Odrekao sam se mesa, alkohola, droge, glutena, mleka, šećera i orgazama

Planinar Džordž Malori jednom je slavno izjavio da ljudi osećaju potrebu da se popnu na planinski vrh kao što je Everest prosto "zato što je tamo". Nažalost, pošto su Malori i njegovi zemljaci s početka prošlog veka već osvojili sve izazove prirodnog sveta, naredne generacije bile su prisiljene da izmišljaju nove podvige za iskušavanje ljudskog duha.

Jedan savremeni test izdržljivosti koji se sve češće pojavljuje u vestima jeste tridesetodnevno čišćenje tela i dijeta. Tokom njega, neko izbaci određeni porok (na primer, alkohol ili šećer) iz svog života i pokuša da istraje u tome mesec dana kako bi video kakav će to uticaj izvršiti na njegovu težinu, nivoe energije i celokupno raspoloženje.

Želeo sam i sam da se uhvatim u koštac sa jednim od tih meseci, ali apstinencija od jednog, dva ili čak tri moja poroka ne bi radilo radnju. Morao sam da se prepustim ceo i odreknem svega ako želim da to bude moj Everest. Odlučio sam da se odreknem mesa, mlečnih proizvoda, glutena, (veštačkog) šećera, kofeina, alkohola, droge, seksa i masturbacije. Sve to činilo je pozamašnu planinu, ali planinu koja me je čikala da je osvojim.

Pre nego što sam se otisnuo na to putovanje, razgovarao sam sa dva registrovana dijetetičara da vidim ima li opasnosti da nekako naudim sebi naglo se skinuvši sa svega toga odjednom. Luisa Sabogal, dijetetičarka koja radi za Kajzer Permanente, rekla mi je da će sa mnom sve biti u redu dok god budem unosio dovoljno proteina zasnovanih na mahunama, uzimao svakodnevno multivitamine i ne propuštao da svoje obroke činim raznovrsnim. Ona je istakla i važnost stalnog hidriranja, ali da ono bude prosto. "Veliki sam zagovornik obične vode", rekla je Sabogal. "Dobijaš tačno ono što ti treba. Ne trebaju ti alkali, elektroliti niti bilo šta više od toga." Li En Vajntraub, nezavisna dijetetičarka koji ne radi ni za jedno veliko zdravstveno osiguranje, složila se s tim sugestijama.

Veče pre nego što sam uplovio u svoj novi način života, nagomilao sam namirnice, obavio poslednji meditativni obrok na mestu koje služi roštilj i pružio svojoj devojci oproštajno veče po kom će me pamtiti, kao da sam narednog dana isplovljavao da se borim protiv Huna, a ne samo privremeno zapostavljao njene potrebe zarad nekakvog glupavog članka.

Dan prvi: Dan sam započeo prvim merenjem svoje težine (86 kg) i jednostavnim doručkom od svežeg voća. Prvi talas neprijatnosti udario me je jače i brže nego što sam očekivao, pošto je moje telo oko podne doživelo histerični napad zato što mu nedostaje dnevni galon kafe i energetskih napitaka. Osećao sam se kao ogromna beba zato što sam svoj uobičajeni dan otaljavao nervozan, umoran i mrzovoljan.

Spremio sam sebi malo povrća i kinoe za večeru, a ostatke namirnica pripremio za naredni dan i brzo shvatio da (a) večito gladni momci poput mene brzo svare voće i povrće (b) spremanje hrane za jednu osobu nije ništa manje bez veze nego što je bilo dok nisam imao misiju.

Dan drugi: Danas je bilo bolje nego Dana prvog, ali moj mentalni umor pretvorio se u ošamućenost koja me sprečava da se skoncentrišem na bilo šta. Seo sam da pišem i buljio u ekran naizgled satima, nesposoban da izbacim iz sebe bilo šta na praznu stranicu vorda. Nisam uspeo čak ni da skrolujem kroz Tviter ili da se upustim u bilo koji drugi oblik svoje uobičajene prokrastinacije.

Nevezano za sve ovo, pao sam na dupe kad sam video koliko mi se brzo promenio izgled govanca. Nemam pojma da li je kaka teksture pesta uobičajena za vegane koji ne jedu gluten, ali moraću malo više da obratim pažnju na to.

Dan treći: Hleb bez glutena se mnogo izmenio otkako sam ga poslednji put jeo. Bacio sam ga malo na tavu jutros i napravio sebi prilično jebeno dobar tost od avokada, odrekavši se svih snova da ću u budućnosti jednog dana biti vlasnik stana.

Dan četvrti: Čini se da sam konačno uspeo da skinem sa grbače kofeinskog majmuna. Probudio sam se sa više energije nego što sam imao godinama i odmah iskočio iz kreveta umesto da se upustim u mentalnu partiju šaha koliko dugo mogu da se vadim na snuz ili da se igram na telefonu pre nego što počnem nedvosmisleno da pljujem po trudu i žrtvama svih mojih predaka. Otišao sam u prodavnicu prvi put otkako sam započeo dijetu i pesma sirena za uobičajenim glupostima koje kupujem impulsivno više nije delovala tako glasno.

Dan peti: Da li vegani samo sve vreme prde ili će ovo jednog dana prestati?

Dan šesti: Pronašao sam u svom rancu zaostali aderal, neizbežni sastojak u životu svakog novinara. Moraću da pronađem nov način da se tokom narednog meseca izborim sa pritiskom rokova.

Lokalni đus-bar, slavan po svom ekscentričnom vlasniku i svađi sa Father John Misty-jem, prodavao je proizvod po imenu Moždana prašina za koju tvrdi da je "prosvetljujuća jestiva formula koja vas alhemijskim postupkom usaglašava sa moćnim kosmičkim tokovima" i pomaže da se čovek skoncentriše. Uzeo sam jedan jedini paket da bih se lakše bacio na posao koji se nagomilao tokom moje neproduktivne faze odvikavanja od kofeina. Nakon što mi je prijatelj doktor potvrdio da je proizvod bezopasan ("čista hokus-pokus hortikultura, ali neće ti škoditi"), sipao sam u mineralnu vodu prašak koji je istovremeno izgledao i imao ukus kao prašina. Nisam mogao da procenim da li je Moždana prašina radila bilo šta drugo sem što je uništila moju "la kroa" mineralnu vodu, tako da sam odlučio da u predstojećim nedeljama odustanem od biljnih bustera za mozak.

Dan sedmi: Moj libido je počeo da me sustiže. U svom prethodnom životu, uživao bih u povremenom grogi jutarnjem bacanju u nesvest za lep početak dana. Sada sam se budio sa sve čvršćom karom koja bi nekako završila u mojim rukama tokom spavanja.

Zabrinut, posvetio sam se ulaganju više svesnog truda da smanjim prilike za erekcije. Prebacio sam se na grubi sunđer za trljanje pod tušem, nosio donje rublje od najgrublje pamučne tkanine i skoncentrisao se na to da ne dolazi do odsutnog spuštanja ruke tamo gde ne treba. Dan deveti: Znao sam da će mi pre ili kasnije biti potreban odmor od obroka iz kućne radinosti i da ću morati da jedem u nekom restoranu. Srećom, pa živim u Los Anđelesu, jednom od pristupačnijih gradova za ovako glupavu dijetu kao što je moja. Danas sam saznao da je tehnologija veganske i bezglutenske ishrane svetlosnim godinama uznapredovala od poslednjeg puta kad sam je isprobao. Kad smo već kod hranjenja po restoranima, poslušao sam savet iz legendarne pesme "Eatin' Ain't Cheatin'" od Steel Panthera i dogovorio se sa samim sobom da kunilingus ne predstavlja kršenje mojih jednomesečnih pravila.

Dan deseti: Napravio sam fantastični gvakamoli sos, koji sam pojeo sa salsom i kukuruznim čipsom, i to mi je pružilo zabrinjavajuću količinu radosti. Nisam bio emotivno spreman za ideju da ću uspeti da prenesem svoja omiljena jela iz vremena starog načina ishrane u ovaj vrli novi svet a da ih usput na neki način ne izvitoperim. Gvakamoli mi je ulio nadu.

Dan dvanaesti: Neko vreme sam se osećao pun energije i zdraviji, ali mislim da bi sada moglo da dođe do kolapsa. Danas se dogodila moja druga dremka posle ručka zaredom. Počinjem da osećam praktičnu stranu obroka, izvlačim malo zadovoljstva iz samih ukusa. Dan četrnaesti: Prva nedelja je bila pakao, ali je zato druga naprosto proletela. Pretpostavljam da ću, kako se više budem ubacivao u rutinu i bude mi trebalo manje mentalne snage za spremanje dozvoljenih obroka i borbu sa iskušenjima, čitav projekat početi da deluje manje kao žiža mog života, a više kao propratni element.

Dan šesnaesti: Odlučio sam da se stavim na probu i izađem u bar sa prijateljima. Dok je čitav sto uživao u turama sodžua, ja sam pijuckao mineralnu vodu sa limetom. Svi su izrazili svoje divljenje/sažaljenje što sam trezvenjak dok se oni opijaju, ali zapravo nisam osećao nikakvu žudnju za alkoholom. Uspeh?

Dan dvadeset prvi: Kao što sam i predvideo, moj unutrašnji kršitelj pravila počeo je da izbija na površinu. Nisam varao strogo uzevši, ali sam tražio načine da zaobiđem pravila. Ovo jelo ne sadrži gluten, ali ne može da se smatra bezglutenskim zbog načina na koji je upakovano ili pripremljeno? Nemam celijačnu bolest, daj ga. Neki ljudi puše travu na ovom događaju? Nema ničeg lošeg u naginjanju ustranu i potencijalnom udisanju malo sekundarnog dima. Rezonovao sam da ako postoji čitava izraelska industrija zasnovana na izvrtanju Božje reči i pronalaženju načina da se zaobiđe Sabat, to što ja iskorišćavam par rupa u pravilima nije ništa strašno.

Dan dvadeset drugi: Mislio sam da sam uspeo da zauzdam svoj libido, ali jutros sam se probudio sa momentalno prepoznatljivom skorenom papirnom maramicom pored kreveta. Ili moram da promenim brave ili sam ga bacio u nesvest dok sam spavao. Neću ovo računati negativnim poenima protiv sebe.

Dan dvadeset četvrti: U ovoj fazi se uglavnom vozim na autopilotu. Mislio sam da ću biti uzbuđeniji zbog toga što ću uskoro biti slobodan, ali sam prilično ravnodušan prema činjenici da više neće biti nikakvih ograničenja. Znajući moju ljubav prema dotičnom brendu, par ljudi mi je skrenulo pažnju na novi hibrid spljoštenog tortilja čipsa sa piletinom u Tako Belu, pitajući me da li će to biti moj prvi obrok posle dijete. Inače bih se nacrtao u lokalu još prvog dana, ali sada više nisam bio toliko siguran. Ovaj mesec me jeste sve više menjao nabolje, ali delovalo mi je kao da tokom tog procesa počinjem da gubim delove svoje ličnosti. Dan dvadeset sedmi: Svratio sam do kuće mog prijatelja i njegove devojke, sa kojom se nisam dugo video, a ona se ukopala u mestu i rekla mi da sam primetno smršao. Većina ljudi bi pre početka ovog meseca za mene rekla da sam "u formi", ali nakon što sam usput pokupio ostatke telesne dismorfije od toliko godina života u Los Anđelesu, ostatak dana vozio sam se na njenom komplimentu. Dan dvadeset deveti: Imam karton toplog mleka od badema na pultu koje nikad nisam skupio hrabrosti da otvorim. Ah, pa šta sad. Dok sam razmišljao o proteklom mesecu, moram da priznam da sam se osećao kao da mi je telo malko okretnije a um malko oštriji. E sad, uprkos tome, osećao sam i kao da su moja kreativnost, idiosinkrazije i druge čari otupeli. Isto kao što čovek na antidepresivima može da se oseti kao bleda kopija pravog sebe, tako je i ovaj način života gasio iskru moje stvarne ličnosti.

Dan trideseti: To je to. Mislio sam da ću se osećati kao đak kog deli samo jedan dan od letnjeg raspusta. Umesto toga, sve je kao i inače, ne kreću mi baš zazubice na hipotetične obroke ili terevenke. Ne žuri mi se da prekršim obećanje ni nad čim drugim sem nad pravilom u vezi sa seksom. Pitam se da li je Malori imao isti osećaj ambivalencije dok se približavao svom planinskom vrhu.

Epilog: Zanima me da vidim koliko dugo mogu da održim duh ovog disciplinovanog načina života sad kad sam slobodan. Kontam da, dok nije održivo da ostanem vegan 100 odsto vremena, definitivno mogu da ograničim unos mesa i izdašnije obroke na prilike tokom izlaska. Nema više solo gozbi. Slično, konzumiranje alkohola i droga može da pređe u kategoriju "ponekad i samo u društvu". Moja žudnja za slatkim kao da je takođe nestala, ali pretpostavljam da će buknuti nekad u budućnosti. Eh da, gluten se vraća u moju ishranu zato što je njegovo ograničavanje besmisleno, a možda čak i štetno, ukoliko niste alergični na njega.

Često pišem u kafeterijama, a hladni napici mi često služe kao pokriće za boravak tamo i kao gorivo za posle podne, tako da ne mogu da zamislim kako u budućnosti u sebe ne unosim kofein. E sad, uprkos tome, voleo bih da se zadržim ispod dve šolje dnevno i ograničim samo na kafu. Neprijatno mi je da priznam da je postojao period mog života koji su obeležila energetska pića u stilu "belog smeća" i za koji ne bih voleo da se ponovi. Naravno, nisam nameravao da dozvolim da ovako veliko dostignuće prođe bez pravog slavlja. Osim toga, samo ako izbombardujem svoje izmenjeno telesno i mentalno stanje starim iskušenjima moći ću da saznam da li će bilo koje od ovih promena da se zadrži ili ne.

Nakon što sam se izmerio, ustanovio sam da sam izgubio sedam kila. Nije loše, mislim da mi kilaža nije počinjala sa sedmicom još od koledža.

Prve slobodne noći skočio sam u poroke naglavačke. Cepao sam votku, zalivao je red bulom, cuclao vodenu lulu, imao seks sa svojom nadljudski strpljivom i uviđavnom partnerkom. I sve to pre večere, koju sam obavio u Animalu, magnetu za mesožderske gurmane i antitezi svih veganskih lokala koje sam posećivao prethodnog meseca. Moja narudžba za večeru bila je manje trijumfalni povratak radostima mesa a više sadistička osveta životinjskom carstvu zbog sve one faune koje sam bio lišen tokom te četiri nedelje. Ne, zaista, bilo je bolesno. Surova i krvava jela kao što su foie gras, teleći jezik i koštana srž ispunjavali su sto dok sam jeo svako sledeće jelo sa manje ljudskosti nego prethodno. Dok sam se tovio, osećao sam kako moj uspavani mesožderski gos'n Hajd sve više preuzima kontrolu a moje beonjače najverovatnije postaju krvavocrvene baš kao u nekom zombi filmu. Na kraju sam se, zahvaljujući beskrajnim turama pića, onesvestio.

Probudio sam se narednog jutra otkrivši da se, uprkos hedonizmu od prethodne večeri, nisam vratio na poročnu ishranu i način života mog bivšeg života. Štaviše, jedina žudnja koju sam osetio čitavog dana odnosila se na izdašnu vegetarijansku (ali ne vegansku) salatu. Čak sam odbio i besplatni krostini hleb koji je uz nju išao, slobodan ali suštinski manje zainteresovan.

Videćemo da li ove nove vrline u vezi s opijatima i ishranom mogu da izdrže probu vremena, zbrzanih obroka i izopačenog društva koje je sastavni deo mog posla i načina života. Moglo bi sve da ode dođavola. Mogao bih da nabacim više kila nego što sam izgubio. Pomiren sam sa svim mogućim ishodima. Za sada uživam u tome koliko na mene ne deluju bilbordi koji reklamiraju brzu hranu i gifovi sa receptima, i koliko nisam rob sopstvenom idu.

Verovatno ću, međutim, uskoro probati onaj čips sa piletinom.

Još na VICE.com:

Ljudi koji odlaze na 'seks detoks' da bi se karali čistog srca

Koliko zaista može da ti godi ako mesec dana apstiniraš od alkohola

Sve prednosti uzdržavanja od masturbacije