Bili smo s Libancima koji su izveli oružanu pljačku banke da uzmu svoj novac

BEJRUT – 2. novembra, Ali al-Sahili i Ibrahim Bajdun, naoružani pištoljem i molotovljevim koktelom, upali su u banku u Bejrutu – kako bi izneli sopstveni novac.

Banka Credit Libanais – kao i sve finansijske institucije u Libanu – postavila je ograničenja na to koliko klijentu mogu da povuku iz svoje štednje, sprečavajući ih da dođu do gotovine koja im je očajnički potrebna.

Od jula je u Libanu izvršeno više desetina oružanih pljački banaka koje su izveli klijenti. Ova zemlja se bori sa jednom od najgorih ekonomskih kriza u istoriji koja je više od tri četvrtine stanovništva gurnula ispod granice siromaštva.

Nezaposlenost raste, a mnogi ostaju danima bez goriva, vode i struje. Medicinska nega je retka i skupa.

Banke u Libanu su pogoršale celu situaciju ograničavajući pristup novcu ljudi mogu da podignu iz sopstvene štednje. Deponentima je dozvoljeno da podignu samo oko 400 dolara mesečno, a neke banke postavljaju još strože limite. Zbog široko rasprostranjene korupcije, oni sa političkim vezama mogli su tajno da prebace milijarde dolara u inostranstvo, što je dodatno razbesnelo javnost.

Libanska vlada nije uspela da spreči razvoj događaja: 18 od 20 banaka ima menadžment povezan sa političkim elitama – koje takođe poseduju oko 43 procenta libanske bankarske imovine. Malo je političara, ako i jedan, ikada odgovaralo; nije ni čudo da ljudi poput Al-Sahija i Bejduna osećaju da nemaju gde da se obrate za pomoć.

Al-Sahilijev sin živi u Ukrajini, gde je student završne godine medicine. Više nije mogao da plaća sinu smeštaj i školarinu na fakultetu – ostavljajući ga bez krova nad glavom u Kijevu. Al-Sahili je pokušao da upadne u banku u oktobru, ali nije uspeo. Iz očaja je potom pristao da proda svoj bubreg za 7.000 dolara na crnom tržištu.

Pošto su ga sindikalni radnici i advokati ubedili da ne uradi to, Al-Sahili je odlučio da pokuša ponovo da opljačka banku. Pridružio mu se Bejdoun koji koristi invalidska kolica i pati od raznih zdravstvenih stanja zbog kojih mora svakodnevno da uzima lekove. Bejdunu je potreban novac da plati svoje skupo lečenje.

Nekoliko dana pre nego što su izveli svoju akciju, Al-Sahili i Bejdun su se sastali sa Ketrin Al-Ali i Ramijem Olaikom, predstavnicima grupe advokata i sindikalnih radnika koji su pomogli da se organizuje pokret štediša.

Olaik insistira da su neformalni limiti za povlačenje koje primenjuju banke nezakoniti i da je prema članu 184 libanskog krivičnog zakona dozvoljena upotreba sile u odbrani sebe ili svog novca.

Na sastanku, koji je dokumentovao VICE, grupa je razgovarala o svojim opcijama, zakonskim pravima i načinu na koji će izvršiti raciju. „Oni kontrolišu naše živote. Ukrali su javna, pa privatna sredstva. Ponižavaju nas. Bez konfrontacije nema rešenja… ne možemo više ovako da živimo.” Ollaik je rekao za VICE.

Ujutro tokom akcije, dobili smo razne lokacije na koje smo mogli da prisustvujemo bez drugih detalja. Po dolasku na konačnu lokaciju, gomila ljudi, uključujući policajce, okupila se ispred banke.

Nakon što su se vrata nakratko otvorila, VICE World News je izvestio direktno s lica mesta, dokumentujući haos i pregovore tokom 16 sati. Al-Sahili je bio naoružan pištoljem, Bejdun je držao molotovljev koktel i polio benzinom šaltera u banci. Zabarikadirali su ulaz koristeći stolove i ormare. U banci je tokom racije bilo osmoro zaposlenih.

Velika gomila ljudi se okupila se napolju dok su se vojska i specijalne snage spremale da upadnu u banku ako se ne pronađe rešenje.

U 3 sata ujutro je postignut dogovor u kojem će se Al-Sahili, Baidoun, Olaik i Al-Ali predati, ali će moći da zadrže novac koji su uzeli.

Oni su privedeni i zatvoreni, nakon čega su svi štrajkovali glađu.

Na kraju su sve optužbe odbačene; a Al-Sahili i Bejdun su uspeli da zadrže svoj novac. Svo četvoro učesnika u pljački tvrde da je ovo samo početak revolucije štediša, dok al-Ali kaže: „Ponovo bih to uradila, bez obzira na sve. Čak i ako me to košta života”.