Ljudi ubrizgavaju fiziološki rastvor u skrotume

Skrotalna inflacija naziv je za privremenu telesnu modifikaciju koja obuhvata ubrizgavanje slane vode – eventualno vazduha – direktno u skrotum.
6.8.18

Prethodno objavljeno na Tonic-u.

Mnogi ljudi bi samu posetu jednom seks partiju smatrali za nešto „skroz ludo“. Redovni posetioci seks partija videli su već dosta „skroz ludih“ stvari, pa je stoga potrebno nešto zaista posebno da bi njih impresioniralo. Te su mi misli prolazile kroz glavu dok sam ulazio u plej-prostoriju aranžiranu u bolničkom stilu, prošle jeseni u Bruklinu. Zatekao sam desetak lica sa grimasama šoka, čuđenja, gađenja, oduševljenja, i potpune neverice. Na nekim su se licima izrazi svih ovih osećanja smenjivali ciklično.

Sa oklevanjem sam ispratio njihove poglede i na drugoj strani sobe uočio čoveka kako leži na stolu, ok mu je između nogu nešto nalik na omanju dinju. Ubrzo sam shvatio da se ne radi o povrću – bio je to njegov rođeni skrotum. Pogled mi se dalje kretao uz tanku cev prikačenu za otekle mošnice, a sa druge strane kesu od infuzije. Mozgu je par sekundi bilo potrebno da obradi podatak da iz te kese nekakva tečnost curka u skrotum dotičnog gospodina, i da procedura čak još nije gotova.

Moja pratilja – sposobna da čak i samo u bolničkoj košulji izgleda šik – i ja smo jedno vreme gledali kako se onom skrotum postepeno povećava. Užasnut mogućnošću eksplozije, kao sam joj da moram da se vratim među normalan, pristojan svet koji se u podrumu jebe na gomili. „Pošto smo svi maskirani u medicinsko osoblje, kako bismo znali ko će da mu pritekne u pomoć ako mu stvarno puknu muda?“ sevnulo mi je kroz glavu dok je mučnina počela da uzima maha. (Ironija leži u tome da sam samo godinu dana kasnije istraživao jedan drugi, trajniji način za peglanje sopstvenih mošnica.)

„Ja ostajem“, odgovorila je devojka na moju primedbu da ne mogu više da izdržim. „Moram da mu pipnem kad se završi. Potpuno je… nestvarno!“

To što smo gledali zove se skrotalna infuzija, ili skrotalna inflacija, skraćeno S. I. Ova privremena telesna modifikacija obuhvata ubrizgavanje slane vode – eventualno vazduha – direktno u skrotum. Neki ljudi vole sami sebe ovo da rade, dok neki – poput tipa sa partija – imaju poverenja u druge.

Kao kroz maglu, sećam se galerije nadutih muda na jednom davno ugašenom sajtu ka kom me je uputio drug negde početkom neka. Pregledao sam razne prezentacije tu na monsternuts.com, i zatim potisnuo ovaj fenomen negde u mračne uglove uma. Nisam se pitao kako, zašto, i čemu ova procedura sve do danas.

Ne postoji opšteprihvaćen razlog zbog kog ljude privlači određeni fetiš ili aktivnost kao što je S. I., objašnjava Dulčineja Pitagora, seksualni terapeut iz Njujorka, poznatija po imenom Dr Kink. Pitagora kaže da je nekima od ključnog značaja osećaj bola, istezanja, povećane težine. Druge pak privlači sama ideja povećanja dimenzija, bilo kod sebe bilo ko nekog drugog – u pitanju je fetiš rasta.

„Kod većine, rekla bih da se ipak radi o moći i kontroli – obično se ovo kombinuje sa senzualnom igrom ili estetskim modifikacijama. Isto važi za doma ili topa koji modifikaciju izvodi, i za saba tj. botoma koji joj se podvrgava“, kaže Dulčineja i dodaje da je neophodno ogromno poverenje u osobu kojoj prepuštamo kontrolu nad delom tela koji za mnoge predstavlja centar muške seksualnosti. „Pošto je već nemoguć ostvariti društveni ideal maskuliniteta, ljudi se odlučuju podsvesno ili svesno da zadovolje tu potrebu bukvalno, uvećanjem dela tela na bezbedan način, bez neželjenih posledica.“

„Bezbedan“ i „bez posledica“ svakako nisu atribute za koje bi se odlučio čovek prinuđen da se odgega do Hitne pomoći zbog neke od komplikacija koje se mogu javiti ka se muda napumpaju vazduhom ili fiziološkim rastvorom. Potencijalne posledice sežu od bolnih hendikepa kao što je skrotalni celulitis, sve do ozbiljnijih i čak fatalnih kao što je Furnijeova gangrena (retka ali smrtonosna bakterijska infekcija).

„Dva glavna rizika su upale i povrede samih testisa“, kaže dermatolog Džošua Zajhner iz Njujorka. On objašnjava da je celulitis infekcija mekog tkiva i kože koja zahteva terapiju antibioticima kako se ne bi proširila na druge delove tela i dodatno iskomplikovala. Zajhner dodaje da vazduh u krvnim sudovima može da omete distribuciju hranljivih materija kroz tkivo. Ako se blokiraju krvni sudovi koji vode ka genitalijama, lako može doći do nekroze kože poznatije kao gangrena.

Ako vas ovo nije ubedilo da budete pažljivi dok pokušavate da napumpate jaja do veličine glave, osvrnimo se na drugi, spektakularniji ishod koji je meni onom prilikom prvi pao na pamet. „Retko se dešava, ali preterana inflacija može izazvati rupturu samog skrotuma“, kaže Zajhner i prepušta našoj mašti da sama napravi poređenje sa prenaduvanim gumenim balonom.

Istraživački rad iz 2003. pod naslovom „Komplikacija jednog neobičnog seksualnog čina“ navodi da je S. I. možda češća praksa nego što se misli, i pominje pacijenta sa dijagnozom skrotalnog celulitisa koji je na internetu kupio hirurški komplet i sam pokušao da sebi napumpa skrotum. Sajt salineinfusion.info sumorno izveštava da su američki distributeri ovih S. I. kompleta u međuvremenu zatvorili radnju, ali opremu je i dalje moguće nabaviti preko jedne kanadske kompanije.

Nije lako doći do preciznih statističkih podataka na ovom planu, ali reklo bi se da S. I. izvodi u najmanju ruku dovoljan broj ljudi da bi bar jedna kompanija u svoj katalog kupaćih kostima uvrstila modele namenjene gospodi nabreklih skrotuma punih slane vode.

Ipak, namučio sam se u potrazi za sagovornikom spremnim da opiše kako je to kad ti se litar tečnosti ubrizga u mošnice. Nisu bili razgovorljivi ni ljudi koji zahvat izvode; jedini je na intervju pristala Atrina Bril, „top“ u paru čijem sam performansu prisustvovao na pomenutom partiju. (Kao dominantna partnerka, ona je režirala tu scenu.)

„Sklona sam čudnim stvarima“, kaže ona. „Što luđe to bolje.“

Bril objašnjava da za nju smisao javnog performansa skrotalne infuzije leži u prilici da publika modifikovan deo tela razgleda, ispita, čak opipa. „U sklopu svog top perfomansa, ja ga vodim okolo i pokazujem svim prisutnima njegova džinovska jaja.“

Kad sam nešto kasnije iste večeri našao svoju pratilju, ponosno mi je opisala da je imala priliku ne samo da dotakne naduveni skrotum već i da ga lizne što je žarko želela. Sat-dva kasnije, video sam istog čoveka kako pali i gasi baterijsku lampu kako bi svoje mošnice prikazao kao sjaju, narandžastu kuglu prošaranu venama. Publika je bila fascinirana.

„Koliko je ostao u tom stanju?” pitao sam posle Bril.

„Vratio se manje-više u normalnu sutra oko podne“, kaže ona i dodaje da organizam obično upije i mnogo veće količine tečnosti u roku od dan-dva.

Kao redovno zamorče redakcije Tonika, ja obično pristajem na sve što urednicima padne na pamet. Sticajem okolnosti, za jednu prethodnu kolumnu već sam izravnao sve bore na skrotumu, pa me nešto nije privlačila mogućnost da ga sad još i napumpam vodom. Bilo bi zanimljivo provesti 24-48 časova kao pravi mudonja, ali komplikacije – iako retke – bile su dovoljne da me liše radoznalosti.