Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.U našem novom serijalu , razgovaramo sa fotografima koji su ostavili traga i na internetu i u stvarnom svetu, o studiranju, društvenim mrežama i kreativnosti nasuprot komercijalnosti, da bismo bolje shvatili šta je potrebno da biste radili na jednom od najkonkurentijih polja u kreativnim profesijama.Prvi put sam video fotografije Jana Fošera u Kembridžovom studentskom književnom časopisu koji je od periodičnog postao kvartalan. Zvao se Granta, a za broj 110, čija je tema bila seks, francuski umetnik priložio je foto-esej pod naslovom Telo; intimni, raznovrstan i dopadljiv dokument o nagom obličju. Tada sam imao 16 godina, tek sam počeo da otkrivam radove fotografa kao što su Fošer – konkretno Volfganga Tilmansa i Rajana Makginlija – a i dalje sam gajio strahopoštovanje prema težini koji može da nosi neka slika. Fošerova priča nosila je u sebi veliku fluidnost, uprkos neprijatno izuvijenim položajima u koje je bilo postavljeno svako telo, i pronašao lepotu u sirovosti – nepokolebljivu u svojoj poruci, ali osetljivu u izvedbi.
Reklame
Potražite Janov Tumblr i pronaći ćete taj kontrapunkt svuda u njegovim delima, u editorijalima, komercijalnim i ličnim radovima, obilje mladih, zavodljivih lica, često ispred prirodnih pejzaža, kako leže u travi ili na plaži.Jan je rođen i odrastao u malom srednjevekovnom gradu u južnoj Bretanji, u Francuskoj, okružen močvarama i okeanom. Nakon što se preselio u London da bi se profesionalno bavio fotografijom, svoje radove slao je časopisima kao što su i-D, Wonderland, Hero, Purple i L'Officiel Hommes, sarađivao je sa brojnim brendovima i nedavno radio na časopisu sa modelom i dizajnerom Filipom Elisom pod naslovom Uvećajte svoje uspomene, alterantivnoj prezentaciji Elisove poslednje kolekcije. Sa osvežavajućom iskrenošću – Zašto je print i dalje važan? "Ponekad vam pomogne da shvatite koliko je loša vaša slika" – Jan ovde priča o životu profesionalnog fotografa.
Kada i kako si počeo da se baviš fotografijom?Počeo sam da učim negde 2004. godine, kad je fotografija počela da bude dostupna i pristojna. Oduvek sam želeo i pre toga, ali kao tinejdžer i student nisam mogao da priuštim sebi film i razvijanje, a nisam imao ni pravi pristup mračnoj komori.Da li si studirao fotografiju na fakultetu? Misliš li da to vredi?Nisam je studirao. Studirao sam nauku, ništa što je imalo veze sa umetnošću. To je na neki način podstaklo moju kreativnost, kao i sposobnost da rešavam probleme.U poslu zasićenom raznim prizorima, kako tvoje ideje i dalje ostaju nove i sveže?
Reklame
Mislim da u fotografiju niko nije doneo ništa novo u poslednjih 20-30 godina. Samo unosimo varijacije, rekao bih.
Kako i dalje ostaješ originalan kad imaš utisak da je toliko toga već urađeno?Mislim da samo slušam osećaje i planiram kako želim da predstavim svoje slike. Takođe verujem u ljude koje želim da slikam i iskreno sam zainteresovan za njih. Čista radoznalost – to vam je kao kad čitate neku dobru knjigu!Kolika je konkurencija sa drugim mladim fotografima?U nekoliko retkih situacija kad sam se u životu prepustio takmičarskom duhu, strašno sam omanuo. Ustanovio sam da ionako nisam taj tip osobe, tako da ne razmišljam više o tome. Život mi je tako jednostavniji.Digitalna fotografija ili film? I da li moraš da potrošiš ogromne količine novca na opremu da bi je napravio?Film, ali ne smeta mi ni digitalna fotografija. Film prosto odgovara onome kako volim da romantizujem slike. Taj proces zahteva više vremena, zato mi odgovara. Ne trošim ogromne količine novca na opremu, zato što ne mogu da je priuštim. Naučio sam kako da radim s ograničenim budžetom.
Koji je najveći izazov sa kojim si se suočio kao fotograf?To stvarno zavisi… Živim u uverenju da, dok god vas pokreće vaša radoznalost i dajete sebi vremena, biće s vama sve u redu. Novac je izazov, ali nije sve u novcu.Misliš li da je fotografija elitistička profesija?Zaista jeste! Lakše je ako možete da proizvedete sliku svojim novcem koji pokriva sve vaše troškove. Budimo iskreni, ova profesija je uglavnom puna ljudi koji nisu naročito jedinstveni, kreativni niti originalni. Naučili su kako da kopiraju neki stil i uspeli zbog bogate porodice ili jer su imali mrežu poznanstava.
Reklame
Šta čini upečatljivu, emotivnu fotografiju?Ne postoji recept za emotivnu fotografiju. Sebično, mora mene prvo da zadovolji.
Kakav savet bi dao nekom ko želi da se bavi fotografijom profesionalno?Nađite neki posao sa strane izvan kreativne industrije, budite realni, stojte čvrsto na zemlji.Koliko uzimaš u obzir društvene mreže, pogotovo Instagram, kad praviš slike?Samo ih podelim… na svoj skroman način, bez zadnjih namera. Evo je, uzmite je!Da li je Internet promenio način na koji razmišljaš o fotografiji ili je istražuješ?To je veoma moćna alatka sa svojim ograničenjima. Ona ubrzava i podstiče vašu kreativnost, ali istovremeno mislim da stvarima treba više vremena da bi mi sazrele u glavi.
Misliš li da je ajfon fotografija unazadila ili unapredila fotografsku profesiju?Za mene je ona komplementarna… Mislim da je unapredila industriju. Uvek imamo telefone u džepovima. Lakše je okinuti i dokumentovati stvari.Da li polažeš nade u budućnost fotografije kao zanata? U kom pravcu misliš da se kreće ova profesija?Da, dok god su ljudi iskreni sa svojim medijumom i ne pokušavaju da se okoriste nečijom veštinom, procesom ili mrežom. Dok god su ljudi organski i veruju instinktu, sa nama će sve biti u redu. Ovom profesijom suviše rukovode društvene mreže, to jeste važno, ali nije suštinski.Zašto je print i dalje toliko važan?Print vam ponekad pomogne da shvatite koliko je loša vaša slika.
