Nije tajna da je konobarisanje težak posao. Radno vreme je nezgodno, plata je bedna, vožnju autobusom do kuće provodiš masirajući umorna stopala, a u ozbiljnim slučajevima, predmet si neželjenog udvaranja pijanih gostiju.Svi to znamo, ali ipak, kao gosti restorana koji plaćaju, ko od nas makar malo ne popizdi kada nam konobarica po treći put donese pogrešno piće, ili kada izgleda da je konobar neposoban da se seti činjenice da ste rekli da ni pod kojim okolnostima ne želite korijander ni na čemu?Pa, uskoro ćete zažaliti zbog tog osuđivanja izazvanog nervozom od gladi, zato što izgleda da konobari i konobarice zaslužuju još više našeg poštovanja nego što se ranije mislilo.Novom studijom je otkriveno da su zahtevne profesije u kojima zaposleni ima malo kontrole – neka istupi konobar na branču čija smena traje 12 sati – među najškodljivijima po mentalno i fizičko zdravlje.Ko sada želi da napravi otrovnu opasku o tome koliko vremena je potrebno da se donese korpa sa hlebom?U sklopu ovog istraživanja naučnika medicinskog fakulteta Univerziteta u Guangdžou u Kini,analizirani su podaci prikupljeni od preko 138.700 učesnika šest ranijih studija o zdravlju vezanim za profesiju.Koristeći te informacije, klasifikovali su zaposlenja u četiri grupe, na osnovu kontrole i toga koliko su psihički zahtevna. Zaposlenja niskog nivoa zahtevnosti i kontrole, kao što su fizički rad, označena su kao „pasivna", zaposlenja sa visokim nivoom kontrole, kao što su poslovi arhitekte i naučnika označena su kao ona sa „niskim nivoom stresa", a zaposlenja koja su i veoma zahtevna i imaju visok nivo kontrole (profesori i lekari) su „aktivna".Kategorija zaposlenja označena kao ona sa „visokim nivoom stresa" sadrži zaposlenja koja su zahtevna, ali kod kojih je nivo kontrole nizak. Da, naši stari drugari, konobari.Naučnici su otkrili da su konobari i konobarice u proseku pod 22 procenata većim rizikom od moždanog udara nego oni koji obavljaju manje stresne poslove. Ova cifra skače na 33 procenata kod žena, kada se podaci podele po polovima.U istraživanju je objašnjeno da iako oni sa odgovornim poslovima, kao što su arhitekte i naučnici, deluju kao glavni kandidati za ludačko visok krvni pritisak, stres vezan za posao u velikoj meri zavisi od toga da li imate ili nemate posao koji vam omogućuje da se osećate kao da imate kontrolu i poštovanje. Neurohirurg je možda mentalno iscrpljen nakon radnog dana, ali kladimo se da se oseća poštovanijim nego konobarica na koju je drago dete gostiju upravo sručio činiju krompir-pirea (i to bez bakšiša). Iz tog razloga, kod onih koji obavljaju poslove male zahtevnosti/visokog nivoa kontrole, rizik od moždanog udara ili srčanih problema nije uvećan.Naučnici koji su sproveli studiju su otkrili da konobari i konobarice, pored toga što moraju da izdrže neredovne smene, često razviju sklonost ka piću i pušenju – što nisu sjajne aktivnosti za izbegavanje srčanih problema, kao i problema sa mentalnim zdravljem.Ding Su sa južnjačkog medicinskog Univerziteta kaže: „Povećani stres na poslu je vezan za srčane bolesti, ali studije o stresu na poslu i moždanom udaru pokazuju nepostojane rezultate. Moguće je da zaposlenja sa visokim nivoom stresa dovode do nezdravijeg ponašanja, kao što su loše navike u ishrani, pušenje, i fizička neaktivnost".Treba toga da se setimo sledeći put kada budemo blizu toga da se brecnemo na konobara zbog toga što je zaboravio da donese ekstra sos za naša jaja Benedikt.Još na VICE.com:Život mladih beogradskih konobara je raj i pakaoPod stresom si: pazi da ne pregorišVozači GSP-a o najgorim stvarima sa kojima se susreću na poslu
Reklame
Reklame