Ovo je samo kratka poruka zahvalnosti. Mnogo, mnogo više će uslediti.Dejvid Bouvi je danas umro i to je kraj.Izazovno je napisati da će njegova zaostavština trajati godinama i posle njegove smrti - i na mnogo načina, naravno, i hoće - ali takođe, možda i neće moći da bude tako. Pop art ne mora obavezno da preživi gubitak svog najvećeg heroja. On je bio mašinerija ove epohe i ovo je možda kraj te pop epohe.Za razliku od većine njegovih vršnjaka koji su svake dve godine obilazili svet nastupajući na velikim stadionima tokom gigantskih turneja, Bouvi nikad nije podlegao sindromu Hard Rok kafea, Staze slavnih i jeftinoći rokenrola kao umetnosti. Svi ostali su digli ruke, ali Mršavi Beli Vojvoda nije.VICE ne postoji bez Bouvija, ali ne zato što smo nešto posebno - već zato što je veoma malo toga što bi postojalo u modernom svetu da nije bilo njegovog uticaja. On je deo najmanjeg kluba u istoriji: umetnika čiji rad ne oslikava svet, već naprotiv, svet oslikava njegovu umetnost.Bouvi je tokom karijere nestajao, postavljao dramatične poslednje nastupe Zigija Stardasta i Mršavog Belog Vojvode, penzionišući svoja dva omiljena alter-ega kada su se nalazili na vrhuncu kreativnosti. Danas je uradio to isto, povlačeći Dejvida Bouvija sa scene pre nego što je bilo ko stigao da kaže zbogom.
