Asimetrične grudi mogu negativno uticati na tinejdžerke

Žurnal Američkog udruženja plastičnih hirurga (ASPS) Plastična i rekonstruktivna hirurgija objavio je rezultate nove ​studije prema kojoj „asimetrija grudi može negativno da se odrazi na psihologiju adolescenata."

Istraživanje je obuhvatilo 160 ispitanika sa makromastijom, uz još 59 devojčica između 12 i 21 godine starosti koje su imale grudi nejednake veličine. Tim istraživača po svemu sudeći nije uspeo da shvati da svaka osoba ženskog pola na planeti ima „asimetrične grudi" u nekom obimu.

Saopštenje izdato zajedno sa rezultatima istraživanja upućuje na takav zaključak već u prvoj rečenici:

„Razlike u veličini grudi su sasvim uobičajene, posebno u ranoj adolescenciji. Grudi se u većini slučajeva posle izvesnog vremena izjednače po veličini, mada kod nekih devojaka ova neujednačenost traje i nakon puberteta. Ovo je prva ovakva studija kojoj je u centru pažnje uticaj asimetrije grudi na mentalno zdravlje. Rezultati istraživanja pokazuju da su pacijentkinje koji pate od asimetrije grudi generalno psihološki slabije i da poseduju manje samopouzdanja od svojih muških vršnjaka."

Jedan od koautora studije doktor Brajan Labov, profesor na Medicinskom fakultetu Harvard i hirurg u Bostonskoj dečijoj bolnici, u nastavku kaže da iako nije neophodno da se mlađe devojke odmah podvrgnu operaciji „blagovremena procena i intervencija može biti itekako korisna za ove pacijente i treba da uključi i kontrolu telesne težine i psihološko savetovanje."

Doktor Labov i koautori teksta takođe navode i da je uticaj po mentalno zdravlje sličan i kod devojčica sa blažom, kao i kod onih sa izraženijom asimetrijom grudi.

Time se devojkama širom sveta šalje sledeća poruka: vaše grudi (koje inače još uvek rastu) ne samo što su skroz pogrešne, već ste i vi same debele i poremećene.

VICE je tražio komentar pomenute Dečije bolnice u Bostonu na poruku koju ova studija daje mladim devojkama povodom njihovog izgleda. Takođe smo tražili i podatke o tome koliko se operacija rekonstrukcija grudi izvrši svake godine na Klinici za grudi adolescenata kojom rukovodi doktor Labov i koja se nalazi u sklopu bolnice, ali je odgovor je izostao.

U obrazloženju povodom uskraćivanja podataka o autoru studije stajalo je sledeće: „Autori se nisu rukovodili finansijskim interesima u bilo kom segmentu ove studije." U nastavku je stajalo da je studiju podržala Fondacija plastičnih hirurga – koja u ​godišnjem izveštaju navodi da određeni procenat članarine odlazi na lobiranje na državnom i federalnom nivou, ali i na zdravstvenu politiku.

Iako je jasno da je jedno ovakvo „istraživanje" neizbežno u sprezi sa finansijskim ciljevima industrije kakva je plastična hirurgija, ipak uznemiruje saznanje da slične studije mogu da imaju uticaja na zakonodavstvo i zdravstvenu politiku koje se tiču mladih devojaka i inače izloženih pritiscima zbog kojih misle da nešto nije u redu sa njihovim telima. Odbor Fondacije plastičnih hirurga čini oko 25 muškaraca i dve dame (verovatno ubačene da se izjednači kvota po polovima).

VICE je razgovarao i sa Danom Edel, izdršnom direktorkom kampanje ​SPARK (Seksualizacija, Protest, Akcija, Otpor, Znanje) namenjene tinejdžerima. Džulija Blum je članica SPARK-a koja je sa samo 14 godina vodila uspešnu kampanju sa ciljem da magazin ​Seventeen prestane da koristi Fotošop na fotografijama devojaka. Veliki deo aktivnosti ove grupe usmeren je ka tome da se u javnosti zaustavi prava poplava sadržaja koju plasiraju mediji i koji navodi devojke da pomisle kako sa njihovim izgledom nešto nije u redu.

„Kompanije se trude da zarade na svakom santimetru naših tela", izjavila je Edel za VICE. „Ako vam pođe za rukom da devojkama još od malena lagano sipate u glavu ideju da sa njihovim grudima nešto nije u redu, onda ne treba da čudi to što one počinju da se osećaju nesigurno."

Edelova je potom dodala da zbog studija kao što je ova može da se stekne utisak da sve počinje od osećanja nesigurnosti, ali istina je da su problemi vezani za izgled tela najčešće uzrokovani onim istim porukama kakve šalju slične studije.

„U stvari je obrnuto. Prvo se izaziva anksioznost, koja kasnije dovodi do problema sa mentalnim zdravljem", objasnila je Elenova. „Ako postoji devojka koja odrasta u sredini u kojoj ovako nešto ne postoji, onda ona neće da se brine oko toga da li su joj grudi baš iste veličine."

Alis Vajlder je još jedna od članica SPARK-a. Ima 19 godina i studira na Univerzitetu Severna Karolina. Za VICE je izjavila da se seća nervoze koju je u srednjoj školi osećala zbog grudi. Tada su ona i njene drugarice počele da raspravljaju o tome da bi jednoga dana mogle da plate da im se ugrade implanti.

„Problem nije u devojkama. Kad sam ja bila u srednjoj školi, problem je bio šta će dečaci da misle", rekla je Vajlder. „Bojala sam se da ne ispadnem nakaza i da se zna kako devojke treba da izgledaju. Pričale smo i o tome da ti se telo pretvara u spisak problema koje treba rešiti."

„Naravno da nije pomoglo ni to što kao mlada osoba ti još ne znaš toliko o tome kako svet medicine izgleda u stvarnosti. Zato se ustručavaš da sa ljudima govoriš o tome da ti je jedna dojka veća od druge", rekla je Vajlder. „Sad kad sam na studijama, jasno mi je da niko nema grudi potpuno iste veličine. Ljudi su nekad o tome pričali kao da je to neka velika tajna, ali danas znamo da je to samo još jedna medicinska realnost."

Vajder je potom dodala da ju je naljutilo saopštenje o rezultatima pomenute studije i izrazila je bojazan da bi devojke usled nedostatka adekvatnih programa seksualnog obrazovanja mogle da se nađu u nedoumici jesu li im tela normalna ili nisu.

„Ne možete ni da zamislite koliko se samo novca i vremena izdvaja samo da bi se tinejdžerke navele da mrze svoje telo", rekla nam je Vajlderova. „Ko zna kakvi tipovi sede po upravnim odborima i smišljaju načine da devojke svaku poru na sebi dožive kao problem, mada su i pore samo deo anatomije."

Na jednom ​video snimku postavljenom na sajtu žurnala Plastična i rekonstruktivna hirurgija, doktor Ron Rorih tvrdi kako je pomenuta studija „dovela do zaključka da je asimetrija grudi – koja se često i na žalost klasifikuje kao kozmetički problem – usitinu stanje koje izaziva trajne emocionalne i psihičke posledice."

Po tvrdnjama doktora Roriha bi se stoga dalo zaključiti da svaka žena na planeti pati od emocionalnih i psiholoških problema.

„Volela bih da vidim da urade neku studiju o seksualizaciji i najdubljim uzrocima ovakve nesigurnosti kod devojaka", izjavila je Vajlder za VICE. „Ja sam sa 12 godina mislila da imam male grudi. Da li bi on i mene operisao? Sada mi je 19 i potpuno sam zadovoljna svojim telom."