​Obeležavamo 76 godina čudnih govora na dodeli Oskara

„Oskar" kao TV program nepromenjen je od samog početka: voditelji se malo šale, zatim dele nagrade od enormnog kulturnog značaja najvećim narcisima na svetu, i svakom od njih daju po nekoliko sekundi – nekoliko minuta ako su baš slavni – da kažu u mikrofon šta im padne na pamet. Takođe, puštaju se i muzičke numere.

Pre par godina, ova formula se pokazala veoma uspešnom. Na dodeli Oskara za filmsku sezonu 2013., dobitnik nagrade za najboljeg glumca Metju Mekonahi dodao je šlag na tortu u periodu holivudske istorije koji će ostati upamćen samo kao Mekonesansa jednom rasplinutom stonerskom besedom čiji je finiš (Alright alright alright!) postao fraza po kojoj ga danas prepoznaju. Eto argumenta za status kvo dodele Oskara – zašto menjati sistem koji u desetine miliona domaćinstava donosi takve divne izlive nenormalnosti?

A odgovor glasi, zato što je taj sistem takođe doneo bezbroj konfuznih i uvredljivih izliva sranja i neprijatnosti.

Pošto sam na oscars.org upravo pročitao transkript skoro svakog govora na dodeli Oskara – tačnije, samo onih od 1939 . na ovamo – mislim da važim za stručnjaka po tom pitanju.

Shvatio sam da je većina govornika neopisivo dosadna, ali ponekom se desi da skrene sa šina. Pet različitih kategorija čudaka se pojavilo tokom godina; svaka je na svoj način uspela da ostavi prisutne bez daha. Kategorije su: Pijano bulažnjenje! Kriptične reference koje niko ne razume! Uvrede, slučajne ili namerne! Poučne pridike! I moja omiljena, ničim izazvana erotika!

PIJANA SRANJA

Dobitnik nagrade za najbolji kratki animirani film 1983. održao je prilično kataklizmičan govor. Zbignjev Ribčinjski pojavio se pijan kao letva i uz pomoć prevodioca pričao o ko zna čemu (1:55 na snimku gore). Zatim je odbio da siđe sa bine kad je krenula muzika, i uzalud pokušao da poljubi glumicu Kristi MekNikol. Cartoon Brew blog navodi da je odmah posle dodele Ribčinjski izašao na ulicu gde su ga uhapsili jer je pokušao da šutne policajca u međunožje.

Ali etalon za pijano budalasanje na dodeli Oskara bili su članovi Rat Pack. Nastupali su nekoherentno u najboljem slučaju, uvredljivo u najgorem. Kad je Frenk Sinatra 1954. osvojio nagradu za Odavde do večnosti, nije uspeo da spoji dve smislene rečenice. „Stvarno ne znam šta da kažem, ovo je ipak skroz nešto sasvim novo. Mislim ja samo, ono, igram i pevam, znate – i jako mi je drago," uspeo je da bekne.

Kolega mu, Din Martin, uopšte nije voleo dodele Oskara, ali su ga 1979. nekako dovukli preko volje. Dobitnik je bio kompozitor Đorđo Moroder za Ponoćni Ekspres, ali Martin je kao izvršitelj dodele uspeo da se osramoti. Od starta je zvučao čudno – usputna primedba upućena Rakel Velč da su im idioti, gde, „napisani na belačkom" – a do kraja je uspeo da pokaže Americi zašto Dina i dalje boli dupe za apsolutno sve.

UVREDLJIVA SRANJA

Kada je sedamdesetogodišnji veteran Džek Palans dobio nagradu za svoj nastup u filmu City Slickers, demonstrirao je da i dalje može da radi sklekove na jednoj ruci. Ipak, bolje bi mu bilo da na to nije dodao par jeftinih pošalica upućenim ženama. „Što se tiče onih sklekova na dve ruke, to čovek može da radi celu noć, nema veze da li ima nekog ispod sebe ili ne. Ako nema, jeftinije će da prođe!"

Možda je najsuptilnije rasistički govor u istoriji Oskara održan 1960., kada je sasvim beloputi glumac Hju Grifit nagrađen za ulogu Arapina u Ben-Huru, za koju su mu lice ofarbali u odgovarajuću nijansu smeđe. To je sve bio standard za smrdljive pedesete, ali Oskara je u njegovo ime primio režiser Vilijam Vajler i u govoru se pravio da je Grifit nekakav heroj, zaključivši da mu je jedino žao „što narodi Ujedinjenih Arapskih Emirata neće imati priliku da vide njegov nastup." Jadni oni.

KRIPTIČNA SRANJA

Kriptični govori primoravaju gledaoca da obraća pažnju na svaki detalj da mu slučajno ne propusti neki trenutak ludosti. Desi se da je u pitanju bizarna šala, kao kad je Ed Begli svoj govor počeo rečenicom „ Ja nisam Ed Begli ", što je valjda bilo duhovito 1963. godine. Grejs Keli je 1955. dobila Oskara za The Country Girl i neočekivano rekla : „Uzbuđenje koje vlada ovog trenutka sprečava me da vam iskreno otkrijem kako se osećaj. Zato ću se samo zahvaliti svima koji su ovo omogućili." OK, ali kako se to u stvari osećala? Ako je verovati biografu Donaldu Spotou – verovatno usamljeno .

I zahvalnice su umele da budu interesantne, iako su ih ljudi sipali tek onako bezveze. Dejvid Putnam, producent Vatrenih kočija, zahvalio se Dodiju al-Fajedu , milioneru koji je kasnije poginuo u saobraćajnoj nesreći sa princezom Dajanom. Luis Goset Junior zahvalio se babi za koju je tvrdio da ima 117 godina, što bi je svrstalo među najstarije ljude na svetu. Režiser Bert Salcman je izgleda jedina osoba u istoriji dodele Oskara koja se direktno zahvalila ocu sajentologije, L. Ronu Habardu.

Moj omiljeni govor održala je Karli Sajmon (snimak gore); na kraju se obraća direktno svojoj deci i kaže „ako ste uspeli da nađete televizor na tom vašem ostrvu, mama se jako ponosi vama". Mislim da razumem šta hoće da kaže, ali više mi se sviđa teorija po kojoj je decu ostavila negde u Bermudskom trouglu i dala im zadatak da negde na plaži iskopaju TV prijemnik.

PRIDIKE I SRANJA

Ništa ne kvari atmosferu proslave kao kad se skrene pažnja na neko Važno Pitanje. Nemojte me pogrešno shvatiti, ovo može da se izvede smisleno, kao kad je Tom Henks bio nagrađen za ulogu obolelog od side u Filadelfiji pa je iskoristio priliku da podseti Ameriku da su i homoseksualci ljudska bića, iako se u to vreme često smatralo da je AIDS zaslužena božja kazna.

Ipak, neka Važna Pitanja takođe ispadnu težak smor.

Marlon Brando je ciljao negde između. Na dodeli 1973. odlučio je da skrene pažnju na tretman Indijanaca u SAD tako što se neće ni pojaviti da primi nagradu za Kuma. Ipak, poslao je Indijanku Sašin Litlfeder da umesto njega odbije nagradu. Bila je vrlo ozbiljna i uputila važnu poruku javnosti, ali ceo taj „jebote, haluciniram šta je ovo" osećaj ovo nesumnjivo čini jednim od najzabavnijih trenutaka u istoriji dodele Oskara.

Vanesa Redgrejv (snimak gore) igrala je borca protiv fašizma u Džuliji i dobila Oskara za najbolju sporednu ulogu 1978. Ipak, negde u to vreme bila je naratorka i pro-palestinskog dokumentarca što je cioniste žestoko razjarilo. Pokrenuta je kampanja da joj se ukine nominacija za Oskara ali ipak joj je bio dodeljen; tom prilikom je ispalila legendarnu društvenu kritiku umesto govora.

Zahvalila se Akademiji zato što su „odali počast mom radu", a onda dodala: „Pozdravljam vas, uvažavam vas, i mislim da treba da budete ponosni što se u prethodnih par nedelja uspeli da odolite, da ne dozvolite maloj grupi cionističkih baraba da vas zastraše. Njihovo ponašanje je uvreda za jevrejski narod širom sveta koji je toliko toga propatio u borbi protiv fašizma i ugnjetavanja." U određenim krugovima zapamćen kao „govor o cionističkim barabama" nije bio baš najbolje primljen .

Tokom godina, mnogi su pokušali da nadmaše Vanesu Redgrejv. Kad je Majkl Mur dobio Oskara za Žeđ za nasiljem (Bowling for Columbine), obratio se predsedniku Amerike: „Mi nismo za ovaj rat, gospodine Buš! Sram vas bilo, gospodine Buš! Sram da vas bude! Protiv vas su svi, od Pape do Dixie Chicks – vreme vam je isteklo!"

Džordž Kluni je otkrio svetu da su ljudi iz industrije zabave u stvari moralniji od svih ostalih, i pojasnio: „Mi u Holivudu umemo malo da se distanciramo, ali mislim da je to dobra stvar. Mi smo se usudili da pričamo o sidi kad se o toj bolesti još samo šaputalo. Mi smo pričali o građanskim pravima pre nego što je to postalo popularno." Zbog ovog čuvenog samozadovoljnog nastupa, Klunija su ismejali u serijij South Park.

Ipak, niko nije dostigao visine Vanese Redgrejv koja je uspela da u isto vreme nahvali ne samo sebe nego i da podrži druge koji su je nahvalili. Svaka joj čast.

NEOČEKIVANO SEKSI SRANJA

Žao mi je što ne postoji video zapis genijalne seksi upadice sa dodele Oskara 1967. Dobitnica Jakima Kanut, čije su tehničke inovacije verovatno spasle živote desetinama kaskadera, okrenula se ka Čarltonu Hestonu i rekla: „Hajde sad da se osedlamo, pa malo u akciju, šta kažeš?"

Anđelina Žoli je prvi Oskar dobila 2000. godine za ulogu duševno obolelog pacijenta u Girl, Interrupted, ali pre nego što je ušla na ceremoniju, sve je zbunila dugim i senzualnim poljupcem sa bratom Džejmsom Hejvenom na crvenom tepihu. „Obožavam brata," rekla je prilikom dodele, a publika se neudobno meškoljila u sedištima i gledala na sat. „Sad me je zagrlio i rekao da me voli i znam da mu je toliko drago zbog mene." Tu negde je shvatila da bi mogla da priča o još nečemu osim voljenom bratu, pa se zahvalila i kolegama.

Nedugo potom, Anđelinin brat se odao religiji i nestao zauvek .

Za kraj, pošto je 1986. dobio Oskara za Masku, Majkl Vestmur je izgovorio nešto sasvim uobičajeno kad su ovi govori u pitanju: rekao je deci koja gledaju prenos da odu na spavanje . Ali, rekao je to jako čudno. „Ne bi trebalo da se zahvaljujemo svojoj deci, ali evo, Majkl i Mišel, sad već možete da stavite Mekenzi u krevet i pustite porno film." Kul tata, predlaže deci da prebace sa dodele Oskara na pornografiju!

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu