Progovorio “fotograf duhova” koji je radio za majku ubicu

Ovaj članak prvobitno je objavljen na sajtu Broadly.

Početkom aprila uhapšena je dvadesetrogodišnja Džini Diti iz Severne Karoline zbog sumnje da je ubila svoju dvogodišnju ćerku Mejsi Grejs. Nakon smrti devojčice, Diti je na Fejsbuku napravila stranicu pod imenom GoFundMe kako bi sakupila novac za pokrivanje troškova sahrane. Za potrebe ove stranice, unajmila je fotografa iz Pensilvanije i dala mu zadatak da napravi memorijanle fotografije zagrobnog života devojčice kao duha, i nje.

Prošle godine u decembru hitna pomoć je žurno prevezla dvogodišnju Mejsi Grejs u bolnicu. Njeni roditelji su pozvali hitnu, nakon što je njihova devojčica počela da povraća. Kako se navodi u izveštajima, dete je imalo povrede opasne po život koje su jasno pokazivale da su rezultat zlostavljanja. Diti je svojim prijateljima ispričala da joj je ćerka preminula usled nesreće izazvane gušenjem.

Nakon tromesečne istrage policija ju je optužila ze teško ubistvo. Trenutno je na izdržavanju smrtne kazne.

Fotografije koje je Diti naručila pokazuju nju i providne figure Mejsi Grejs koje zajedno sede jedna pored druge na grobu devojčice. Ove slike opisane su kao "jezive", "morbidne" i "bez trunke poštovanja". Fotograf Sani Džo je ekspert za ovakvu vrstu fotografija i već godinu dana ih radi sa velikim uspehom. Postoji veliko tržište ljudi koji žele da obeleže sećanje na svoje voljene putem fotografija sa živima. Džo fotografiše i venčanja i specijalne prilike, bavi se grafičkim dizajnom, ali mu fotografije živih sa mrtvima idu najbolje. Po njegovoj proceni, prošle godine je napravio od 800 do 1000 ovakvih fotografija. Kada je čuo da je Diti uhapšena, prestravio se. Pričali smo sa njim o njegovom odnosu sa Diti, njegovom radu, i zašto su ljudi na njegovim fotografijama "anđeli, a ne duhovi".

Broadly: Kada te je Džini Diti pozvala, šta ti je rekla o smrti svoje ćerke?

Sani Džo: Bilo je dosta detalja u mejlu koji mi je poslala. U suštini mi je ispričala da joj je dete imalo jake bolove u stomaku i stomačni virus. Kako god, nije bila sigurna šta je u pitanju pa je detetu dala bananu. Onda je dete krenulo da se guši od voćke i počelo da povraća. Sve se završilo tako što se dete udavilo od povraćanja, a kiseonik nije dospeo u mozak. Devojčica je navodno onda bila na aparatima da bi je kasnije skinuli i ugasili. Sve ovo mi je napisala u mejlu koji sam kasnije prosledio detektivima.

Ali to nije ista priča koju je ispričala i drugim ljudima?

Ljudima je govorila da se dete udavilo od keksa, i to je jedno od neslaganja priča koje je policija uočila. Nekim ljudima je ispričala kako je devojčica pala u kadi, a nekim da je imala bolest krvi. Postoji dvadeset različitih priča.

Kako si reagovao kada si pročitao njen mejl?

Diti je samo godinu dana starija od mene, i situacija me jako pogodila. Nakon što sam uradio fotografije i sve što je tražila, rešio sam da joj to ne naplatim. Rekao sam joj "Ti si mlada majka koja je u velikoj žalosti. Nemam srca da ti naplatim. Nadam se da će ti to iole pomoći." Ponudila je da plati, ali sam odbio. Oduševila se fotografijama, a tri meseca kasnije sam počeo da primam sve te mejlove u kojima me nazivaju "čudovištem", "pederom", i "debilom".

Šta se desilo kada te je pozvala policija?

Pozlilo mi je. Bilo je užasno. Nisam mogao da spavam. Mrzeo sam što sam bio deo cele priče. Dok sam pričao sa policijom tresao sam se od anksioznosti i gađenja. Tokom razgovora jedan pandur mi se obratio: "Hej druškane, znaš, iskoristila te je. Iskoristila je ove fotografije da bi se predstavila kao majka koja je u žalosti." Nije želela te fotografije zarad uspomene na svoju ćerku, već da bi manipulisala ljudima. I mnome.

Kako si uopšte došao na ideju da radiš takve fotografije?

Pre nekoliko godina moj otac je preminuo od raka pluća. Jednog dana sam otišao da obiđem njegov grob, stao uz spomenik i pomislio " Tata jesi li ponosan na mene? Da li si i dalje tu na neki način?". Jednostavno sam imao osećaj da je tu negde pored mene. Nisam neka pobožna osoba, ali sam osećao njegovo prisustvo. Bilo mi je toplo oko srca. Ne želim da zvučim kao devojčica ali osećao sam se lepo. Moj brat je bio sa mnom pa sam ga upitao: "Ne želim da budem čudak, ali hajde me uslikaj na tatinom grobu?".

Kada sam stigao kući, rešio sam da ga dodam na fotografiju. Nisam nigde postavio tu sliku, bila je samo za mene. Usrećila me je. Posle određenog vremena sam je okačio na Fejsbuk i izazvao brojne reakcije. Ljudi su tražili iste fotografije sa svojim preminulim rođacima, pa sam rešio im ponudim svoje usluge.

Da li misliš da su ove fotografije neuskusne?

Ne želim da preterujem. Mislim da su kvalitetne i nisu neukusne. Dešavalo se da me ljudi teraju da na njih dodajem nekakva srca i šljokice. Rekao sam im da ne želim to da radim jer je to onda čisto izazivanje pažnje. Ne radim fotografije za ljude koji žele da privuku pažnju na sebe, to je neuskusno.

Zašto su preminuli na tvojim fotografijama providni i deluju kao duhovi?

Napravim da izgledaju transparentno i sa sunčevim zracima ok njih da bi izgledali kao anđeli. Providni su jer njihovo telo više nije na ovom svetu. Ne čini ih njihovo telo posebnim, već duša. Deluju anđeoski i to je njihova suština. Ne pokušavam da vaskrsnem preminule, već da odam počast suštini te osobe.

Da li veruješ u duhove ili anđele?

Nisam religiozan. Verujem u Boga. Verujem da je naše telo školjka. Kada umremo ono je kao kutija od pice – izvadiš picu iz nje i ona više nema nikakvo značenje. Ono što nas čini onim što jesmo je naša duša, naš duh. I ponekad taj duh može lutati okolo određeno vreme.

Ko su tvoji klijenti?

Različiti ljudi, dosta njih čine roditelji čija su deca preminula, ponekad i braća i sestre. Najčešći su oni koji dobiju bebu pa žele da se ona nalazi na istoj slici sa bakom i dekom koji nisu živi. Čest primer je fotografija na kojoj baka sa neba gleda svoje unuče.

Kako se osećaš otkad si čuo da je Diti uhapšena?

Kada se to desilo, postalo je katastrofa. Ljudi pričaju da je to što radim morbidno. Nije morbidno, ne postoji ništa mračno tu. Ove fotografije se prave kako bi pokazale poštovanje prema mrtvima, uspomenu na preminule rođake. One poručuju: "Hej, mi znamo da ste vi uvek uz nas".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu