FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Koliko bi trebalo da se plašim bolnica?

Trebalo bi da vam tamo bude bolje, ali može vam biti i mnogo gore.
9.7.16
Foto via US Navy

Iz kolumne 'Koliko bi trebalo da se plašim?'

U kolumni 'Koliko bi trebalo da se plašim?' VICE autor i žrtva generalizovanog anksioznog poremećaja Majk Perl pokušava da kvatifikuje uplašenost od svega pod suncem. Nadamo se da će vam pomoći da što mudrije rasporedite najdragoceniji od svih prirodnih resursa: vaš strah.

Oduvek sam voleo bolnice na neki način. To su čista, lepo osvetljena mesta gde Čiste su, lepo osvetljene, gde pametni ljudi jurcaju okolo pokušavajući da reše probleme uz pomoć moderne tehnologije.

Reklame

Ali, biti u bolnici je pakao. Odrekneš se svake moći i kontrole i pretvoriš u rekvizit, kojim se bave ljudi koji tu rade. Mirno ti probijaju kožu, i ne misle ništa o glednju u tvoje genitalije ili tvojih govana. Čitavo iskustvo svodi se uglavnom na čekanje da se deši nešto zanimljivo, što znači klackalicu između dosade i jezovite neprijatnosti. I čitavo vreme okružen si pištanjem i šištanjem mašna koje nepogrešivo zvuče kao smrt nekog lika iz TV serije.

Strah od bolnica je instinktivan. Ne zahteva posebno objašnjenje. Ali postoje realni rizici boravka u bolnici. Neki, poput onoga da se probudiš u sred operacije, ne može da se predupredi zabrinutošću. Ali mogu da se preduzmu koraci da bi se neke stvari sprečile, poput bakterijske infekcije. Da li onda postoji zdrav strah od bolnica koji bi trebalo da aktivno gajimo?

O bakterijama bi definitivno trebalo da razmišljamo, jer bolnice vrve od njih, po rečima dr Klifa MekDonalnda, direktora saradnika u odseku za promociju kvaliteta zdravstvene zaštite pri Centru za kontrolu bolesti. "Smrt od infekcije povezane sa zdravstvom", rekao je za VICE, je "verovatno češća nego smrt u saobraćajnoj nesreći". Statistike Centra su duboko uznemiravajuće, počevši sa godišnjim brojem smrti, koja iznosi oko 75,000 - što je samo nešto manje od 88,000 ljudi koji svake godine stradaju od prevelike količine popijenog alkohola.

"Svakog dana u bolnici", rekao mi je MekDonald, "jedan u dvedeset pet [pacijenata] dobiće infekcije." Dodao je da statistike govore da, u američkim bolnicama, godišnje ima oko 722,000 slučaja infekcija.

Reklame

Jedna mala dobra vest je da te brojke zapravo pokazuju napredak u odnosu na prethodne izveštaje. Svetska zdravstvena organizacija izdala je upozorenje zbog infekcija 2011. godine, utvrdivši da su u to vreme američke bolnice bile izuzetno smrtonosne, sa godišnjim brojem od 1,7 miliona infekcija pacijenata, od kojih je 100,000 bilo fatalno.

Najgore od ovih infekcija su one koje se ne mogu lečiti antibioticima. MekDonald je ukazao na Clostridium difficile (C. diff), koja izaziva bolnu, ponekad fatalnu dijareju, kao i na Meticilin otporna Staphylococcus aureus (MRSA), bakterija koja izjeda meso i može da te ubije, ili barem okonča tvoju karijeru u Nacionalnoj fudbalskoj ligi. Ali MRSA infekcija dobijena u bolcnici je donekle i opadanju. Najnoviji izveštaj Centra za kontrolu bolesti o ovoj infekciji pokazuje smanjenje od 13 odsto u slučajevima između 2011. i 2014. godine.

Uz bakterije, kada ste u bolnici, takođe ste u opasnosti od dobijanja virusa - i to ne samo bolničke kijavice. "Mrzim da to kažem", priča MekDonald, "ali čak i najrazvijenijim zdravstvenim ustanaovama poput naše, dešavale su se ozbiljne greške u bezbednom injektiranju". Na primer, ponovna upotreba ili neadekvatno baratanje iglama ove godine širi hepatitis po američkim bolnicama, naročito među pacijentima na dijalizi.

I dok možete da perete ruke da bi smanjili izloženost bakterijama, po rečima MekDonalda ne postoji gotovo ništa što možete da uradite povodom hepatitisa na iglama. "Mislim da nemamo dovolno saveta za pacijente u smislu kako bi trebalo da postupaju kada njihov lekar koristi bočice sa više doza", rekao je. "To je donekle izvan moći većine pacijenata".

Reklame

Da stvari budu još gore, smrtni slučajevi usled ovakvih medicinskih grešaka nisu adekvatno evidentirani u Centru za kontrolu bolesti, sudeći po rečima grupe glasnogovornika, uključujući Džon Hopkinsovog hirurga, dr Martina Makerija. A netačna evidencija skriva zastrašujuću realnost, ukoliko je otvoreno pismo ovih pobornika tačno: Greške - koje uključuju pogrešne dijagnoze, sistemske greške koje dovode do smrti, neke druge vrste grešaka koje se mogu sprečiti, ili "greške u proceni, veštini i koordinaciji" (takozvani "ups") - trenutno su vodeći uzrok smrti.

Konkretno, kako se tvrdi u pismu, 9,7 odsto svih smrtnih slučajeva u Sjedinjenim Državama uzrokovani su medicinskim greškama - što čini medicinske greške trećim uzrokom smrti u Americi. Odmah posle srčanih bolesti i raka.

Iako još uvek ne vrše evidenciju grešaka kao što bi Makeri želeo, ljudi u Centru za kontrolu bolesti ih jesu svesni. "Postoje neke preporuke koje dajemo", rekao je MekDonald. "Svakao, ako možete da sa sobom dovedete prijatelja kao podršku, to preporučujemo", rekao je i dodao da treba da "postavljate pitanja i pričate sa svojim lekarom".

Pretpostavljam da su Bbolnice u Americi bolje od alternativa (Mafijaških doktora? Eutanazije?), naročito kada uzmete u obzir da jedna trećina bolnica u zemljama u razvoju nema čistu tekuću vodu.

Ali naravno, najstrašnija stvar od svih u vezi sa bolnicama je da postoji 40,3 odsto šanse da ću umreti u jednoj, a to takođe važi i za vas.

Konačna presuda: Koliko treba da se plašim bolnica?

3/5: Frka je.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu