Seks

Upoznajte muškarce koji imaju fetiš na prdež

"Nije znao da sam njegovim guzovima prišao da bih im se divio, a njegov prdež predstavljao je ostvarenje svih mojih snova."
16 Mart 2018, 8:47am
Na slici: par u donjem vešu koji ne propušta prdež, nema veze sa fetišistima, ali,  šta da se radi, slika je savršena. | Izvor: www.myshreddies.com

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE Kanada.

Hajde malo da pričamo o prdežima. Pre par nedelja, avion iz Dubaija za Amsterdam morao je prinudno da sleti u Beč kako bi izbacio starijeg čoveka koji nije prestajao da iz sebe pušta otrovne gasove. “Gađenje” se verovatno nalazi među top tri reakcija na javno puštanje golubova; druga dva mesta mogla bi da zauzmu “neprijatnost” (i za prdonju, i za one oko njega) i “humor” (svi vole dobar komični prdež).

Međutim, odnos prema smradu koji usledi posle posebno skandaloznog puštanja vetra nije isti kod svakoga: ima onih koji se prema toj vrsti pražnjenja odnose sa poštovanjem i divljenjem. Studija iz 2014. godine sa Univerziteta u Egzeteru pokazala je da bi hidrogen sulfat — jedinjenje koje možete naći u prdežu — moglo da zaštiti ljudske ćelije obično oštećene bolestima kao što su rak.

A za jedan mali broj pojedinaca, prdenje nije samo tabu nuspojava ljudskog varenja — to je i primarni fokus njihovih seksualnih života.

Fetišizam na prdež — poznat i kao eproktofilija — podrazumeva seksualno uzbuđenje od analnog ispuštanja gasova. Kao što je slučaj sa mnogim drugim fetišima, seksualno uzbuđenje može da proistekne iz različitih situacija za različite članove eproktofilične zajednice. Neki pojedinci su najuzbuđeniji kad prde na seksualne partnere, dok druge najviše napali kad se prdi na njih. Mnogima od nas funkcioniše svih pet čula, a svako od njih može potencijalno da bude probuđeno jednim izdašnim puštanjem goluba. Kiselkasti mirisi, duboko udisanje, glasne note — svačiji repertoar omiljenih detalja malko je drugačiji. Većina pripadnika eproktofilične zajednice slaže se, međutim, oko jednog: njihov fetiš nije isto što i koprofilija, i uglavnom im se ne dopada ideja "sketa".

Kako, uopšte, razvijete fetiš na prdež? Prema terapeutkinji za seks i ljubavne veze Sari Beri, “prdeži se uglavnom smatraju smešnim, odvratnim i/ili sramotnim. Svako iskustvo koje pojačava ove reakcije može da dovede do doživljavanja prdenja kao seksualnog uzbuđenja.” Ovo je u svakom slučaju potvrđeno pričama pojedinaca iz eproktofilične zajednice.

Džejson*, dvadesetdvogodišnji strejt muškarac iz Sjedinjenih Država, najranije fantazije o prdenju vezuje za uzrast od šest godina, kad je zamišljao da se druži sa posebno naduvenim Pumbom iz Kralja lavova. Iako se seća da je bio opsesivno zabavljen nadutošću od gasova, njegovi roditelji bili su mnogo manje opušteni. “Sećam se da mi kad sam bio mali nisu dozvoljavali ni da koristim reč ‘prdež’, zbog čega mi je to verovatno postao tabu ili nešto zabranjeno.”

Riku*, pedesetdvogodišnjem geju iz Australije, roditelji možda nisu bili tako strogi kao Džejsonovi, ali i za njega ovaj fetiš korene vuče još iz ranog detinjstva. “Kao mladi dečak, uvek sam gajio prećutno divljenje prema drugim dečacima koji su prdeli u javnosti, jer su uvek delovali strašno oslobođeno, samouvereno i pomalo subverzivno.” Rik se seća da je želeo da bude malo hrabriji.

Kako je odrastao i počinjao da istražuje i shvata sopstvenu seksualnu orijentaciju, Rokovo samopouzdanje je raslo i on je želeo da isprovocira reakciju kod drugih muškaraca. “Jednog dana sam osetio da mi je dosadno i želeći da šokiram, prdnuo sam prilično glasno pred drugim muškarcem u svlačionici univerzitetske teretane”, rekao je Rik. “Posle sam to nastavio redovno da radim. Ponekad su moji prdeži zapravo izazivali pozitivnu reakciju.”

Za Džejsona i Rika, ova rana emotivna iskustva dovela su do saznanja da ih uzbuđuje eproktofiliju. Obojica se sećaju da su imali ili erekciju izazvanu prdežom ili masturbatorske fantazije, koje su na kraju dovele do ispuštanja gasova kao glavnog izvora seksualnog uzbuđenja. Međutim, Džejson, koga uglavnom privlače ženski prdeži, još nije uspeo da razgovara o svom fetišu sa nekim licem u lice i zbog toga nikad nije doživeo susret te vrste u stvarnom životu. “Posećujem nekoliko internet foruma i tome slično, tako da imam nekoliko onlajn prijatelja koji se lože na isto”, objašnjava on. Pored ovih internet četova, Džejson svoj fetiš najpre upražnjava preko onlajn video snimaka. “Oni ne sadrže seks ili golotinju”, kaže mi on. “Većina onih koje gledam su solo video snimci na kojima je model sam, ili potpuno obučen ili u sugestivnoj odeći, kao što je donji veš.”

S druge strane, Rikova rana egzibicionistička iskustva u svlačionicama teretana i gej saunama uskoro su prerasla u zrelije odnose. Rik, koga zanima razmena gasova samo sa drugim muškarcima, proveo je prvu polovinu odraslog života razgovarajući sa muškarcima sličnih interesovanja na gej forumima za eproktofiliju i Jahu grupama, kao i gledajući i kačeći svoje video snimke na sada ugašenom maleassrippers.com.

Tek kad je napunio 40 godina, Rik je posetio jednog starijeg čoveka u inostranstvu, sa izričitim ciljem da iživi svoju fantaziju. “Proveli smo 24 časa zajedno i za to vreme prdeli jedan pred drugim na različitim lokacijama (npr. po restoranima), prdeli jedan drugom u ruku, a na kraju i jedan drugom u lice.” Posle jednog tako zadovoljavajuće izopačenog dana, Rik je doživeo razne druge sesije u stvarnom životu, ali su one uglavnom bile ograničene na razgovore preko Skajpa sa prekookeanskim kontaktima.

Fabio*, tridesetsedmogodišnji oženjeni strejt muškarac iz Brazila, imao je sasvim drugačije iskustvo. On ne samo da ima redovne interakcije na relaciji lice-dupe, već je i heteroseksualni tip koga isključivo privlače muški prdeži. Još jednom, Fabio se priseća da su ga uzbuđivali prdeži njegovih drugara kad je imao pet godina. Nekoliko godina kasnije, družio se sa jednim rođakom u njihovom stambenom bloku u Sao Paolu. “Gledali smo televiziju i on mi je iz obesti namerno prdnuo u lice”, kaže Fabio. “Nije znao da sam njegovim guzovima prišao da bih im se divio, a njegov prdež predstavljao je ostvarenje svih mojih snova.”

Uprkos njihovim različitim pozadinama, seksualnim orijentacijama i iskustvima sa eproktofilijom, kad Džejsona, Rika i Fabija pitam šta pokreće njihov fetiš, oni imaju isti odgovor: intimnost prdenja. Džejson prdenje u društvu doživljava kao nešto što može da izokrene društvena očekivanja: “Devojke obično nisu otvorene o takvim stvarima sem ukoliko se ne osećaju zaista opušteno u vašem društvu. Zato, pretpostavljam, da na to gledam kao na znak privrženosti.”

Društvena prihvaćenost igra određenu ulogu i u Fabijovoj eproktofiliji. On objašnjava da ga posebno zanimaju prdeži muškaraca koji su lepo obučeni, baš kao i zgodniji i inteligentniji od njega. Ako lep, pametan muškarac pristane da mu on prdne u facu, “to znači da mu se dopadam i da mi dozvoljava da ga dobro upoznam, onako kako to niko drugi ne može”, kaže Fabio, “zato što ljudi obično ne znaju kakvi su nečiji prdeži.” On mi kaže da, u njegovim očima, prdež humanizuje pojedinca. Kad muškarac pred kojim se oseća inferiornim pusti goluba na njega, to ga izjednačava sa Fabijom — što je za njega jedno cerebralno i opuštajuće iskustvo.

Inteligencija i intelekt nalaze se na prvom mestu i u Rikovom fetišu. On priča kako ga je umnogome inspirisao jedan francuski kolega sa kojim je radio devedesetih, prvi muškarac koji je naglas pred njim priznao koliko uživa u prdenju. Rik opisuje i zadovoljstvo sposobnosti da artikuliše želje pred drugim inteligentnim muškarcima koji ih podjednako razumeju i dele. A što se samog čina tiče: “Za mene je to deljenje intimnosti, neka vrsta oslobođenja i prihvatanje čovekovog bazičnog životinjskog porekla.”

*Imena su izmenjena da bi se zaštitila privatnost. Pratite Ričarda na Tviteru.