DROGE

Istina ili mit: da li LSD može trajno da ti sprži mozak

Farmakolog Dejvid Nikols mi je rekao da su trajni esid tripovi besmisleni, sa medicinske tačke gledišta.
13.2.17

Kada sam imao 12 godina, Den, klinac iz moje škole koji je tvrdio da je već probao esid, pričao mi je o jednom momku iz obližnjeg grada koji je toliko puta uzeo esid da više nikada nije sišao sa tripa. Ja sam to shvatio kao ozbiljno upozorenje: pazi na dozu, ili ćeš završiti kao biljka, ili ćeš se barem sprižiti. Den je za „tripovanje" upotrebio zaista neprivlačnu reč „prženje", i rekao je da je taj tip „trajno spržen".

Reklame

Ispostavilo se i da drugi ljudi koriste izraz „trajno spržen". Edukatorka o drogama Neurosupa pominje taj izraz u svom videu o toj temi. Reditorikoji vole esid se takođe plaše da bi njihova omiljena hemikalija mogla trajno da ih sprži, i navode tračeve slične onome koji sam ja čuo. Izgleda da ima i ljudi koji su samo jednom uzeli esid, ali više nisu bili „sasvim svoji", piše jedan Reditor. Takođe se možda sećate da se nešto slično dogodilo liku Devona Save u SLC PUNK!, tako da je taj trač poprilično raširen.

Uživaoci LSD-a doživljavaju ono za šta misle da je trajni trip, i postoji čak i dijagnoza: „poremećaj trajne percepcije halucinogena (HPPD)", koja se povremeno pominje u medicinskoj literaturi. Navodi se da HPPD kod onih koji pate od njega izaziva flešbekove, naknadne prizore i blage halucinacije, zajedno sa simptomima koji nisu vizuelni, kao što je anksioznost. Ali kao što je Dorijan Rolston istakao 2013.u Njujorkeru, i druga stanja mogu kod ljudi da izazovu „iskrivljenu percepciju okoline", a istraživači misle da ta „iskrivljena percepcija" koja nastupi posle dugog tripa može pogrešno da se shvati kao neka vrsta mentalnog oštećenja koje je prozurokovala droga.

U radu objavljenom prošle nedelje u časopisu Cell se pojašnjavaju ograničenja takvih tripova. LSD nije droga nalik alkoholu, koji izaziva efekat samo kada se nalazi u krvotoku, a onda ga jetra brzo prečisiti i metaboliše. Prema najnovijem istraživanju – zbog kojeg su naučnici morali da proizvedu radioaktivni LSD – ispostavilo se da LSD uopšte ne mari za to da li se nalazi u vašem krvotoku. Dugo nakon što je LSD pročišćen iz krvi, može da se zadrži na receptorima serotonina u specifičnom delu mozga koji se naziva klaustrum – koji ponekad nazivaju „ provodnikom" naše svesti – i to više dana.

„Ono što smo u suštini otkrili ovim radom je to da LSD ostaje zarobljen u receptoru. Ali ne ostaje tu doveka. Ostaje šest do sedam sati." – Dr Dejvid Nikols

Želeo sam da saznam da li to znači da se dešava da  neko ostane trajno sprženog mozga, pa sam pitao dr Dejvida Nikolsa, penzionisanog profesora farmakologije na Univerzitetu Perdju, koji je napravio LSD korišćen u nedavnom eksperimentu. Rekao mi je sve o tome kako se LSD zadržava u organizmu – i šta to znači za rekreativne uživaoce, kao i koja su ograničenja njegovog zadržavanja. Da skratim priču: verovatno ne treba da se brinete oko toga da li ćete doveka tripovati. Nikols takođe ima neke dobre vesti o mikro-doziranju.

VICE: Ova studija pokazuje da se esid zadržava na receptorima serotonina, možda i više dana. Može li da ostane tamo zauvek i „trajno sprži" čoveka?

Reklame

Dejvid Nikols: To je u velikoj meri mit, ali ima određenih ljudi koji imaju predispozicije za određene vrste mentalnih bolesti – šizofrenija je najpoznatija – kod tih ljudi će se u jednom trenutku razviti šizofrenija. To ljude pogađa u kasnim tinejdžerskim i ranim dvadesetim godinama. Tako da bi bilo kakav stresni događaj mogao da okine taj poremećaj. To je razvojni poremećaj, razvija se u korteksu. Tako da mnogo klinaca ode na koledž i tokom prvog semestra dobije dijagnozu šizofrenije. Studenti obično moraju da odu kući, zato što je to stresno, ali su podložni šizforeniji. A mnogo LSD-a kod ljudi koji su joj podložni može da okine pojavu psihoze.

Da, ali šta ako uzmem baš, baš veliku dozu?

U većini krugova, ako si mentalno zdrav i nemaš predizpozicija za psihozu, preživećeš te velike doze. Razgovarao sam sa ljudima koji su uzimali ogromne doze LSD-a, i govorili mi, „Bio sam urađen nedelju dana, ali vratio sam se. Mislio sam da ludim, ali onda sam se vratio". Ljudi koji nemaju predispozicije za mentalne bolesti obično prežive takve stvari. Ljudi koji su žrtve su ljudi koji u startu imaju predispozicije. Njih bi verovatno bilo koja doza gurnula preko ivice. To je trenutno uvreženo mišljenje.

Ali postoji dijagnoza koja se naziva poremećaj trajne percepcije halucinogena. Da li je to možda isto kao kada si trajno spržen?

HPPD je prilično redak fenomen. Opisuje se kao prezentacija vizuelnih efekata – kao što su efekti LSD-a – ali mnogo nakon što je telo preradilo drogu. Ne postoji dobro definisana terapija, iako postoje dva slučaja u kojem je lečen lekovima protiv epilepsije. Moje lične spekulacije su – koje nisu dokazane – da vizuelni sistem nekako postane osetljiviji, i HPPD možda predstavlja poremećaj aktivnosti vizuelnog korteksa.

Reklame

Kada kažete „vizuelni sistem nekako postane osetljiviji", da li to može da bude posledica esida?

Tamo nema LSD-a. LSD aktivira neurone serotonina, i obično postoje mehanizimi koji ih obuzdavaju, ali ako ne funkcionišu, onda možda neuroni bivaju previše pobuđeni. Niko ne zna zašto se HPPD javlja, baš kao što niko ne zna ni zašto ljudi imaju poremećaje napada.

U svakom slučaju, znate da od velikih doza neki ljudi tripuju nedelju dana – čak iako to čoveka može da zezne za ceo život. Koliko treba uzeti da bi se tripovalo nedelju dana?

Morao bi da uzmeš od dve do tri hiljade mikrograma, a standardna doza je 100. Ljudi kažu da treba staviti palac u LSD u prahu i polizati ga – bog zna koliko je to. To su neverovatna iskustva. U naučničkim krugovima postoje verovanja da LSD može da izazove neki proces katalizacije, zato što LSD-a nema u krvnoj plazmi, a trip ipak još uvek traje. Niko nikada to ne bi mogao da prokljuvi – zašto traje toliko dugo. Ono što smo ovim radom u suštini otkrili je da LSD ostaje zarobljen u receptorima. Ali ne ostaje tamo zauvek. Zadržava se šest do sedam sati. Ali ostaje tamo mnogo nakon što koncentracija u plazmi nestane.

Koliko je LSD poseban po tom pitanju?

Ovo je neobično. Nije previše droga proučavano da bi se videlo kod kojih se to događa. Verovatno postoji mnogo droga koje su takve – koje se duže zadržavaju u receptorima. Teško je izvesti takav eksperiment, pa smo imali dosta sreće zbog toga što LSD-a ima u radioaktivnom obliku. U suprotnom to ne bismo bili u stanju da izvedemo.

Reklame

Laički rečeno, šta se događa sa receptorima kada se molekuli LSD-a zakače za njih?

Kada se zadrže tamo i ostanu duže vremena, počnu da generišu drugačiji signal, zato što receptor želi da ga se otarasi. Ne želi da bude toliko dugo stimulisan, pa će ga internalizovati ili otupeti. Druga stvar koja se događa kada se neka supstanca zadrži je to da promeni kvalitet signala ćelije.

I kada LSD dospe tamo i zakači se za receptor, nema šanse da ostane tamo zauvek? Ili da ga ošteti?

Ne. Jetra mora da ga preradi, pa je to gotovo kao da postoji zaliha LSD-a na receptorima, koja se polako metaboliše. Ali ne oštećuje receptore kao takve. Nije ni u kakvoj kovalentnoj interakciji s njim. Ne vezuje se za njega. To je kao kada zatvoriš kutiju, i iz nje ne izlazi ništa, osim kada na kratko otvoriš poklopac. A kada je poklopac zatvoren, ono što je ostalo u kutiji i dalje odašilje signal.

Pošto se droga toliko dugo zadržava u mozgu, da li je to možda dokaz da su mikro doze LSD-a prava stvar?

Čuo sam ljude kako govore, „Oh, uzimam mikro doze psilocibina", ili nekog drugog psihodelika, a LSD je verovatno jedini koji bi mogao da funkcioniše u mikro dozama, ako pretpostavimo da to uopšte funkcioniše, zbog te ideje da se molekuli LSD-a  tamo zadržavaju. Ako uzmeš desetinu doze, i dalje si uzeo deset posto, koji se zadrže tamo i generišu neki signal.

Dakle, iako ne postoje klinička istraživanja koja bi sa sigurnošću mogla nešto da nam dokažu, ovo na neki način potvrđuje tu teoriju?

Reklame

Da, to bi moglo da bude objašnjenje.

Ovaj razgovor je redigovan zbog preciznosti.

Još na VICE.com

Lažni LSD u Srbiji

Moj tata je prekinuo karijeru zubara i počeo da valja LSD

Tripozan život proizvođača LSD-ija koji je "pomogao da se dese šezdesete"

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu