Neoliberalizam nam je zatrovao razmišljanje, pokazuje nova studija

Dominacija neoliberalizma okreće društva protiv jednakosti prihoda.

Tako makar ukazuju podaci dobijeni u istraživanju objavljenom u utorak u Perspectives on Psychological Science. Jedan tim istraživača pri Njujork Univerzitetu i Američkom univerzitetu Bejruta sproveo je analizu podataka prikupljanih tokom približno 20 godina o više od 160 država i uočili su dominaciju neoliberalizma u okviru socijalnih i ekonomskih institucija koja je proširila prihvaćenost nejednakosti prihoda time što nam je izmenila sisteme vrednosti.

“Naše institucije, pravila i zakoni ne samo što strukturišu naše društvene živote, već i imaju veliki uticaj na to kakvi ljudi i kakvo društvo postajemo”, rekla je Šarzad Gudarzi, doktorandkinja na Njujork Univerzitetu i prvi autor potpisan na ovom istraživanju u jednom saopštenju za medije.

Gudarzi i njen tim želeli su da provere da li je proklamacija nekadašnje britanske premijerke Margaret Tačer iz 1981. godine da ekonomski i politički sistemi mogu oblikovati “srce i dušu” zapravo tačna. Oni su neoliberalizam definisali kao “dominantni socioekonomski pristup” i koren “privatizacije, abolicije države blagostanja i smanjivanje redistributivnih programa”, koji je dominantan od sedamdesetih godina prošlog veka do danas. Oni su merili jačinu neoliberalizma jedne nacije koristeći takozvani Economic Freedom Index, metrički sistem koji je razvijen na Frazer Institutu - kanadskom libertarijanskom trustu mozgova - koji meri stvari kao što su “veličina vlade”, “regulacija biznisa, kredita i rada” i “sloboda intrnacionalne trgovine.”

Oni su evaluirali psihološke stavove prema nejednakosti koristeći rezultate Svetskog istraživanja vrednosti (World Values Survey), koje se sprovodi na približno svake četiri godine i od ispitanika na globalnom nivou traži odgovore na direktna pitanja koja se odnose na to koliko su saglasni sa tvrdnjama kao što su, “potrebne su veće razlike u prihodima koje bi podstakle individualno zalaganje” i “prihodi bi trebalo da budu više jednaki.”

Njihovo istraživanje pronašlo je korelaciju između prihvatanja neoliberalizma i prominencije onoga što socijalna psihologija naziva “rezonovanju baziranom na jednakosti” ili preferencijom dobiti u odnosu na preferenciju jednakosti: u pitanju je način razmišljanja u kome materijalni ishodi, u vidu isplata, bogatstva, socijalnog statusa, treba da budu proporcionalni inputima kao što su trud, sposobnost i vreme. Ukratko, dominacija neoliberalizma dovela nas je do toga da verujemo da su bogati zaslužili to mesto u društvu podjednako kao što su siromašni zaslužili svoje.

“Institucije mogu promovisati dobrostanje i solidarnost, ili mogu ohrabrivati kompeticiju, individualizam i hijerarhiju,” rekla je Gudarzi. “U našem radu, mi smo otkrili da je neoliberalizam omogućio da dođe do veće nejednakosti u prihodima ne samo u industrijalizovanim nacijama, već širom sveta.”

Ovi istraživači otkrili su da politički sistemi definitivno oblikuju verovanja, i to u periodu od četiri godine - ali su porekli da su uspeli da pronađu i korelaciju u drugom smeru, da proširena verovanja imaju snagu da premene sistem za isti period vremena.

“Ukoliko verovanja raširena među individuama uopšte mogu da oblikuju institucije, takvom procesu bilo bi potrebno više od nekoliko godina da se odvije”, piše u ovom istraživanju.

“Iako je možda intuitivno jasno da ljudska bića oblikuju prirodu ekonomija u kojima žive, naš rad pokazuje suprotno - a to je da ekonomski sistemi oblikuju ljudsku psihologiju tako da se ljudi uklapaju u njih”, rekla je Gudarzi u ovom saopštenju. “Neoliberalne reforme slobodnog tržišta čine da ljudi samo sve više preferiraju visoke nivoe nejednakosti prihoda.”