​Išla sam na "dejting uz kakao" da bih pronašla ljubav, ali sam samo dobila proliv

Sve fotografije: Alice Zoo

Kakao se oseća na kredu i tera vas na pražnjenje creva. U oba ta pogleda, veoma je sličan jeftinom kokainu. Nažalost, tu sve sličnosti prestaju.

Gutam kakao začinjen medom na događaju koji su organizovali londonski eksperti za "nemi dejting" Shhh Dating . Kakao — lepljiv i mlak — skuplja se u mojim ustima u gorke gromuljice. Zatičem sebe kako umesto toga žudim za poznatim zadovoljstvima slašija od ruže.

Pozvana sam da pokrivam večerašnji događaj u nezvaničnom svojstvu večitog samotnog srca VICE-a. Ranije tokom dana, moj urednik Zing insistirao je da nađem način da ušmrkam kakao kad niko ne gleda. Ispada da je kakao nova omiljena supstanca koju u sebe unose posetioci noćnih klubova u Berlinu, ali ja sam i dalje nepoverljiva prema njemu. Lepljive smeđe tečnosti možda su istaknuto obeležje hirurški čistog okruženja specijalističkih fetiš klubova, ali ne one vrste koju biste želeli da unesete u sebe — bar ne bez zdravstvenog osiguranja. Osim toga, droge su jeftine u glavnom gradu evropskog klabinga. Zašto ušmrkavati kakao?

"Ne vraćaj mi se bez fotografije kako ga šmrčeš!", kaže Zing, isprativši me veselim mahanjem. Potiskujem iz glave slike posranih toaleta.

Nažalost, usput sam zalutala i stigla na to da se kakao već blago krčka na portabl rešou. Događaj se održava u Farmopolisu, koji sebe opisuje kao "novu veliku destinaciju uzgajivača", ali uglavnom izgleda kao restoran ukršten sa staklenom baštom. Ulazim u prostoriju obloženu drvenim panelima i sedam na balu sena prekrivenu najlonom. Neki mnogo ozbiljan lik sedi prekrštenih nogu i s ubeđenjem svira flautu.

Predstavljam se osnivaču Shhh Dating-a Adamu Tafleru. Tafler je takođe ozbiljan lik sa otomanskom kapom prekrivenom draguljima, sa izuzetno obećavajućim i komplikovanim brkovima. Gleda me s pažnjom, poput čuvara prodavnice koji prati grupu tinejdžerki po Sefori. Molim ga da mi objasni naučnu pozadinu ove priče.

"Večeras nije važna nauka, već ritual. Važna je samospoznaja. Moramo postati osetljivi na potrebe naših tela, kako se osećamo u vezi sa samim sobom, šta volimo i šta ne volimo, i da dozvolimo da nas to vodi i otvori", odgovara Tafler. On zaključuje: "Kakao je samo sredstvo da se to postigne."

Iz mog iskustva, poveravam mu se, trezni dejting je sumorna rabota. Ako pokušate da se probijete kroz svet dejtinga trezni, lako možete da se izgubite. Nauljite svoj put alkoholom i — kao kad podmažete zaglavljenu iglu pokvarenog kompasa — mnogo ćete lakše naći put na neprohodnom terenu.

"Alkohol može biti sredstvo uz čiju pomoć ćete se sakriti, osloboditi svojih inhibicija, zamaskirati stvari. Mislim da je to najveći problem dejtinga danas", odgovara Tafler. "Ne upoznajete pravu osobu, a kasnije se razočarate. Veze mojih gostiju obično traju duže od toga."

Dosta ćaske, vreme je za malo vežbi zagrevanja. Tafler predstavlja fotografkinju Alis i mene grupi od tridesetak ljudi. Ne dopada se baš svakom ideja da novinar i fotograf beleže njihove dejting aktivnosti — iz razumljivih razloga.

"Za koji medij radite?", neko pita.

"VICE", odgovaram.

Čuje se glasno negodovanje.

"Ima li ovde nekog ko ne želi da bude fotografisan?", pita Alis.

Osamdeset odsto prisutnih diže ruku. Izuzetno neiskulirana žena smeđe kose u kožnoj jakni glasno obznanjuje šta misli.

"Možda možete da napravite nekoliko fotografija posle događaja?"

"Smem li da slikam ljude tako da im se ne vide lica?", predlaže Alis ljubazno.

Izuzetno neiskulirana žena ponavlja svoje pitanje s agresivno naglašenim tonom. Postaje očigledno da to nije molba — to je zahtev. Priklanjamo se. Veoma ozbiljan lik nastavlja da svira etno muziku na svojoj flauti.

Počinjemo uvodnim vežbama. Šetkajući okolo, hvatamo poglede drugih polaznika i rukujemo se sa njima. Učimo razne pozdrave: ljubljenje u prazno, namaste. "Namaste", mrmljam muškarcu sa riđim brkovima. "Namaste", govorim ženi sa pletenom ogrlicom.

Kad se ispozdravljamo sa svima, vreme je da "stignemo".

"Želim samo da izdvojimo jedan trenutak da svi stignemo zajedno", objašnjava Tafler. "Udahnimo par puta duboko da bismo stigli. Dozvolite da vaš dah izađe iz vas."

Pažljivo ispuštam vazduh iz sebe.

Stalno očekujem da će se vežbe okončati i da ćemo preći na deo večeri sa dejtingom, ali ispostavlja se da se veče sastoji upravo od vežbi. Posle dela sa tapšanjem koji nisam razumela, igramo igru skakanja.

"Podelite se u grupe i probajte da skačete istovremeno", upućuje nas Tafler. Skačemo zajedno kao boj bend iz devedesetih na svojoj prvoj foto sesiji za omot. Posle toga ide još skakanja, ovaj put u većim grupama. Neki ljudi i dalje tapšu. Mi smo odeljenje prvaka koje se igra igara pre nego što pođe kućama.

Govore nam da nađemo partnera i sa njim vežbamo malo kung fu. "Dodirnite svog protivnika na pravo mesto uz minimum sile", upozorava nas Tafler. Obećavam sebi da nikoga neću ščepati za picu .

Uparujem se sa ženicom plave vilenjačke frizure. Tapka me nežno po ramenu i umire od smeha. Obuzima me nekontrolisani takmičarski duh i (slučajno) je udaram u čelo. Osećam grižu savesti, ali to mi je do tada najzabavniji deo večeri.

Posle toga igramo igru u kojoj morate da pratite ruku druge osobe. Moj partner se okreće, ispruženih ruku, dok jurim njegov dlan. "Vrti mi se u glavi", žalim mu se. On se smireno smeška i nastavlja da se okreće. Kad na mene dođe red, primoravam ga da legne na stomak i razvlačim ga po podu dok se kikoćem kao manijak. "Ne sviđa mi se kad na tebe dođe red", komentariše on.

Konačno, vreme je za malo kakaa. Sakupljamo se u krug. Ozbiljni lik ne trepnuvši prelazi na tribalne melodije. Osećam se kao da čekam u redu za diznijevsku vožnju sa temom amazonskih prašuma. Deli se kakao.

[U tom trenutku se Izuzetno neiskulirana žena žali i Alis mora da odloži svoj aparat, tako da otud nema slike mene kako pijem kakao.]

Tafler objašnjava da je ovo kakao veoma visokog kvaliteta koji nabavlja od čoveka po imenu Kit. Tu je i med da ga malo zasladite, ali ne koristimo agavu jer je nema mnogo. Pokušavam sve to da zapišem, ali me prekorevaju zato što hvatam previše beleški na svom telefonu. U jednom toliko kvazi-duhovnom okruženju, vibracije su neobično agresivne.

Pre nego što popijemo kakao, moramo da obavimo nešto što se zove kakao ceremonija. Poslušno zatvaramo oči.

Koliko mogu da procenim, ceremonija se sastoji od toga da nas Tafler poziva da postanemo svesni nasumičnih delova naših tela i pita nas kako se osećamo u vezi sa njima. Kako god se ljudi osećali, Tafler misli da je to u redu. Na primer:

"Pozivam vas da postanete svesni svog solarnog pleksusa. Kako se osećate?"

[Svira muzika prašuma.]

"Ako imate osećaj da vas boli, to je u redu."

[Pokušavam da odredim tačnu lokaciju svog solarnog pleksusa.]

"Ako osećate da je sve normalno sa vašim solarnim pleksusom, i to je u redu."

Radimo ovo, čini se, dugo vremena, sve dok Tafleru ne ponestane delova tela za koje može da nas prozove. Potom od nas traži da pomirišemo naše piće. Moje miriše izvrsno — pomalo začinjeno i opojno. Konačno nam je dopušteno da pijemo.

Kakao je mlak. Ipak ga pijem.

Posle toga se ponovo posvećujemo — jeste, pogodili ste — igrama. Većina igara podrazumeva zurenje, grljenje ili zurenje i grljenje. Stariji tip stavlja svoj dlan uz moj dok me gleda u oči i osećam iznenadni nalet saosećanja prema njemu. Jednako je intimno i ogoljujuće kao ginekološki pregled ili izložba Marine Abramović 2010. godine u Muzeju savremene umetnosti.

Posle još igara (uključujući jednu u kojoj njuškamo jedni druge), veče je završeno i vreme je da se pođe kući. Pre nego što možemo da krenemo, Tafler od nas traži da napravimo jaje sreće. Spajamo se u grupni zagrljaj. Dok izlazim, primećujem da su neki ljudi naizgled ostali upareni — možda na kraju ima nečega u svom tom skakutanju i zurenju.

Napolju na hladnom oktobarskom vazduhu, konačno na snagu stupa dejstvo kakaa. Osećam se nekako čudno… ali ima tu još nečega. Iz mog abdomena čuje se zlokobno krčanje.

Odlazim u poslednju potragu — ne za ljubavlju, već za toaletom.

Sve fotografije: Alice Zoo

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu