudskih embriona to nije. Ova blagost kada je u pitanju genetski inženjering omogućila je Kini da poslednjih godina ostvari primetni napredak – uključujući i stvaranje prvih kloniranih majmuna, što je smatrano za veliku prepreku na putu stvaranja prvog ljudskog klona.

Takođe vredi primetiti da ovo nije prvi put da naučnici tvrde da su proizveli genetski modifikovanu bebu, a da ne pokažu dokaze koji bi to potkrepili. Početkom dvehiljaditih, istraživači povezivani sa jednom sektom su tvrdili da su proizveli prvog ljudskog klona, za šta se na kraju ispostavilo da je potpuna izmišljotina. Svejedno, ovo saopštenje je izazvalo opštu paniku zbog mogućnosti kloniranja, i dovelo do niza zakona koji zabranjuju ovu praksu i koji su usvojeni širom sveta.

Kina baš i nije čuvena po svojoj iskrenosti kada je u pitanju naučno istraživanje: prošle godine, Njujork Tajms je izvestio da je Kina od 2012. povukla mnogo više sumnjivih recenzija nego sve ostale države zajedno, i mnogi rezultati istaknutih istraživanja nisu potvrđeni od strane drugih naučnika. S druge strane, tehnologija modifikovanja genoma je u fazi u kojoj su Hiove tvrdnje sasvim izvodljive. Međutim, za sada, još uvek se lome koplja oko toga da li nas je Hi uveo u vrli novi svet dizajniranih beba.