Išla sam na poligraf i pala sam

Poslednjih nedelju dana, akteri afere prisluškivanje se pretnjama poligrafom dobacuju kao ping-pong lopticama. Oni koji odbijaju poligraf, kažu, lažu, oni koji hoće na poligraf, kažu neće na bilo koji. Uglavnom, o poligrafu političari pričaju, a mediji pišu kao o neoborivom dokazu, iako po zakonu to nije.

- Svi žele da probaju poligraf, ali to nije fotoaparat - prva je stvar koju mi kaže Slobodan Zečević.

Slobodan zna šta priča. Trideset godina je radio u policiji, rešio više od hiljadu ubistava, a pre deset godina je otvorio prvu privatnu agenciju za poligrafska ispitivanja u Beogradu. Kad se sve sabere, ispitao je negde oko 19 hiljada ljudi. Kaže da uglavnom ljudi nemaju pojma šta je poligrafsko testiranje.

- Skoro sam negde pročitao da poligraf meri krvni pritisak. To je netačno. Poligrafsko ispitivanje je umetnost vođenja razgovora, a to se ne uči nigde. Naročito ne razgovor u cilju priznanja - kaže.

Iako nemam ništa da priznam, dobrovoljno sam se prijavila da sednem pred Slobodana i vidim šta će se desiti. Ne smatram sebe profi lažovom, ali nije da ne znam da mrtva 'ladna oladim čoveka. Iz skromnog iskustva, znam da mi se laž ne vidi na licu, ali mi se dlanovi užasno znoje. Što je super ako je, kao što Slobodan kaže, sve u veštini vođenja razgovora, jer dlanove ne vidi niko.

Postoje tri tipa testa koja Slobodan korisiti – direktan, test verodostojnosti iskaza i test vrhunske napetosti. Direktna su kad znate šta se proverava i za šta ste eventualno okrivljeni. Test verodostojnosti proverava tačnost neke vaše tvrdnje, a test vrhunske napetosti je onaj gde ispitanik nema pojma zašto je uopšte na poligrafu. Postoje i različite vrste pitanja, relevantna i irelevantna, kontrolna i pitanja kompleksa krivih. Ne znam koja će primenjivati na meni.

Za poligraf se nikako nisam spremala, nisam pila, nisam uzela ništa, nisam čitala savete kako da zajebem poligraf. Mislila sam da sam dovoljni kontrol frik da ću uspeti da se savladam i na svako pitanje dam odgovor kakav ja želim.

Slobodan kaže da je poligraf nemoguće prevariti. Moguće je jedino prevariti ispitivača.

- Ima ljudi koji lažu bolje i onih koji lažu lošije. Ali nije u tome poenta, laganje poligraf ne registruje. Nemoguće ga je prevariti - kaže.

Počeli smo pre-testom – pročitao mi je osam pitanja koja je spremio za mene i na koja sam morala da mu odgovorim. Da li radim za VICE – da. Da Ii dolazim kolima na posao – ne, u stvari da, ne svojim, ali dolazim kolima. Da li živim sama? Da. Da li volim urednicu Magdu? Da li je volim? Stvarno? Da li bih promenila posao? Sada, ikada, novinarski posao ili posao u VICE redakciji? Čekaaaaj.

Pitam da li mogu da odgovorim sa možda. Kaže, jok.

Tu mi je poremetio ceo sistem. Ako nema možda, onda ne znam kako će ovo da funkcioniše.

Devedeset odsto ljudi koji dolaze kod Slobodana otkako ima privatnu firmu nema nalog suda za poligrafsko testiranje. Rezultati poligrafskog ispitivanja nisu validan dokaz na sudu, ali se koriste u istražnim procesima kao indicija.

- Dok sam radio u policiji, na primer, imaš slučaj gde osumljičeni padne na poligrafu, ali ne postoji ni jedan jedini dokaz da bi ga zadržao u pritvoru. Onda ga pustiš i pratiš dok ne nađeš dokaz - kaže Slobodan.

Sada me je već vezao kaiševima koji mere grudno i stomačno disanje, onda namestio merač psiho-galvanskog refleksa, potom aparat za merenje pritiska, koji je u stvari kardio seizmograf, znači, meri srčanu aktivnost. Dogovorili smo se da mi, kada dobijemo rezultate, objasni šta tačno meri svaka od ovih sprava.

Slobodan i ja se pre ovog nikada u životu nismo videli, dva puta smo razgovarali telefonom, malo se dopisivali mejlom i kad je stigao, popili kafu sa još nekoliko kolega u redakciji. Nisam ništa ukrala u kancelariji tako da nema za šta da me okrivi, a kaže da su krađe jedna od stvari zbog kojih ga inače zovu.

- U mnogim ugovorima o radu piše da ste pristali i na poligrafsko testiranje ukoliko poslodavac to želi. Često idem na teren, do restorana i banaka. Tada radim unakrsna ispitivanja zaposlenih. Obično se sumnja na nekog – od konobara do menadžera - kaže.

Drugi najzastupljeniji razlog za odlazak na poligraf su ljubavni problemi. To mu je sigurno zabavno.

- Ne podnosim ih. Ja sam čovek koji nekom treba da rasturi brak. Onda, to može da bude jako opasno, jer je ljubomora čudo - kaže.

Kaže mi da ponekad, kad čuje ljubavni problem, namerno da ljudima veću cenu samo da bi ih otkačio.

A mene je probao da zbuni na "ljubavnom pitanju". Ali idemo redom.

Na samom startu mi je rekao da ne mogu da se pomeram, da moram da sedim mirno i da ne smem da prekrstim noge.

Da li radite u VICE-u? Da. (Sve kul.)

Da li dolazite na posao kolima? – Ne. Bum, prvi pik na poligrafu. Zašto bi neko lagao o kolima? Ja nisam, samo sam pomislila na to kako ne, ne dolazim svojim kolima, ranije sam dolazila, sad dolazim tuđim, sa kolegom. Ok. Slagala nisam, poligraf kaže da jesam. (Ovde sam počela da se smejem.)

Da li živite sami? Da. BUM. Opet lažem. Slobodan me pita da li sam sigurna. Sad me već malo nervira jer mi nije na početku rekao da može da postavlja potpitanja. Komentariše ponovo da li sam sigurna. Kažem mu da možda imam mačku. Kaže mi da ta mačka sigurno ima dve noge. (Okej. Sad vrištim od smeha.)

Smeh je prestao negde pred kraj ispitivanja. Nisam očekivala nikakve komentare, najmanje ne o mačku na dve noge, mislim stvarno? I kako ne živim sama? Kad sam jutros krenula od kuće, nije bilo nikog u stanu. Okej, jedino objašnjenje je to što poslednjih mesec dana razmišljam kako mi je postalo dosadno samoj u stanu, a do pre mesec dana mi je bilo super.

Da li volite svoj posao? – Da. Opet pik. Sada se već sve vreme smejem i najviše energije trošim da bih ostala smirena, kako je tražio od mene. Automatski sam prekrstila noge. Slobodan me opominje da ne mogu tako da sedim, kočim cirkulaciju i nerviram poligraf.

Da li volite urednicu Magdu? – Volim? I dalje ne znam šta da odgovorim na ovo. Volim, ne volim, volim, ne volim. Kako se voli urednik? Okej, Magda ponekad traži mnogo, možda me i iznervira, iznerviram i ja nju sigurno, ali to ne znači da je volim ili ne volim. Kažem da. Bum. Najveći pik.

Slobodan mi kaže da ne volim Magdu. Nisam to znala, ali sam saznala danas. Možda nije trebalo da prekrstim nogu, a možda nije trebalo ni da čačkam mečku sa poligrafom. Sad je gotovo, urednica 'koju ne volim' čeka ovaj tekst od mene.

Da li biste prodali informaciju drugoj kući? Ne. Okej.

Da li volite urednicu Aleksandru? Opet volim urednicu. Ovo je bezveze. Volim Nikšu. Volim je. Bum. Pik tri. Ne znam šta se desilo.

Da li biste promenili posao? Ovaj posao? Novinarski inače? Ovaj za VICE? Kažem ne. Pik. Pozdravila bi kolege poljupcem kad bi odlazila, kaže mi Slobodan. Sada me već baš nervira sve ovo, u isto vreme mi je smešno i pretpostavljam da ništa nismo uradili. Nedefinisana pitanja su baš smor.

Da li imate nešto protiv glavnog urednika? Ne. Sve kul.

Ispitivanje obično traje oko pola sata, ali smo naše završili za petnaestak minuta. Slobodan kaže da ne valja ništa. Pokazuje mi krivu.

- Ovo je jedan haos - kaže Slobodan.

Da je ovo stvarno ispitivanje, morali bismo da ga ponovimo. Ispitanik ne sme da se smeje, ne sme da prekršta noge, kaže mi Slobodan.

- Da te ispitujem u 29. novembra (u sedištu beogradske policije), sad bih te poslao malo u rupu i došao bih sutra da te ponovo ispitam - kaže mi Slobodan.

Pitam ga da li bi me tukli u rupi. Ne bi, kaže, poslao bi me da odspavam i razmislim o pitanjima još malo.

Kaže da sam se opirala i pokušala da "tučem" poligraf , ali nisam uspela.

Meni se čini da jesam, jer nije uspeo da sazna ništa o meni. Sam kaže da je ispitivanje neupotrebljivo.

Kažem mu da nisam znala da ispitivač može da priča za vreme ispitivanja i komentariše i pitam da li može da navede ljude da kažu ono što ne misle.

- Naravno, mogu da ih navedem da priznaju. Vidite da ja govorim smirenim glasom - kaže.

Stvarno, ima izuzetno miran glas i svaku reč izgovara sporo. Naravno, boja glasa mu se menjala kada me je provocirao pričom o mačku na dve noge.

- Bojom i jačinom glasa je moguće izvući priznanje - kaže.

Osim činjenice da sam se smejala i "opirala", kako kaže Slobodan, moje poligrafsko ispitivanje je podbacilo i zbog loše definisanih pitanja i činjenice da se ne poznajemo dovoljno. A to nas vraća na početak priče i Slobodanovu definiciju poligrafa – veština vođenja razgovora.

- Jako je važno poznavati kontekst situacije u kojoj se ispitanik nalazi i znati rečnik. Sa kriminalcima je to njihov sleng, kod ljubavnih problema to je trenutna situacija u kojoj se ispitanik nalazi. Tu je iskustvo ispitivača najvažnije. Iskusnog ispitivača je nemoguće prevariti - kaže.

Priča mi da se neki ljudi otvore nakon pre-testa i isričaju mu najneverovatnije priče koje mu često objasne situaciju u kojoj se nalaze.

- Mnogi poligraf danas vide kao svetlo na kraju tunela u mnogim životnim situacijama - priča Slobodan.

Nisu to samo poslodavci i ljudi koji se obraćaju zbog ljubavnih problema, kontaktiraju ga najrazličitiji ljudi sa svakakvim zahtevima.

Posle tridesetogodišnjeg iskustva, naučio je da podvuče crtu i danas odbija dobar deo ljudi koji ga kontaktiraju - čoveka koji je tražio ispitivanje da bi dokazao da je video Isusa, drugog koji je želeo dokaz da je razgovarao sa svetim Jovanom, ali i roditelje koji dovode decu.

- Decu ispod četrnaest godina ne ispitujem, to je pravilo. Decu na ispitivanja dovodi roditelji zbog dve stvari – droge i para - kaže.

Pitam ga šta voli u svom poslu.

- Borbu mišljenja - kaže.

Što se mene tiče, shvatila sam da ne volim ta potpitanja. Ako je poligraf psihološka igra ispitivača i ispitanika, probala bih ponovo, ali bih se dobro raspitala o ispitivaču. Kad prigusti, uvek mogu da prekrstim noge.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu