'Hoćemo da idemo!': očaj i zabrinutost među izbeglicama koje prolaze Mađarskom

U danu kada se mađarska policija sukobila sa nekoliko stotina izbeglica koje su probile kordon blizu prihvatnog centra Reske, VICE News izveštači su prisustvovali prvim incidentima nedaleko od srpsko-mađarske granice.

Dok prolazimo kroz na brzinu podignuti izbeglički kamp u južnoj Mađarskoj, na oko kilometar od srpske granice, kašalj dece se čuje iz svih pravaca. Šatori i ćebad koje su poklonili Mađari i drugi darežljivi Evropljani nisu dovoljni da zaštite sve od hladnoće septembarske noći.

"Već tri dana spavamo na zemlji", kaže mladi Sirijac koji nije želeo da mu objavimo ime. "Noći su ledene, a pogledajte koliko je žena i dece ovde."

Suočeni sa neprekidnim prilivom izbeglica koje prolaze preko Balkana, mađarski zvaničnici kažu da su centri za smeštaj prepuni. Nedavno su počeli da smeštaju novopridošle izbeglice na otvoreni prostor blizu železničke pruge kojom su stigle iz Srbije u Mađarsku.

Zabiholah, 19-godišnji Avganistanac iz Mazar-i-Šarifa koji želi da ode u Nemačku, zapanjen je načinom na koji se Mađarska odnosi prema kriznoj situaciji.

"Čuli smo da Mađarska pušta imigrante da prođu kroz zemlju, a sada smo ovde i neće da nas puste", rekao nam je na tečnom engleskom. "Čuo sam da evropske zemlje žele da prime imigrante i podržavaju ih, zato sam i došao. Čuli smo da je Mađarska evropska zemlja, ali se oni tako ne ponašaju."

Grupa Sirijaca par metara dalje više nije mogla da čeka. Počeli su da viču tražeći da izbeglice budu prebačene u sabirne centre ili da im se dozvoli da nastave ka Budimpešti.

"Pomerite se, ljudi!" uzviknuje jedan muškarac, mašući rukama prema iscrpljenim izbeglicama, među kojima je većina nedeljama putovala do ovde. "Moramo da ih pritiskamo da bi nas pustili da idemo."

Volonter škotsko-pakistanskog porekla preko policijskog megafona obratio se masi na engleskom da bi ih umirio i pozvao izbeglice da poslušaju naređenje vlasti da sačekaju autobuse koji će doći po njih, ali su ga samo retki razumeli. Kada je prešao na urdu jezik da bi ga razumela mala grupa Pakistanca, neki od Sirijaca počeli su da viču na njega, zahtevajući da govori na arapskom.

"Ne, ne, ne!" vikali su. "MI smo Sirijci, nismo Pakistanci!"

Desetine policajaca sprečavalo je ljude da krenu dalje u mađarsku teritoriju. "Svi moramo da idemo", žena sa dvoje dece oko struka glasno je govorila policajcima na engleskom. "Pustite nas da prođemo." Policajci su ravnodušno slušali i pokazivali joj da se vrati u masu.

Ubrzo je masa počela da viče na engleskom: "Hoćemo da odemo! Hoćemo da idemo!"

Sve do nedavno, većina izbeglica je strahovala od susreta sa mađarskom policijom, pokušavajući da ih izbegnu po svaku cenu. Pošto bi prešli u Mađarsku, skrivali bi se u šumarcima dok bi se probijali do tačaka gde će im krijumčari naplatiti nezamislivo bezobrazne sume novca da bi ih sproveli do Budimpešte. Hteli su da izbegnu davanje otisaka prstiju i registracioni sistem za migrante koji je uvela Evropska unija. Zakoni EU kažu da zahtev za azil migranta mora da bude obrađen u državi članici Evropske unije u koju je prvo došao.

Izbeglice koje se kreću kroz Mađarsku strahuju da bi tako bio ugrožen zahtev za azil u drugoj zemlji članici Evropske unije i da će biti prisiljeni da ostanu u zemlji koja ima značajno manje programa za pomoć izbeglicama nego Nemačka, Holandija i Švedska. Prošlog meseca je Nemačka, međutim, najavila da neće više deportovati sirijske izbeglice u prvu EU zemlju u koju su došle i da će obrađivati zahteve za azil u toj zemlji. Na taj način je prizvala veliki broj izbeglica da prestanu sa skrivanjem i još više ojačala svoj položaj na vrhu liste zemalja u koje većina onih koji su pobegli od rata žele da odu.

No, ne želi svako u Nemačku.

Odmah pored delimično podigunute ograde opasanom bodljikavom žicom na srpsko-mađarskoj granici, manje od kilometra od mesta na kome je policija pokušavala da spreči prolazak mase, nekoliko izbegliva razgovara kako će ući u Mađarsku, a da ih vlasti ne vide. Žele da idu u Holandiju, i prijavljivanje u Mađarskoj bi moglo da oteža njihov slučaj.

"Moja braća i sestre su svi u Holandiji", rekao nam je 22-godišnjak, izbeglica koji nije želeo da se predstavi. "Hoću da odem tamo, da budem sa njima. Ne želim da idem u Nemačku."

Stariji Sirijac dodaje da, iako se uputio u Nemačku, ne želi da mu uzmu otiske prstiju u Mađarskoj, zabrinuvši se da bi to još odložilo njegovo spajanje sa porodicom.

"Želim da dovedem ženu i troje dece iz Sirije. Ako me uhvate, duže će mi obrađivati zahtev za azil i samim tim, duže će vremena biti potrebno da dovedem ženu i decu iz Sirije", kaže.

Na železničkoj pruzi stotine izbeglica su prisiljene da čekaju, ali im policija konačno dozvoljava da hodaju u pravcu sabirnog centra na oko dva kilometra niže. Ali kada su izbeglice stigle do raskršća, uvidele su da jedan put vodi ka centru, a drugi ka prestonici Mađarske, mnogi su počeli da uzvikuju "Budimpešta, Budimpešta!"

Posle napetog sučeljavanja sa policijom, otprilike polovina grupe uspela je da probije policijski kordon i krene ka autoputu za Budimpeštu. U početku, u haosu koji je nastao, reka ljudi krenula je ka drugoj rampi, ka Srbiji, a ne ka Budimpešti, ali su brzo uvideli grešku. Dok su izbeglice hodale na sever, policija je krenula za njima da bi ih prisilila da ne prelaze na put.

Do Budimpešte je potrebno više od 24 sata hoda i, bez obzira što je većina nastavila da hoda iako se bližila ponoć, puno je porodica ušlo u autobuse koji će ih odvesti u kamp.

Policija je upotrebila biber sprej da bi sprečila nove izbeglice da krenu autoputem.

Kroz vazduh se promolio glas sa policijskog megafona, progovorivši na sirijskom dijalektu: "Ljudi, slušajte. Ja samo prevodim za policajce, kažu da možete da se prijavite ako se vratite u kamp. Bićete bezbedni. Malopre je bilo problema, koristili su suzavac i uplašili decu, zato krenite do centra."

"To su njihove reči, a ne moje", podsećao je govornik izbeglice koje su se neodlučno kretale ka kampu.

"Zašto nam to rade?" upitala je majka palestinsko-sirijskog porekla dok je kretala sa troje dece ka centru. "Ne želimo da čekamo u ovom prljavom kampu četiri ili pet dana, samo želimo da odemo u Nemačku."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu