Da li je prevara mizogina?

Živimo u doba društvenih promena. Muškarci su zbunjeni. „Kako da znamo šta je OK ako nam ne kažete?“ zapomažu oni, cepaju košulje i urlaju na mesec. Evo: lepo pitajte. Sva pitanja o romansi, odnosima, seksu, šaljite na moju adresu. Žena sam, pitajte šta god vas interesuje.

Stiglo mi je pitanje: „Da li je prevara znak mizoginije?“

Čin neverstva nije sam po sebi mizogine prirode. Ne može ni da bude, jer mu žene pribegavaju koliko i muškarci. Monogamija je zagonetka za ceo ljudski rod, ne samo za muškarce – ženama ništa lakše ne pada. Štaviše, istorijski gledano moglo bi se reći da su žene više propatile pod čizmom monogamije nego muškarci (jer su bile primorane da odustanu od posla i posvete se održavanju domaćinstva).

Prostije rečeno, žena podjednako želi da pojebe nekog sa strane koliko i muškarac. Zagorelost nije ekskluzivno muška boljka. Svi nosimo teret svojih perverzija.

Znači, nije mizogino prevariti partnerku, ali šira slika oko celog čina može biti mizogina. Neverstvo podrazumeva svesno prenebregavanje, držanje partnerke u mraku. Muškarac možda švrlja – iako to nije uvek slučaj – zato što mu je u vezi sjebana polna dinamika. Možda koristi neravnopravnost u odnosu sa partnerkom, njenu zavisnost od njega, možda manipuliše njom kako bi prihvatila to što joj radi. Moguće je i da vara zato što oseća da mu sve žene pripadaju, što je čest slučaj kod muškaraca: misle da zaslužuju sve što požele, ne zanima ih kako se to odražava na ostale.

Mene su varali, a i ja sam varala – dva puta, ako se prenebregne tinejdžerski pijani peting. U mom slučaju, problem jeste bio mizoginija – moja, internalizovana – bar prvog puta. Bila sam mlada i opsesivno želela da budem privlačna muškarcima, pa kad je partnerova početna fascinacija mojim telom popustila, mene je počeo da hvata strah; čim se pojavio neko drugi kome sam bila neodoljiva i uzbudljiva, vrlo lako sam poklekla.

Drugom prilikom, partnera sam prevarila kako bih sebe ubedila da okončam vezu sa njim. Tada nisam želela da priznam da sam živela u nezdravoj vezi – previše sam vremena i truda uložila, nisam mogla da zamislim da se odvojim od njega. Ali čim sam ga prevarila, shvatila sam zašto sam to uradila pa smo raskinuli.

Nekad sam prilično mračno gledala na monogamiju, imajući u vidu ove primere. Ubedila sam sebe da mi je suđeno da varam, ali razlika je danas u tome što pokušavam da budem svesan svojih osećanja i njihovih uzroka. Ranije sam se držala na distanci od njih. Poverovala sam sebi da mogu da se uklopim u monogamni model kada sam počela da živim tako da sebi uskraćujem ona snažna, ogromna osećanja. Pokušavam da sebe spustim na zemlju, da me ne uznemire eventualna „negativna“ osećanja koja se jave prema mom partneru ili prema konceptu monogamije. Monogamija ume da bude čupava, sasvim je OK ne uživati u njoj potpuno. Lakše je ako se ne zavaravamo i ne zamišljamo da će nam monogamni odnosi biti idealni, da će savršeno zadovoljiti sve naše potrebe,

Moj stav prema neverstvu takođe je uslovila svest da monogamija nije jedina moguća opcija. Da se desilo da sam odlučila da ne mogu da ostanem verna jednom čoveku, to bi bilo u redu. Živela bih ne-monogamno. OK, možda ne bih mogla da budem sa baš svakim koga poželim, jer poligamija definitivno nije za svakoga, ali kao što sam odgovorila čitaocu prethodnog meseca, ne treba očekivati da će nam baš svaka privlačna osoba zadovoljiti svaku potrebu i svaku želju.

Ljudi često varaju zato što na nekom nivou zamišljaju da zaslužuju i jare i pare. Misle da će, ako budu mogli da obmanu partnera dovoljno dobro, uživati istovremeno i u stabilnoj vezi i u uzbudljivom usputnom seksu. Ali ne može se imati baš sve – niko nema sve. Veza koja se bazira na obmani neće biti uspešna.

Sasvim je u redu želeti da do kraja života nezajažljivo menjamo seksualne partnere; i sama sam tako dugo živela. Ipak, problem se javlja ako to krijemo od osobe kojoj bi taj naš stav potencijalno promenio mišljenje o odnosu koji imamo. Kao što vi zaslužujete da vam potrebe budu zadovoljene, tako to zaslužuje i ona. Ako želite više partnera, slobodno ih potražite. Ali ako ona želi monogamiju, dozvolite joj da je i sama potraži, ako ne sa vama onda sa nekim drugim. Ako ni sama nije sigurna šta tačno želi pa postignete neku vrstu kompromisa, tim bolje. Svi zaslužujemo da nam potrebe budu zadovoljene, svi imamo obavezu da to obezbedio svojim partnerima.

Prevara ne mora da bude motivisana mizoginijom, ali može da se desi u širem mizoginom kontekstu. (U svakom slučaju je treba izbegavati.)