Dobro došli u neukusni svet internet kanibalizma

Samo što nije bio. Onlajan kanibalizam je uznapredovao od 2003. godine, najviše po tome kako se pretvorio u nešto što se zove Dolcett, po kanadskom ilustratoru fetiša. Dolsetovi crteži pečenih žena i mučenja stekli su popularnost još sredinom devedesetih (u nekim člancima), a prostor između sado-mazoa i snafa nazvan je po njemu. To se učvrstilo 2003, kad je osnivač ugašenog Cannibal Café-a pokrenuo novi sajt po imenu Dolcett Girls, koji je u vreme pisanja ovog članka imao 52.899 članova. To je trenutno ubedljivo najpopularniji Dolcettov sajt, ali verovatno nije prva stanica za tvrdokorne poklonike kanibalizma. Kao i sve drugo, kanibalizam se preselio na društvene medije. Fejsbuk uglavnom uklanja stranice posvećene fetišima, ali Google Groups dozvoljava otprilike bilo šta.

I ovako se moderni kanibali pronalaze među sobom. Devet od deset pisama stižu od muškaraca koji žele da budu pojedeni, a oni koji žele da jedu su u ogromnoj manjini. Evo još jednog primera sa Experienceproject.com, koji istovremeno zvuči kao vapaj da mu neko pomogne.

Ljubazna osoba koja je odgovorila na oglas predložila je telefonski broj za duševnu pomoć, što najbolje potcrtava suštinu – ko, do đavola, želi da bude pojeden? Je li to samo nastrana eutanazija? Ili je to nešto što je više seksualne prirode? Postavio sam to pitanje nekolicini ljudi i čini se da je odgovor uvek ovo drugo. Član Experience Project-a po imenu Fatboy1384 objasnio je da je to jednostavno fantazija. "Sanjao sam o tome još kao dete. Sanjao sam i da sam svinja, a kako sam bio stariji, osećaj nije jenjavao." The Pet sa Dolcett Girls objasnila je ovu ideju artikulisanije. "Mene ne zanima kanibalistički aspekt Dolcett-a. Više me zanimaju smrt i umiranje. Budući da sam devojka, verovatno bih skončala tako što bi me neko pojeo, zar ne? Tad bih bila mrtva tako da se ja tu ništa ne bih pitala. Za mene je važnija strana Dolcett-a ta što bih gnusno bila ubijena ili što bih umrla."

I tu je Dolcett razvio sopstvenu doktrinu. Za tako radikalan cilj, prilično se strogo drži staromodnih rodnih uloga. Muškarci se uvek opisuju kao mišićavi sadisti, dok prsate žene to prosto moraju da trpe. Forum Dolcett Girls odlazi u ovom korak dalje sa sopstvenom pričom, koju je osmislio osnivač Pero Loko. On igra izmišljenu igru u kojoj glumi gradonačelnika kalifornijskog gradića po imenu Dolcett, u kom vlada bezakonje i gde muškarci trguju ženama i obrađuju ih kao meso. Postoji i lutrija na koju se žene prijavljuju da bi bile iskasapljene. Jedina pravila su da sve ostane u domenu fantazije i nikom nije dozvoljeno da postavlja dečju pornografiju. Ovo prvo je verovatno posledica neprijatnosti koja je Peroa zadesila sa bivšim sajtom, ugašenim, kao što sam već objasnio, zato što je podržavao pravi kanibalizam. Druga neobičnost u vezi sa svim ovim je da posle nekog vremena počnete da uviđate kako se ekipa ovde drži kao neka vrsta uvrnute zajednice. Kao ilustracija neka posluži to da je Pero prošle godine na forumu objavio da ima leukemiju. "Pod pretpostavkom da preživim prvu rundu hemoterapije", napisao je on, "tražiću nekog pouzdanog ko može da me nasledi u ulozi gradonačelnika. DGF živi svojim životom i najbliže je nekoj vrsti zaostavštine koju ću ostaviti za sobom." Podrška koju je gradonačelnik dobio bila je na neki način dirljiva.

Drugi aspekt zajedništva je način na koji se razmenjuju crteži fantazija. Razgovarao sam sa tipom po imenu Femsnuffer koji u fotošopu izrađuje crteže za članove na osnovu fotografija koje mu ovi pošalju. On objašnjava: "Koristim slike žena koje su članice jer im se to sviđa i posle toga postanemo prijatelji." Želeo sam da obradi moju fotografiju tako da sam mu poslao ovu na kojoj pijem kafu:

A ovo sam dobio nazad…

Prvo sam želeo da me iskasape i pojedu, ali je Femsnuffer rekao da bi me to lišilo moje muškosti tako da je odbio to da uradi. "Apsolutno mrzim kad je muškarac potčinjen gospodarici. Za mene on nije muškarac." I tako je smućkao ovu sliku na kojoj sam nepotčinjen sa porno zvezdom.

Konačno pitanje je koliko je sve ovo stvarno. Koliko ima nefotošopiranog kanibalizma? Femsnuffer ne zna, ali zna neke devojke koje se lože na to da budu raspete. "Uglavnom su poreklom iz Rusije, ali su živele u Kentakiju. Jedna od devojaka je bila dželat, a druge dve bi obično bile raspete. Čekale bi da vide koja devojka će izdržati najduže pre nego što počne da moli da je skinu sa krsta. Ispričale su mi da je rekord oko tri sata. Jedna od devojaka se toliko ložila na to da je pribiju na krst, da je ubacila cevi u svoje rupe od eksera kako bi mogli češće da je raspinju."

Što se kanibalizma tiče, "To se dešava", kaže on. "Uvek postoji neko ko mora nešto da odvede do ekstrema. Da je legalno, morao bih makar da probam zalogaj devojke. Zamišljam da bi imala ukus piletine."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu