FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Skoro me je ubila seksualna veza sa profesorkom

Moja priča počinje kada sam imao 15 godina.
18.10.15

Stock fotografija nekog tipa koji sedi sam na klupi i puši

Žene se obično ne smatraju za predatore. Pojam ženskih seksualnih siledžijki nije se proširio u kolektivnu svest Britanije kao parada sablasnih pedofila.

Ali to ne znači da ne postoje. Prošlog meseca je tridesetogodišnja asistentkinja profesora Kerolajn Berimen jedva izbegla zatvor kada je osuđena zbog redovnog nezaštićenog seksa sa petnaestogodišnjim učenikom. To je bila dvomesečna afera za koju je dečak rekao da ga je „osakatila za ceo život".

Reklame

Neki kažu da bi momak mogao malo da olabavi i bude zahvalan zbog toga što je imao priliku da kresne svoju zgodnu profesorku. Drugi bi rekli da je protivzakonita seksualna afera, koja je eskalirala do te mere da je ćerka pomenute žene počela dečaka da zove „tata", i do toga da ona planira da pobegne s njim, previše za bilo kog tinejdžera.

Reči kao što su „sekusalno uznemiravanje" i „silovanje" obično su rezervisane za muškarce koji vrebaju žene i devojke. Žene ne siluju, govore nam, već zavode svoje žrtve kao u dečačkim fantazijama, kao u slučaju Berimenove. Ove nedelje je ženi od dvadeset godina koja je spavala sa jedanaestogodišnjim dečakom kojem je bila dadilja određen kućni pritvor, nakon što je dečakov otac rekao da mu je sin „lud za seksom" i „potpuno voljan za takvo iskustvo".

Kao i što je sa Berimenovom bio slučaj, moja priča počinje kada sam imao 15 godina. Moja profesorka je bila iz našeg grada, imala je dvadeset i nešto godina, i rođaka u razredu nižem od mene.

Bila je niska – niža od većine starije dece – i lepa, plave kose i atletske građe. Bila je od onih profesora koji se nisu libili da ćaskaju sa popularnom decom kao da su najbolji drugari. Devojčice su želele da budu kao ona, a dečaci su želeli da je kresnu. Nikada nisam pomislio da bi to zaista moglo da mi se dogodi.

Jednog dana posle škole sam se pretvarao da moram da pozovem mamu telefonom da dođe po mene. Pitao sam tu profesorku da li mogu da se poslužim njenim telefonom. Ali umesto da pozovem mamu, ja sam poslao poruku na svoj broj, vratio joj telefon i trijumfalno krenuo kući. To je bio sasvim pristojan nestašluk, mala pobeda za jednog tinejdžera. Upravo sam dobio broj telefona najzgodnije profesorke u školi – šta bi trebalo prvo da joj kažem?

Reklame

Izvadio sam telefon i nisam mogao da verujem šta vidim. Ispod poruke koju sam poslao sebi bila je nova, duža poruka:

„Baš si šaljiv. Kada ćeš da svratiš na čaj?x"

Pretpostavljajući da će se stvar odvijati onako kako verovatno ne bi trebalo, zapisao sam njen broj pod lažnim imenom „Mia".

Posećivao sam Miu posle škole barem dva, tri puta nedeljno, ponekad još uvek u školskoj uniformi. Sedeli bismo na njenom kauču, gledali „Prijatelje" i ljubili se satima. Pitala bi me kako sam proveo dan, i smejali bismo se učenicima i profesorima koje ni ona ni ja nismo voleli. Posle dve nedelje, izgubio sam nevinost.

To je više ličilo na noćnu moru. Seks kao takav je bio prilično jadan. Svaki petnaestogodišnjak koji dobije zadatak da zadovolji stariju ženu će osećati pritisak – a kamoli kada mu je prvi put.

Mia je bila agresivna, zahtevna i glasna. Ja sam davao sve od sebe da imitiram ono što sam gledao u pornićima na internetu, i delovalo mi je da ona ispušta željene zvuke. Tu i tamo je bilo žešće neprijatno i bivao sam užasno nesiguran. Nedugo potom, naterala me je da joj priznam da je volim. Stvar je u tome što sam je zaista i zavoleo.

