FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Uradila sam se zureći u oči neznanaca

Najveći svetski eksperiment sa kontaktom očima na svetu je održan 15. oktobra u više od stotinu gradova širom sveta.
8.11.15

Ja sam tip osobe koja bi pre zurila u reklame u metrou nego da joj se pogled slučajno susretne sa neznancem. Dešavalo mi se da fiksiram pogledom omot čokoladice na podu tramvaja, samo da ne uhvatim nečiji pogled. Kada sam čula da se organizuje globalni eksperiment sa kontaktom očima – i da će Toronto, grad u kome živim, biti uključen – smesta sam pomislila da će to biti kao da si zatočen u nekom video spotu sa Apvortija.

Reklame

Najveći svetski eksperiment sa kontaktom očima na svetu je održan 15. oktobra u preko stotinu gradova širom sveta – uključujući i Aziju, Južnu Ameriku i Evropu – i organizovali su ga „Međunarodni oslobodioci", kolektiv jednog društvenog pokreta iz Australije. Datum je određen sa ciljem da se ljudi međusobno povežu na dublji način.

Kuda je to otišlo?

Uprkos komentarima nekih mojih prijatelja koji su rekli da to zvuči grozno i da otkriva deo mene koji ponekad mrzi druge ljude, rešila sam da odem u Kristi Pits, javni park u Torontu gde se eksperiment odvijao. Jedan mali deo parka je bio ograđen znakovima i u njemu su postavljeni mali lejzi begovi za učesnike, dok je oko parka sve vrvelo od popodnevne saobraćajne gužve. Sela sam na slobodno mesto i čekala da mi neko priđe. Bila sam tako nervozna kada je Klajv, čovek koji izgleda kao zgodni ćale, blago prosed i bledih sivo-plavih očiju, seo preko puta mene. Sve o čemu sam u tom trenutku mogla da razmišljam je bilo to koliko duboko sam zažalila što sam došla.

Posle dvadesetak sekundi gledanja Klajvu u oči, nisam mogla da se suzdržim da ne krenem da brbljam; bila sam na korak od žestokog napada panike. On mi je na najfiniji mogući način rekao da začepim gubicu, a posle toga smo se uhvatili za ruke, dok sam se ja cerekala kao idiot. Počela sam da shvatam koliko svaka osoba zaista ima različite i osobene oči, i upala sam u blamantni tok misli o čovečanstvu – nešto za šta sam prilično sigurna da sam pre toga radila samo pod uticajem psihoaktivnih supstanci. Kada smo prestali da se gledamo, ustala sam, i sa panikom shvatila da se osećam drogirano. Zujalo mi je u ušima, pocrvenala sam, bilo mi je vruće, nisam mogla da prestanem da se smeškam, a ipak sam bila ekstremno smirena i malo mi je bilo muka.

Ova događaj je u Torontu inicirala Taršiga Elankiran, terapeutkinja koja je posebno fokusirana na holističke prakse kao što su meditacija i reiki. Našla sam je dok je delila kolačiće unaokolo, i ispričala sam joj koliko sam se egzaltrano osetila posle eksperimenta sa kontakom očima, dok sam grickala kolačić posut komadićima pistaća. Ona je rekla, „Nemam objašnjenje za tebe, ali i ja sam se tako osetila. Posle prvog puta sam pomislila, 'Vau, šta se ovo događa?' Stvarno sam se osetila drogirano".

Eksperimentisanje sa kontaktom očima definitivno nije nov koncept. 2010, srpska performans umetnica Marina Abramović je tri meseca svakog dana u radno vreme u tišini sedela u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku, sa svakim ko je želeo da sedne preko puta nje. Ali da li je možda u stvari samo želela tri meseca da se „radi" pogledima?

Dvadeset minuta nakon što sam stigla na događaj u Torontu i odradila samo jednu seansu sa kontaktom očima sa nasumično odabranim neznancem, stuštio se uraganski jak pljusak koji mi je upropastio osećaj egzaltiranosti. Većina od tridesetak prisutnih su se sakrili pod obližnje drveće, ali nisu uspeli da izbegnu pljusak. Drugi su držali kišobrane i ostali na čistini, sedeći prekrštenih nogu, ne želeći da skrenu pogled jedni s drugih.

Moj prijatelj Kris je pošao sa mnom tamo, ali kada smo pokušali da se gledamo samo minut, nisam se imala tako snažna osećanja kao kada sam se gledala sa neznancima. Mi se poznajemo godinama; možda je interakcija sa nekim koga ne poznajemo intenzivnija, kao u slučaju nekih ljudi koji zaista vole veze samo za jednu noć. Posle toga sam nastavila da se gledam sa nasumično izabranim ljudima, u pokušaju da shvatim da li se osećam egzaltirano gledajući se samo sa nekima od njih.

Kada sam se sklonila od kiše, zapodenula sam razgovor sa Džefrijem, koji je izgledao kao jedan od onih urbanih hipika koji odlaze na festival „Brning men". Njegov pas Taurus je prilazio parovima koji su se gledali, i pokušavao da ih nagovori da mu bace frizbi. Džefri mi je rekao da je njegov poziv „borba protiv negativnosti", i da planira da potpali veliku lomaču da bi okupio ljude. Nekako nenamerno, počela sam i s njim da eksperimentišem sa kontaktom očima dok smo razgovarali. „Mislim da zbog ovoga ljudi uzimaju određene supstance; pokušavaju da se povežu sa unutarnjim svemirom", rekao mi je. „Mi smo u stvari ovde jedni zbog drugih, da bismo mogli zajedno da iskusimo samoću".

Lora, desno, smeši se i gleda pravo u oči.

Kada je kiša prestala, sela sam sa Lorom, mladom ženom koja je tek krenula na fakultet. Još jednom sam se osetila egzaltirano. Ali Lora mi je rekla da se ne oseća tako. Posle nje sam se zagledala u čoveka od šezdeset i nešto po imenu Nelson, profesora u penziji koji ide na kurs za klovnove. On mi je dao nešto drugo – osećaj svog ogromnog iskustva i bola. Potom sam zurila u zeleno-plave oči jedne žene koja me je posle zagrlila i zahvalila mi na tome što sam takva kakva jesam i što sam podelila to iskustvo s njom. Ljudi oko mene su bili u različitim emotivnim stanjima, nekima su tekle suze, a neki su se histerično smejali. U jednom trenutku, pojavila su se dva radoznala policajaca, koji su i sami pokušali da izvedu eksperiment.

Nelson, levo

I dalje pokušavam da dokučim zašto sam se osećala tako kako sam se osećala, i zašto su se i drugi ljudi tako osećali. To mora da ima veze sa nekom biohemijskom reakcijom, možda u vezi sa „hormonom ljubavi" oksitocinom, za koji se zna da ima veze sa gledanjem u oči – na kraju krajeva u kontakt tog tipa stupamo samo sa onima koje volimo. Ali ipak, neke naučne studije kažu da ličnost utiče na to kako reagujemo na kontakt očima. Ali Mark, poslednji čovek sa kojim sam se tog dana gledala u oči i koji je imao reakciju sličnu mojoj, mi je rekao, „U životu sam se dosta drogirao, ali ovo je mnogo bolje".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu