Klimatska kriza

Pedeset šest procenata mladih smatra da je čovečanstvo osuđeno na propast

Veliko istraživanje u kome je učestvovalo 10,000 mladih ljudi iz 10 različitih država pokazuje koliko zapravo anksioznosti širom sveta izaziva klimatska kriza.
Fifty-Six Percent of Young People Think Humanity Is Doomed
Deca se igraju na ledu koji se topi u selu Napakiak na ušću reke Jukon na Aljaski u aprilu 2019. Foto: MARK RALSTON/AFP via Getty Images

Lihen, 18, koji živi na Havajima ranije je brinuo da će doći do kraja sveta, a sada se oseća kao da ga na neki način već živi. Sada se plaši šta dolazi sledeće. A ovoga se, izgleda, plaši i polovina mladih širom sveta.

Prema rečima autora dosad najvećeg istraživanja na svetu koje je ispitalo strahove mladih povezane sa klimatskom krizom, 45 posto populacije između 16 i 25 godina reklo je da osećaju anksioznost i nemir povezan sa klimom koji utiče na njihove svakodnevne živote i sposobnost da normalno funkcionišu.

Reklame

Gotovo 60 posto od ovih 10,000 mladih ljudi koji su u 10 država ispitani smatra da su njihove nacionalne vlade deo ovog problema, jer su “izdale” buduće generacije time što ne reaguju. 56 posto učesnika ovog istraživanja složilo se sa izjavom da je čovečanstvo osuđeno na propast, dok je 75 posto reklo da veruje da je budućnost zastrašujuća.

Ovo istraživanje, objavljeno u Lancet Planetary Health koje su vodili akademici i profesionalci pri Univerzitetu u Batu, Stenfordovom medicinskom centru za inovacije u globalnom zdravstvu, Oksfordov je da ljudi iz država koje su direktnije i trenutnije pod uticajem klimatskih promena imaju tendenciju da više brinu o budućnosti. 92 posto mladih Filipinaca reklo je da je budućnost zastrašujuća, u poređenju sa samo 56 posto mladih ispitanika u Finskoj.

HUMANITY.png

Mladi u UK i SAD imaju manje poverenja u vlade od mladih u Nigeriji i Indiji. Samo 28 posto i 21 posto mladih Britanaca i Amerikanaca misle da treba verovati vladi kada se radi o planeti — a 51 posto Indijaca ima poverenja u vlasti.

Autori ovog izveštaja kažu da je anksioznost povezana sa klimom “stresor od koga se ne može pobeći”, kao i da nepredvidive i ekstremne vremenske promene samo još više dovode do psihološkog nemira.

Lihen je posmatrao kako su izgledali požari u domovini njegovog oca, u Australiji, i kaže da je to “zaista zastrašujuće”, kao i da se jako plašio kada je bio mali.

“Dešavalo mi se da se usred nekog posla jako zamislim o tome”, kaže on za VICE World News preko Instagrama. Sada želi da se bavi novinarstvom povezanim sa životnoms redinom — misli da će se zbog toga osećati bolje.

Reklame
A volunteer rests as flames rise from a wildfire in Mugla province in Turkey last month. Photo: YASIN AKGUL/AFP via Getty Images

Volonteri u borbi sa požarima u Turskoj prošlog meseca. Foto: YASIN AKGUL/AFP via Getty Images

Za Maliku, 15, iz Libana, klimatska anksioznost je samo pogoršala njene probleme sa mentalnim zdravljem. Seća se kada se kao dete zarazila virusom jer je plivala u jednoj od mnogih zagađenih reka u Libanu; to je jedno od mnogih sećanja koja su bila zaslužna da joj dijagnostikuju anksiozni poremećaj prošle godine, jer je od tada jako zabrinuta za budućnost planete. Ona se oseća da u školi nisu dovoljno govorili o klimatskim promenama. “Radili smo male projekte koji nemaju uticaja na čitav svet”, rekla je ona za VICE World News preko Instagrama. “Zbog toga sam uvek, a i sada, bila anksiozna kada se pitam šta će biti sa svetom. Da li ćemo umreti od posledica klimatskih promena? Da li će ljudi nastaviti da pate i nakon naše smrti?”

Koautorka ovog istraživanja, Kerolajn Hikman s Univerziteta u Batu, rekla je: “Anksioznost naše dece je potpuno racionalna, uzevši u obzir neadekvatne odgovore vlada na klimatske promene kojima svi svedočimo. Šta je vladama još potrebno da čuju da bi preduzele nešto?”

Neki političari pokušavaju da govore i o klimatskoj anksioznosti. Prošlog meseca, predstavnici najveće koalicije u Australiji tražili su od premijera da finansira postojanje savetnika za klimatske promene u školama.

Reklame
FUTURE.png

Ipak, kada se pogledaju objave na društvenim mrežama, ne čini se da mladi primećuu svoju klimatsku anksioznost. Na severnoj polulopti, mladi iz Portugalije pokazali su se kao najzabrinutiji od svih ispitanih država, usled požara koji su sve češći od 2017, ali posmatrajući samo Instagram, nema toliko objava na portugalskom jeziku na ovu temu; pod tagom #ecoansiedade objavljeno je oko 100 postova, a pod tagom #ansiedadeclimatica još manje. Na engleskom jeziku, pod tagom #Ecoanxiety objavljeno je oko 14 hiljada objava, što deluje kao relativno malo u odnosu na tag #anxiety pod kojim postoji 18 miliona objava.

Na TikTok-u, pak, tag #climateanxiety ima 370,000 pregleda. Alaina Vud, TikTok kreator i naučnica u oblasti održivosti, kaže da je zabrinuta zbog sadržaja koji vidi na ovoj aplikaciji, pogotovo onog koji širi nihilizam vezan za klimu, uz zvukove iz distopijskog filma Boa Brnhema, Inside. “Mladi vide ove nihilističke video snimke i pomisle da je prekasno da se bilo šta uradi kako bi se rešila ova kriza”, kaže Vud. “Ja sam napravila mnogo video snimaka u kojima govorim o klimatskoj anksioznosti i u kojima govorim zbog čega ne treba potpadati pod klimatski nihilizam, a svakodnevno dobijam komentare u kojima mi se ljudi zahvaljuju što sam izgovorila ime za ono kako se osećaju - klimatska anksioznost.”

Dakle, šta mogu biti simptomi klimatske anksioznosti?Megan Kenedi-Vudvord i dr Patrik Kenedi-Vilijams su suosnicači Climate Psychologists, organizacije koja obezbeđuje psihološku podršku i komunikacione taktike za one koji su posvećeni spasavanju planete. “Klimatska i eko anksioznost natkriva čitav spektar emocija koje mogu biti izazvane klimatskom krizom”, rekla je Kenedi-Vudvord. “Krivicu, bes, žalost i očajanje.”

Reklame

Kenedi-Vilijams dodaje: “To može rezultirati povlačenjem iz društva, problemima sa spavanjem i koncentracijom, a to su samo neke od potencijalnih posledica. Klinički govoreći, kada radimo sa mlađom decom, trudimo se da podržimo roditelje da vode produktivne i značajne razgovore sa svojom decom.”

Kenedi-Vudvord preporučuje da se mladi okrenu brizi o sebi, kao i da kada je to neophodno pauziraju sa konzumacijom društvenih medija i informacija o klimi, kako bi umanjili ovaj osećaj anksioznosti. Ukoliko se osećate preopterećeno, ona savetuje da porazgovarate sa nekim profesionalcem u oblasti mentalnog zdravlja. 

Ipak, autori ovog istraživanja žele da vlade shvate svoj uticaj na manjak akcija povezanih sa sprečavanjem klimatskih promena, kao i da shvate kakav to uticaj ima na mlade ljude, a ne da očekuju da će mladi sami rešiti taj problem.

“Javni diskurs treba da ohrabruje izražavanje osećanja koja oseća 60% mladih ispitanih u ovom istraživanju, a to je da se osećaju ignorisano i odbačeno”, napisali su autori ovog istraživanja. “Mi tvrdimo da je nesposobnost vlada da adekvatno umanje, preveniraju ili utiču na štetu izazvanu klimatskim promenama doprinosi psihološkom nemiru kao i moralnoj nepravdi.”