Kako nas lažu na ambalaži hrane

Zahvaljući višegodišnjem zvocanju udruženja potrošača, Agencija za hranu i lekove (FDA) menja propise kojima se regulišu natpisi na prehrambenim proizvodima. Koliko ove nedelje, agencija je objavila nove detalje koji se tiču „podataka o hranljivosti" na ambalaži prehrambenih proizvoda.

Na nesreću, ako ste prosečan kupac namirnica, te promene vas se neće ticati, zato što vi ne proveravate podatke o hranljivosti. Vi pogledate prednju stranu pakovanja i odlučujete instiktivno – a oni koji reklamiraju hranu baš to i žele.

„Jedan od najvećih je problema je taj što samo mali procenat ljudi – oko 15 procenata – zaista pažljivije pogleda podatke o hranljivoj vrednosti", kaže Brajan Vansink, direktor laboratorije za hranu i brendove na Univerzitetu Kornel. Vansink je godinama proučavao sile koje utiču na to šta ljudi jedu. On kaže da potrošači analiziraju pakovanje „samo veoma površno" i donose naprasne odluke na osnovu dubioznih tvrdnji ili izraza koji zvuče zdravo (ali su zapravo besmisleni).

Jedan primer – koji proizvođači hrane često zloupotrebljavaju – je izraz „prirodno".

„Ne postoji pravna definicija za 'prirodno'", kaže Stiv Tejlor, direktor Programa za istraživanje alergija na hranu na Univerzitetu u Nebraski. I dok FDA ima stritkna pravila koja se odnose na određene izraze, drugi nisu definisani. Tako da ako na etiketi nekog proizvoda vidite natpis „prirodno" ili „sasvim prirodno", to vam ne govori skoro ništa o tome šta je unutra, objašnjava Tejlor.

S druge strane, FDA zaista reguliše upotrebu izraza kao što su „lajt" i „zdravo". Ali to ne znači da uvek možete da imate poverenja da će vas taj izraz odvesti u ispravnom pravcu, kaže Liza Jang, profesorka nutricionizma na Univerzitetu u Njujorku. Prema najnovijim propisima FDA, ovi termini se zasnivaju samo na količini masti koju prozivod sadrži. U nekim slučajevima, kutija teško procesiranog keksa prepunog veštačkog zaslađivača može da sadrži izraz „zdravo" na pakovanju, ali kesica oraha – koji su bogati zdravim mastima – to ne sme da ima.

Pravila – barem ona koja se odnose na reč „zdravo" – mogla bi da se promene zahvaljujući dobro propraćenoj raspravi između FDA i proizvođača čokoladica KIND. Rasprava je počela kada je KIND dobio pismo od FDA u kojem im Agencija nalaže da prestanu da upotrebljavaju izraz „zdravo", zato što njihove čokoladice sadrže previše masti. KIND se žalio, i istakao da postoji nebrojano mnogo dokaza da masti – naročito one koju sadrže koštunjavi plodovi – mogu da budu zdrave. Sada FDA radi na novoj definiciji.

Ali i dalje postoje na desetine načina za proizvođače da upotrebljavaju izraze kojima mogu da vas obmanu, kaže Jang. Čest primer je „bez glutena", „ne sadrži GMO" i „organski". Čokoladica bi mogla da bude proizvedena potpuno organski, bez glutena, bez GMO sastojaka, ali je i dalje čokoladica, kaže ona.

Vansink kaže da izrazi koji zvuče zdravo stvaraju „oreol zdravlja" koji okružuje proizovod i čine da potencijalni kupac pomisli da je hranljiv, čak i ako je proizvod smeće od hrane. Njegovo istraživanje takođe pokazuje i da pretpostavka kakav ukus proizvod ima može da se promeni, ako neko pročita te reči pre nego što navali na njega. Takođe je uobičajeno i da ljudi jedu veće porcije nego obično, zato što veruju da nema smetnji za to.

Kada se sve sabere i oduzme, skoro sve tvrdnje na pakovanjima da je hrana zdrava su „inherentno obmanjujuće", kaže Merion Nesl, autorka Politike hrane i nekadašnja šefica katedre nutricionizima na Univerzitetu u Njujorku. „Oni sugerišu da će konzumiranje nekog proizvoda uticati pozitivno na vaše zdravlje, dok je mnogo važniji vaš celokupni način ishrane i stil života".

Ona proziva izraze kao što su „podiže imunitet" ili „dobro je za zdravlje srca". Kutija pahuljica koja se hvali takvim svojstvima možda sadrži određene sastojke – cela zrna, možda, ili određene vitamine – koje su neke studije povezale sa jačim srcem ili imunim sistemom. Ali ti zdravi sastojci su često pomešani sa mnogo šećera, veštačkih boja i drugih aditiva koji umanjuju ili zasenjuju njihovu korisnost.

Čak iako ste u onih 15 posto ljudi koji odvoje vremena da provere podatke o hranljivoj vrednosti na poleđini pakovanja, informacije koje tamo zateknete bi mogle da vas obmanu.

„Pogledate podatke o hranljivoj vrednosti, i vidite koliko jedna porcija sadrži kalorija ili soli, ali možda ne shvatite da je navedena porcija mnogo manja od količine koju ćete zapravo pojesti", kaže Jang, koja je napisala knjigu pod nazivom The Portion Teller Plan. Drugim rečima, morate da izvadite digitron i pomnožite te brojeve sa dva ili ili tri, da biste dobili tačnu hranljivu vrednost ili količinu kalorija.

Vansink kaže da je takođe uobičajeno i videti fotografiju na omotu na kojoj je proizvod prikazan dvostruko veći nego što se navodi u porciji – što sugeriše da čak i prozivođač misli da su navedeni podaci nerealistični (FDA radi i na tome da zatvori ovu rupu u propisima.).

Ono što možda najviše zabrinjava je to da čak iako su na omotu navedeni sastojici na koje su ljudi najviše alergični – stvari kao što su mleko, koštunjavi plodovi i jaja – podaci nisu uvek jasni, kaže Tejlor. „Svaki navod da 'možda sadrži' nešto, ili navodi kao što je 'proizvedeno uz pomoć opreme kojom se takođe obrađuju i koštunjavi plodovi' – proizvođač stavlja svojevoljno", objašnjava on. Ako ga vidite, najsigurnije je pretpostaviti da proizvod sadrži nekih od tih sastojaka koji izazivaju alergiju, kaže on.

A ako ne ugledate neki od tih navoda? Nema garancija da vaš proizvod nije proizveden uz pomoć opreme ili u postrojenju gde se takođe obrađuju sastojci koji izazivaju alergije. Takvi sastojci ne moraju da budu navedeni na omotu, osim ako nisu integralni sastojak proizvoda. „Od proizvođača se zahteva da čiste svoju opremu, ali ako govorimo o velikim industrijskim rernama ili opremi za pekare, njih je veoma teško očistiti", objašnjava Tejlor. Jednostavno rečeno, ako ste veoma alergični, bilo koji upakovani proizvod može da predstavlja rizik po vas.

Ovaj rizik od alergije se uklapa u širu istinu o pakovanoj hrani: koliko god da deluje zdravo sudeći po etiketi, skoro uvek je bolje da jedete hranu koja nije upakovana u kutiju ili kesu. „Zdrava ishrana se zasniva na pravoj – a ne procesiranoj – hrani", kaže Nesl. Jang se slaže: „Hrana koju možete da kupite u komadu i u prirodnom stanju – voće, povrće, riba – skoro je uvek najbolja", dodaje ona.

Ako odlučite da jedete pakovanu hranu, i Jang i Nesl se slažu da je najpouzdaniji indikator za to da li je zdrava spisak sastojaka. Ti sastojci treba da budu poređani tako da oni kojih ima najviše budu na vrhu spiska, a oni kojih ima najmanje budu na dnu, objašnjava Jang. Ako se na prednjem delu kutije hvale time da proizvod sadrži cela zrna, znaćete da je u pitanju prevara ako cela zrna nisu prva na spisku na poleđini.

Nesl nude jednostavnije pravilo: što manje sastojaka je navedeno na pakovanju, to bolje.

Još na VICE.com

Šta hrana koju jedeš govori o tvojoj ličnosti

Seks + hrana: upoznajte gladni svet fetiša "fidera"

U čudnom svetu frutarijanaca koji jedu samo sveže voće

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu