​U senci: Komičari zbog kojih predsednici deluju duhovito

Humor može da demonstrira šarm, harizmu i dopadljivost. Zbog njega političar može da deluje gotovo kao ljudsko biće. Videćemo kako će to Donaldu Trampu poći za rukom.
14.11.16

Tadašnji predsednik Džordž Buš mlađi i njegov imitator Stiv Bridžis na sceni tokom Večere za dopisnike iz Bele kuće 2006. godine (Foto: Roger L. Wollenberg-POOL/Getty Images)

Brus Čeri se zaklinje da je Džordž Buš mlađi smešan.

"Buš je savršen za komediju", rekao mi je on. "Znao je kako da zastane i poentira. Zapravo je bio dobar. Ležalo mu je."

Ako neko to zna, Čeri zna. On je tvrdokorni liberal, ali je pisao komični materijal za Buša na tako prestižnim događajima kao što je Večera za dopisnike iz Bele kuće i u Klubu Alfalfa , na godišnjem skupu najmoćnijih političkih aktera u Vašingtonu.

Niko ne glasa za kandidata samo zato što je smešan — Al Franken nije osvojio mesto u Senatu na osnovu svog materijala za Stjuarta Smolija. Ali humor može da demonstrira šarm, harizmu i dopadljivost. Zbog njega političar može da deluje gotovo kao ljudsko biće. I tu nastupaju pisci kao što je Čeri.

"Svi žele da mogu da ispričaju dobar vic. A kad neko ne ume da bude smešan, on pada u našim očima", rekao je Čeri. "Kad ume da bude smešan, to je impresivno; steknete utisak da ti ljudi znaju da se snalaze u hodu. To je prava veština."

Čeri je svoju gažu kod Džordža Buša mlađeg dobio nakon što je pisao materijal za Bušovog imitatora Stiva Bridžisa. "Barbara Buš ga je gledala na nekom događaju i toliko joj se dopao da je to ispričala Džordžu", prisetio se Čeri. Buš i njegov dvojnik pojavili su se zajedno na sceni na Večeri za dopisnike iz Bele kuće 2006. godine i Čeri je bio jedan od ljudi u timu pisaca zaduženih za komični materijal ovog dvojca.

"Konzervativna publika je prosto obožavala glupe šale o Džordžu Bušu", rekao je Čeri. "Džordž Buš ih je obožavao!" Čerijevu omiljeni foru zapravo je ispričao Džeb Buš na večeri u Klubu Alfalfa: "Džordž mi je rekao da razmišlja da se ponovo kandiduje. Rekao sam mu: 'Džordž, Ustav ti zabranjuje da se kandiduješ za treći mandat.' A on je na to rekao: 'Nemoj da pričaš da su me stavili u Ustav!'"

Takva vrsta šala na sopstveni račun ume da oslobodi čoveka. "U vezi sa pisanjem za političare najviše sam voleo to što smo pomerali granice onoga što smeju da kažu u javnosti", rekao mi je Mark Kac, koji je humorom začinjavao govore Bila Klintona tokom osam godina koje je ovaj proveo u Beloj kući. "Najviše sam voleo dok sam bio sastavni deo najbolje vrste našeg političkog dijaloga, kada se političari trude da više govore istinu — da uz pomoć humora izgovaraju stvari koje bi inače kategorički negirali preostala 364 dana u godini."

Kac je nakon toga osnovao Institut Saundbajt , tim stručnjaka okupljen oko ideje da je humor neophodno oružje u arsenalu svakog političara. "Suština je u tome šta je ideja govora", ispričao mi je on. "Šta govor treba da postigne? A onda dolaze šale. Šale su izvedba — ali suština govora moraju da budu ideje."

Ključni primer za ovo koji Kac obožava da navodi jeste Klintonova rečenica sa Večere za dopisnike iz Bele kuće iz 1993. godine. Predsednik je imao teških prvih 100 dana na funkciji i nije ignorisao tu neprijatnu činjenicu. Rečenicu koju mu je Kac napisao glasila je: "Mislim da mi ne ide baš toliko loše. U ovoj fazi mandata, Vilijam Henri Herison je već bio mrtav 68 dana."

"Nakon što se smeh stišao, ostala je sledeća lekcija: humor je ubedljiva i nedovoljno korišćena alatka u svetu strategijskih komunikacija." Tako tu lekciju opisuje Saundbajt na svom sajtu.

"Dok spin vređa, humor imponuje", rekao mi je Kac. "On ukazuje na intelektualnu iskrenost. Ako je ta osoba iskrena prema samoj sebi — onda joj verujem da će biti iskrena i prema meni."

"Bilo je ljudi za koje sam znao da će raskinuti prijateljstvo sa mnom ako saznaju da pišem za Buša", rekao je Čeri. Ali nije nameravao da odbije ponudu. "Taj čovek jeste bio predsednik Sjedinjenih Država. A ja jesam Amerikanac — tako da ko ga šiša. Definitivno nisam želeo to da propustim", dodao je Čeri. "Nije da sam mu omogućavao da sprovodi svoje planove sa Irakom — samo sam mu pomogao da ispriča par fazona." (Jeste međutim rekao da je odbio gaže za Rika Santoruma i Mita Romnija, iako je novac koji mu je ponuđen bio "nenormalan".)

"U Beloj kući ima možda deset ljudi koji umeju da smisle fazon — i njih 250 koji umeju samo da ga upropaste." – Mark Kac

Ponekad političaru nije potreban čitav tim pisaca da sanira neku situaciju šalom — setite se samo Baraka Obame koji je u intervjuu iz 2006. godine izjavio da je "udisao" marihuanu dok je bio mlađi, "zato što je u tome poenta".

Ali čak i kada državnik ima komičara na platnom spisku, svaka šala mora biti ispričana glasom govornika. Kac svaki put traži od političara da izbace šalu iz svog govora ako im u potpunosti ne legne. "Znam da ako ne veruju u nju — to neće funkcionisati", rekao je on. "Sve dok ne verujete u šalu, tu šalu ne treba da izgovarate naglas."

Kac je održao na desetine sastanaka sa Klintonom kako bi prošli svaku verziju koju je spremio i predsednik bi onda odabrao materijal za koji je mislio da će najbolje funkcionisati. Kad ste lider slobodnog sveta, postoji mnogo stvari koje ne možete da kažete, čak ni u šali. "U Beloj kući imate možda deset ljudi koji umeju da smisle fazon — i imate njih 250 koji umeju da ga upropaste", rekao je Kac. "Dakle, pokušavate da provučete svoj govor kroz tog toplog zeca — u tome se ogleda pravi izazov."

Materijal je jedno, nasmejati nekog sasvim drugo. Kac je obučavao bivšu ambasadorku Ujedinjenih nacija Medlin Olbrajt tako što je doveo profesionalnog stendap komičara i terao je da sluša njegove komične kadence dok čita materijal.

"Ona je osoba koja govori šest ili sedam jezika — dakle, ume da prepozna kadencu", rekao je Kac.

I Čeri i Kac kažu da Obama ima sjajan urođeni osećaj za tempiranje šala. "On ionako pravi pauze u svojim govorima, a to sjajno funkcioniše ako radite ironičan humor, što je materijal koji mu obično daju", objasnio je Čeri. "Veoma je promišljen i savršeno se uklapa u način na koji on inače priča."

Kac se sa tim slaže, ali smatra da je Obama tek nedavno otkrio svoj pravi komičarski glas.. "Duže vreme je moja kritika na račun Obame glasila da je delovao kao neko ko se ludački zabavlja dok čita gomilu veoma smešnih šala koje je za njega napisao njegov tim", rekao je Kac. "Ali mi to nije zvučalo kao njegov glas."

Obamina dva potencijala naslednika morali su da demonstriraju sopstveni komičarski potencijal prošlog meseca na Večeri u čast Ala Smita u Njujorku. Kac je rekao da je Hilari Klinton trebalo da zbija malo više šala na sopstveni račun. "Izbacio bih sve sem možda dve ili tri šale na Trampov račun", rekao mi je on. "Za mene, ismevanje tog čoveka u ovoj fazi je kao čačkanje mečke u kavezu, to nas praktično nije dostojno. Pokušati isprovocirati ga u ovoj tački za mene se graniči sa svirepošću."

"Ona će vremenom naučiti da veći ustupci donose veće dividende", dodao je Kac.

Tramp je, s druge strane, prosto potonuo na sceni, a čak su mu i zviždali kad su se njegovi napadi pretvorili u neduhovite uvrede .

"To je bilo najgore što sam video da je neki političar omanuo u humoru", rekao je Čeri. "On nije smešan, on je naprosto zao. U tome je njegova čar. On se dopada ljudima koji su zlobni poput njega."

"Tramp je izbacio kompletan politički pravilnik koji je postojao pre 2016. godine", rekao je Kac. "A u tom pravilniku je stajao i humor. Ništa što on radi ne odgovara standardnoj operativnoj proceduri korišćenja humora kako biste šarmirali ljude i uticali na njih."

Trampovo tumačenje humora, prema Kacovim rečima, ne uspeva ni u jednom aspektu uspešne političke paradigme. "Nema tu ničeg plemenitog. Nema tu nikakve samokritike. Nema tu ničeg usmerenog ka samom sebi. Nema tu ničeg iskrenog." Njegove šale postoje "samo da bi povredile. Tako da je humor verovatno pogrešna reč da se opiše ono što on radi."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu