Šta je "gaslighting" to jest sluđivanje i kako da reaguješ kad ti se događa

20.30 je uveče, ti si kod svoje drugarice i obe ste mamurne kao majke i ona pokušava da te ubedi da bi radije jela picu umesto kineske hrane za poneti. „Prestani da me gaslajtuješ!“ uzvikneš i svi u prostoriji se smeju. Svako ko je uložio deo sebe da bude smešan na internetu (aka svi mi) zna ovaj vic. Preuveličavanje značenja gaslightinga – psihološkog termina koji je definisala terapeutkinja i analitičarka ponašanja Lori Singer kao „kada jedna osoba pokušava da natera drugu osobu da preispita sopstvene percepcije stvarnosti“ – postalo je, u dobru ili zlu, smešno.

Šala o ovoj ozbiljnoj temi proizilazi iz zasićenja ljudi koji zloupotrebljavaju termin gaslighting na mreži i zauzvrat, prave mim od tipa ponašanja koje se obično radi namerno i kao deo ciklusa zlostavljanja. Na internetu, ovaj termin ima dugu i ružnu tradiciju zloupotrebe (vidi pod: nazivanje uticajnih osoba kliničkim narcisima) i gazi granicu između podizanja svesti o ovakvom ponašanju i izazivanja konfuzije oko toga šta ono zapravo podrazumeva. Da bismo razjasnili stvari, evo dubokog zarona u to šta je gaslighting, šta gaslighting nije i kako se nositi sa gaslightingom ako se dogodi.

Sam termin potiče iz predstave pod nazivom Gas Light, premijerno izvedene 1938. godine, koja je dva puta adaptirana u film. (Proslavljenija adaptacija je rimejk Gaslight iz 1944., sa Čarlsom Bojerom i Ingrid Bergman u glavnim ulogama, ako vam treba za pab kviz). U svakoj verziji, muž ubeđuje svoju ženu da je poludela govoreći joj da zamišlja stvari koje se zapravo dešavaju – što uključuje sve tamnija gasna svetala u njihovoj kući.

Kako je Singer ranije rekao, gaslighting je oblik manipulacije koji pokušava da utiče na to kako druga osoba vidi svet oko sebe. To se radi prvenstveno kroz verbalnu komunikaciju, pri čemu “gaser” dovodi žrtvu dotle da sumnja u sebe i svoje pamćenje.

Trener za međuljudske odnose i psiholog Džon Keni nam objašnjava da je u suštini reč o kontroli. „Gaslajting odnosno sluđivanje je oblik emocionalnog ili mentalnog zlostavljanja i dešava se kada neko pokušava da vas natera da preispitate svoje misli, postupke i emocije kako bi stekli kontrolu nad vama i vašom vezom“, kaže on. „Ta osoba žele da se vi preispitate da bi ispalo kao da je ona u pravu sve vreme i da bi mogla da se ponaša kako želi”.

Singer navodi ovaj primer gaslightinga u manjem obimu: zamislite roditelja koji smatra da njihovo dete jede previše i želi da jede manje. Dete kaže da je gladno, a roditelj odgovara „Ne možeš biti gladan – upravo si jeo”, iako je poslednji put nešto klopao pre tri sata.

Roditelj to možda radi nesvesno, ali to je ipak gaslajting. U ovoj situaciji, roditeljne samo da kontroliše hranu koju njegovo dete jede, već kontroliše i to kako dete percipira sopstveno glad i utiču na njegov odnos sa hranom.

Iako je sluđivanje oblik emocionalnog zlostavljanja, ne spada svako emocionalno zlostavljanje u kategoriju gaslightinga. Pošto je sluđivanje specifično ponašanje koje jedna osoba koristiprotiv druge, malo je pojednostavljeno nazvati sve oblike kontrole gsluđivanje. Možda bi bilo zabavno smejati se hroničnim pogrešnim dijagnozama na mreži, ali ne pomažemo žrtvama zlostavljanja nastavljajući da pogrešno koristimo ovaj termin.

„Odbacivanje nečijeg mišljenja, lični napadi kao što su prozivanje, držanje na preteći način ili čak fizičko zlostavljanje“ ne računaju se kao sluđivanje, kaže Singer za VICE. „Gaslighting je više o održivoj, sistematskoj strategiji da se pokuša promeniti nečija perspektiva ili osećanja na način da oni postanu podložniji i zavisni. Gaslajter igra na nečiji osećaj sopstvene vrednosti i perspektive."

Keni dodaje: „Može se pogrešno pomisliti da je sluđivanje kada neko pokušava da vas navede da vidite njihovu tačku gledišta, ili želi da se ponašate na određeni način i vrši pritisak na vas da to učinite. To nije sluđivanje osim ako to ne rade stalno i na prikriven način." Ističe važnost prepoznavanja ove vrste prinude kao individualnog trenutka ili obrasca ponašanja – to je ključna razlika između ove vrste grubog ubeđivanja i “gaslightinga”.

Ukratko: sluđivanje nije jednokratna stvar. To je stalno poricanje tvog doživljaja stvarnosti.

Keni ima brzu i sveobuhvatnu listu znakova na koje treba paziti ako mislite da ste pogođeni gasom:

• Osoba nikada ne sasluša tvoje mišljenje
• Stalno ti govori da nisi u pravu
• Uvek se izvinjavaš
• Stalno sumnjaš u sebe
• Počinješ da se oslanjaš na tu osobu u donošenju odluka

Ako se sve ovo sabere, to je verovatno indikacija da proživljavaš sluđivanje.

Kada te neko – partner, prijatelj, član porodice – čini nesigurnim u sopstvena sećanja, to je takođe važan pokazatelj. Preoblikovanje načina na koji razmišljamo o sebi je cilj gaslajtera, a glavni način na koji to rade je tako što te nateraju da svoje misli i sećanja smatraš kao nekako „pogrešne“ . To može biti jednostavno: npr, da ti kažem da si se izblamirao prethodne noći jer si bio toliko pijan, iako se sećaš da si bio pripit i da ste se dobro proveli, ili da si namerno pogrešno zapamtila svađu i optužim te za uvrede koje nikada nisi izgovorila. Ova sitne laži podrivaju osećaj stvarnosti i dovode do toga da pretpostaviš da je druga osoba obično u pravu, a da ti uglavnom nisi.

Još jedna taktika na koju treba obratiti pažnju je kada neko dosledno minimizuje vaša osećanja. Singer upozorava da pazite na svakoga ko „stalno umanjuje ili preoblikuje vaše emocije“. On dodaje: „To može da bude u obliku 'Previše si osetljiva' ili 'Samo sam se šalila' ili 'Opusti se. To nije velika stvar." Navodeći da se osećate kao da preterujete, gaslajter može da kontroliše kako se osećate prema njima.

Kao prirodan nastavak kontrole emocija i sećanja, sluđivanje takođe uključuje prebacivanje krivice. Baš kao što ti se stalno govori da preteruješ, gaslajter te takođe može optužiti da si toksičan. Ovo može biti svedeno na projektovanje njegovih sopstvenih strahova - ali to takođe pojačava tvoju sopstvenu sumnju u sebe, koju on može iskoristiti u svoju korist.

Jednom kada prepoznaš da prolaziš kroz to, pokušaj da se udaljiš iz te situacije i razgovaraš sa drugima o tome šta se dešava - ako je moguće, isključi tu osobu iz svog života. Singer i Keni preporučuju da se obratiš profesionalnom specijalisti za mentalno zdravlje da dobiješ pomoć u narednim koracima, kako bi proterala ili proterao govno koje te gaslajtuje iz svog života.