Kako su se nizali meseci, veza je postala pravo smaranje. Mia mi je zabranila da se družim sa nekim lepšim školskim drugaricama. Kada bi se naljutila, ignorisala bi me dok smo se mimoilazili u hodniku, znajući da ne smem da je na licu mesta pitam šta nije u redu. Rekla mi je da je ljubomorna na svoje drugarice koje su se udavale i selile iz grada, dok se ona jebava sa mnom – „klincem".

Reklame

Dolazila bi na naše časove drame, navodno da pretrese neke stvari sa našom profesorkom, ali bi ostajala da gleda predstavu, sve vreme me gledajući pravo u oči. Stvari su zaista krenule po zlu kada mi je rekla da je izgubila našu bebu.

_________________________________________________________________________

Ovo je poslednji "peep show"

_________________________________________________________________________

Jedne večeri smo se mazili posle seksa, kada je iznenada počela da krvari na posteljinu. U tom trenutku, oboje smo pomislili da je iznenada dobila menstruaciju. Meni je to bilo prilično smešno, njoj je bilo neprijatno, i ja sam otišao kući. „Ipak je sutra školski dan".

Mia me je nazvala sledeće večeri i rekla mi da je ceo dan provela u bolnici i da je pobacila naše dete. Bila je trudna svega par nedelja. U tom trenutku to nisam mogao da shvatim kako treba. Nije mi dopiralo do mozga da sam u stanju da napravim dete – pa ja sam bio dete – i nisam znao šta da kažem. Mia nije volela da priča o tome. I nikada ni nismo.

Kanabis je sjajna rekreativna droga, ali može i da naudi ljudima koji kriju neke tajne. Do svoje šesnaeste godine, duvao sam bar triput nedeljno. Moji ortaci bi ponekad satima lupetali o svojim devojkama – kakav im je seks, oko čega su se svađali, gde će na raspust – a ja nisam mogao ništa da kažem.

Nekada bih došao kući razvaljen, i pričao bih sam sa sobom o svemu, u svojoj sobi. Nikome nisam mogao da kažem da sam zaljubljen. Još gore, nisam nikome mogao da kažem da nema šanse da ta ljubav potraje. Rešio sam da to prekinem posle jednog naročito glupog incidenta.

Reklame

Bio sam napolju sa drugarima i rekao sam im da idem kući, jer sam preumoran. Odšetao sam do Mie. Proveli smo skoro dva dana kod nje, krešući se po celoj gajbi. Spoljni svet je nestao, a ja nisam zastao da razmislim šta će moji roditelji misliti o tome što mi je telefon isključen skoro 48 sati.

Kada sam došao kući, zatekao sam mamu uplakanu. Dolazila je policija, i malo im je falilo da me proglase za nestalog. Što je mnogo, mnogo je. Poslao sam Mii poruku:

„Ne možemo više ovo da radimo."

Odgovor:

„OK"

Profesor Kevin Braun, stručnjak za mentalno zdravlje Univerziteta u Notingemu, kaže: „Prestupi žena nad tinejdžerima su u velikoj meri misterija, jer žrtve ne prijavljuju slučaj. Od dečaka skoro da se očekuje da uživaju u tom tipu zlostavljanja, delom i zbog patrijarhalne prirode našeg društva, i ne smeju da priznaju da ih je to uplašilo".

Ja sam triput bio na rubu samoubistva. Dvaput sam pokušao da se overim lekovima protiv bolova, a jednom sam se kolima zabio u bok kamiona sa dve prikolice, pri brzini od 140 na sat. Sva tri puta sam se izvukao relativno neoštećen (iako sada moram biciklom da idem na posao). Moj opšti lekar mi je prepisao antidepresive da bi mi raspoloženje bilo uravnoteženo.

Kada sam čuo da je Mia navodno spavala sa još nekim učenicima, anonimno sam je prijavio policiji. Rekao sam im da ne želim da dam izjavu, ali da će naći sve što im je potrebno ako pogledaju Miine Fejsbuk poruke. Poslednje što sam o njoj čuo je da više ne radi u školi, njena kuća je prodata, a profili da društvenim mrežama ukinuti.

Siledžijke su relativno retke. Procenjuje se da čine samo 5 procenata prestupnika. Ali one definitivno postoje i, čak i danas, mora da se učini više da se njihove žrtve ohrabre da o tome javno govore. Ja se i dalje trudim.

Ispričano Martinu Kloteru. Identiteti su izmenjeni zbog zaštite anonimnosti

Pratite VICE na Twitter, Facebook, Instagram