Nazovimo pravim imenom ono što svi radimo na internetu

Postoje neke stvari koje svi radimo na društvenim mrežama. Ne otvaramo Fejsbuk poruke da bismo izbegli seen, a onda umiremo u iščekivanju dok čekamo da se ta ista sitna slova pojave ispod poruke koju smo sami nekome poslali. Upadamo u paranoju i paniku kad nas zaprati osoba na koju se potajno ložimo ili kojoj se divimo. Skoči nam adrenalin svaki put kada dobijemo notifikaciju koja nam potvrđuje da smo živi i vidljivi za druge ljude. Stvaramo svoj onlajn alter ego, drugačiji od onog stvarnog "ja". Sve znate i sve to i sami radite.

Dobro je poznato i da su društvene mreže izuzetno pogodno tlo za masovnu "diskusiju" o "bitnim" aktuelnim temama, koje nam se kao koske bacaju da ih glođemo do izbezumljenja. Državni ud(ar), neobični modni izbori Maje Gojković, uticaj slanine na zdravlje, razna stambena i druga misteriozna pitanja, lakoća odlaska na poligraf nedeljom popodne, holivudske zvezde koje će možda spasiti Srbiju - ma nema te teme zbog koje gotovo svako sa dupetom, dakle i mišljenjem, neće uskočiti u arenu društvenih mreža da izrazi bes, strah, tugu, podsmeh, a ponekad možda i malo radosti.

Smejemo se memeima predsednice Skupštine Srbije u imaginarnim posetama, a zatim lamentiramo o tome kako #NovinarkeNeKleče. Kad pogledamo tajmlajn, može nam se učiniti da sličan pogled na datu situaciju dele svi živi oko nas. Mnogo smo jaki. Ali da se ne lažemo. Ono što vidimo kad se ulogujemo je najčešće mišljenje samo jednog delića populacije, uglavnom naših istomišljenika kojima se okružujemo kao i u oflajn životu.

Mogli bismo da taj aktuelni dominantni tok mišljenja nazovemo klimom na tajmlajnu. Mogli bismo i da kažemo da se u poslednje vreme klima na srpskim tajmlajnovima može opisati jednom rečju: licemerje.

Ali, znamo već da nije sve što vredi u njuzfidu i tajmlajnu. Ima nešto i u inboksu. Da li i vas hvata nostalgija prema onim bezbrižnim vremenima pre onog prokletog seen-a, kada se živelo bezbrižnije, bez stresa i anksioznosti?

Baš kao i pojava božijeg sina, fejsbukovog seen je zauvek promenio čitavu igru. Poremetio je kulturu komunikacije i dodatno naglasio ono što svi znamo i osećamo: ne moramo odmah odgovarati na poruke. Naravno, to ne znači da ne želimo da nama drugi odmah odgovore.

Nema još uvek konačnog spasenja za ovaj sajber teror, ali postoji delimično rešenje. Dok čekamo da umre ili barem da se osposobi neka nespamerska seen block aplikacija, preostaje nam - halfseen. Kad nismo u raspoloženju da se dopisujemo, pročitamo samo onaj prvi red koji se ukaže pre nego što se zapravo otvori cela poruka. Mana je što halfseen često ne otkrije dovoljno o ostatku poruke. Zato moramo da pazimo šta pišemo u prvoj rečenici. To be seen or not to be seen - that is the question.

Ono što je danas takođe pitanje jeste i da li uopšte moramo da komuniciramo sa nekom novom osobom da bismo o njoj stekli prvi, drugi, treći utisak. Ili možemo da se prosto instant upoznajemo - pročešljamo joj Fejsbuk, Tviter, Instagram, Forskver, Tambler i lepo steknemo sve moguće vrste predrasuda, pretpostavki i zaključaka. Zašto bismo se trudili da o nekome saznamo kroz jednostavnu, živu međuljudsku interakciju kad možemo da sve dodatno zakomplikujemo? Razmena brojeva telefona, odlazak na kafu i druženje su postali passé.

Živeti u 2015. godini znači biti u neprestanom konfliktu između gotovo svakodnevnih promena u tehnologiji i komunikaciji i sa druge strane, neprestanih pokušaja da im se prilagodimo u real time-u. Ali umetnost i sama tehnologija zapravo mogu da nam pomognu da razumemo sve te nove pojave u onlajn i oflajn ponašanju.

Na sličnom tragu su bile i kreatorke Rečnika onlajn ponašanja. Iza ovog mulitimedijaklnog projekta koji nam pomaže da razumemo novu stvarnost i međuljudske odnose stoji dizajnerski duo TeYosh, a čine ga Teodora Stojković i Sofija Stanković. Žive i rade u Amsterdamu, gde su diplomirale na Master programu socijalno angažovanog dizajna pri Gerrit Rietveld Akademiji.

- Ideju za Rečnik onlajn ponašanja smo između ostalog dobile nakon što smo ustanovile koliko ljudi često u svojim oflajn životima pričaju o svojim anegdotama iz onlajn života, pri čemu su te priče uvek obojene zaključima i tumačenjima baziranim na oflajn životu. Čućete da neko kaže "Lajkovao mi je sliku da mi pokaže da smo u okej odnosu" ili "Znam da me ignoriše jer je bila onlajn, a nije odgovorila na moju poruku". Iako je svaki lajk i svako neodgovaranje na poruku isto, mi, ljudi, smo skloni analizi, pa mu pridajemo različita značenja - objašnjavaju za VICE Teodora i Sofija.

TeYosh ove nove fenomene objašnjavaju i kao onlajn ekvivalent govoru tela, jer smo dok komuniciramo onlajn uskraćeni za informacije o nečijem tonu, mimici ili gestikulaciji. One kažu da im je dodatni podstrek za razmišljanje o fenomenima koji nastaju kao posledica komunikacije putem društvenih mreža bila i činjenica da je Oksfordski rečnik proglasio "selfie" za reč 2013. godine.

- Približava se kraj 2015 godine, a ovogodišnja reč godine čak nije ni reč, već emotikon - face with tears of joy. To nam potvrđuje da smo izabrale pravu temu i da se komunikacija kao i jezik zaista jesu promenili zbog interneta - kažu one.

Trenutno se na sajtu Rečnika onlajn ponašanja nalazi 14 pojmova sa definicijom, primerima i video animacijama koje ih na duhovit način ilustruju. Baš poput "pravog" rečnika, samo u medijumu koji je u skladu sa 2015. godinom.

- Svaki pojam je "proverio" psiholog i sociolog, lingvističar, kao i korisnici društvenih mreža, tako da je rad na svakom od njih proces koji zahteva neko vreme. A mi smo radile na svemu: od koncepta, snimanja filma, animiranja, pisanja, pa do programiranja - kažu TeYosh.

Uporedo sa neprekidnom evolucijom društvenih mreža, Rečnik će nastaviti da se dopunjuje novim terminima.

- Nove pojmove već imamo, tek je zapravo polovina objavljena od onoga što smo osmislile, a sigurne smo da će biti jos novih fenomena kako društvene mreže uzimaju sve većeg maha. Skoro smo otvorile Instagram sa našim radovima, pa sad otkrivamo kako (prljavo) funkcioniše poslovna razmena lajkovanja, praćenja i otpraćivanja na ovoj mreži.

Rečnik onlajn ponašanja trenutno je deo izložbe Planet Hype u muzeju MOTI (Museum of the Image) u Bredi u Holandiji, koja će biti otvorena do polovine marta 2016. godine.

- Trenutno se bavimo nečim dosta drugačijim, sarađujemo sa umetnikom Geoffrey Lillemon-om na VR projektu za Oculus Rift (prvi gejming igrački sistem za virtuelnu realnost koji se nosi na glavi) koji trenutno pravi za isti muzej u Bredi. Od skora smo počele da radimo u Random studiju, tako da nekim delom radimo i za njih i njihove klijente, pored naših stalnih. Inace Random će biti jedni od predavača na Resonate festivalu, tako da ćemo svi zajedno biti u Beogradu u aprilu. Pored rada za klijente, osmišljavamo koja bi mogla da bude tema za naš sledeći samostalni projekat.

U iščekivanju sasvim izvesne virtuelne realnosti, tek treba da se izborimo sa pojavama koje su nam donele "obične" društvene mreže. Dok tražimo Instagram filter da obojimo trenutak koji upravo propuštamo jer smo zauzeti biranjem između Sepie i Amara, ocenjujemo novog "prijatelja" na osnovu lajkova i fejvova, pričamo o tagovima i šerovima i pakujemo osećanja u 140 karaktera da bi stala u jedan tvit, nastaje potpuno novi jezik interneta, a pravila ponašanja se i u oflajn životu drastično menjaju.

Da bismo opstali u novom svetu u kojem se granice između onlajna i oflajna prepliću i gube, potrebno je da ga najpre bar malo više razumemo.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu