Ljudi iz Srbije o prvom letovanju bez roditelja

Prvo letovanje bez roditelja predstavlja jedan od najosobađajućih trenutaka u životu. Naravno, za roditelje sunoćna mora. Međutim, za decu, za "nas", to je često prekretnica - pvi put kada smo stvarno slobodni i odrasli.

Ta "prva" letovanja su uglavnom niskobudžetna - u Crnoj Gori, ili u Grčkoj, ali taj deo njihovog karaktera nije bio bitan. Paralija i Budva bili su sasvim dovoljni za sve što nam je trebalo - parče mora i potpune slobode.

Zamola sam nekoliko ljudi iz Srbije da mi ispričaju svoje prve letnje avanture.

Posle prve godine srednje sam prvi put otišla sa školom na more, bez roditelja u Paraliju. Bila sam presrećna što ću konačno osetiti tu slobodu u punom obliku i što ću konačno biti na “pravom” moru. Radovala sam se, ali sećam se da me je u maltene istoj meri brinulo da ne izgubim pare i stvari. Stalno sam razmišljala gde mi je šta. Profesori su krenuli sa nama ali ih mi uopšte nismo viđali i to mi je tad bilo strava.

Sa drugaricama sam se jedne noći razbila od tekile i celu noć smo ostale na plaži i pevale. Sada kada razmislim teško mi je da se setim bezbrižnijeg trenutka od tog. Izlazile smo u neku diskoteku Omilos, gde se puštala domaća muzika. Bila sam srećna i što mogu da obučem šta hoću i da stavim gomilu šminke, a da ne dobijem pridike mame i tate. Ali, sada kada imam 30 godina mislim da svoje dete neću pustiti samo na more do kraja srednje, za svaki slučaj.

Moje prvo letovanje bez roditelja bilo je najdosadnije na svetu, toliko smo bili dobra deca. Išla sam sa najboljim drugom i drugaricom u Herceg novi. Ujutru bismo ustajali oko osam, išli na plažu. Zatim bi se sklanjali od 11 do 15 sa nezdravog sunca u kafić gde bismo igrali karte. Nakon ručka bismo ponovo išli na plažu, a uveče bismo izašli do ponoći, jer više nismo mogli da izdržimo, budući da smo svako jutro ustajali u osam. Imali smo 18 godina a već smo bili penzioneri u duši.

Dosta kasno sam otišla na letovanje bez prisustva roditelja jer moja mama živi na moru. Pošto je ona veliki car, nikada mi nije bio problem da letujem kod nje. Imala sam čak 22 godine kada sam prvi put sa tadašnjim dečkom i još jednim parom otišla letovanje. Uzeli smo kuću na ostrvu Brač. Pre nego što smo uopšte krenuli na put sam se posvađala sa dečkom jer je kasnio, a ja mrzim kada ljudi ne poštuju tuđe vreme. Zbog njega nas je drugi par čekao i krenuli smo pola sata nakon dogovorenog vremena.

Sećam se da me je hrvatsko primorje oduševilo, ali se moj dečko ponovo ponašao kao degenerik, pa mi celo letovanje nije ostalo u najboljem sećanju. On je svih sedam dana samo pričao o vutri i pokušavao da je nabavi od hrvatskih klinaca. Na kraju krajeva ne bih mogla da kažem da je to iskustvo bilo bolje od letovanja kod keve. Imam potpuno istu količinu slobode u oba slučaja, samo što kod keve ne plaćam smeštaj i ona ne smara nepoznate ljude da joj prodaju vutru.

Bugarska, u drugom razredu srednje. Par ortaka i ja smo rešili da odemo na ludačko momačko putovanje. Naravno da smo, pre nego što smo krenuli, zamišljali kako ćemo da svake noći da privodimo ribe, pijemo viski i nosimo kajle na plažu. Umesto toga, odbile su nas sve ribe kojima smo prišli jer smo bili klinci. Sećam se da smo otkrili neki bugarski viski za evro i to pili svaku noć. Bili smo maloletni, ali niko nas ništa nije pitao. Lešili smo se svako veče i samo komentarisali sise sa plaže. Mislili smo da smo flajeri, a bili smo totalni luzeri.

Na prvo letovanje bez roditelja sam otišao u osmom razredu u Bečiće. Letovanje je bilo organizovano preko škole, u Užičkom odmaralištu koje liči na studentski dom. Išlo je nas davdesetak u grupi i dva profesora su bila zadužena da nas “čuvaju”. Naravno da smo se noću krili od njih da pijemo, tad sam s eprvi put otrovao od alkohola, bežali iz sobe kada profesori zaspe da odemo u Budvu. Posle petog dana, taksisti vise nisu hteli da dolaze po nas da nas voze u Budvu jer smo povraćali po autu, tražili da nam pojačaju muziku i izbacivali glavu kroz prozor da pevamo pesme Šaka Polumente. Nisam se mazao nikakvim faktorom pa sam izgoreo kao rak.

Prvi put sam sama išla na more sa drugaricama, naravno, u Budvu. Leto 2005. Plastika na sve strane, dvehiljadite u jeku, a mi u jeku sezone. Slovenska plaža, jednosoban stan sa jednim kupatilom, nas šest u njemu, nema tople vode, ma uopšte nije bilo vode. Svađamo se koja će prva u kupatilo, ja perem kosu u lavabou, pošto ne stižemo i nema pritiska u kupatilu. Stavljamo po dva kila šminke na 37 stepeni, štikle od 15 cm, pa u njima trčanje preko magistrale, da stignemo na Anabelu Funky G koja nastupa u Trokaderu. Pola letovanja smo jurile dečake iz naše srednje, jer su i oni bili u Budvi. Na kraju letovanja sam izgubila kartu za nazad, ali ipak je našla. Najlepši trenutak mi je bio u busu za nazad, gde plačemo jer nam je bilo predivno, cele prepečene, oljuštene, izgrebane, a jedna i sa povredom članka.

Kolege moje mame su išle za 330 evra 14 dana Francuska, Italija i Španija. Mama je mislila da je to sjajna prilika da proslavim završetak osnovne (da osnovne) škole i sa mojih 14 godina me je pustila da idem sa još dve drugarice, bez pratnje roditelja.

Ja to nisam videla kao priliku da se sada nešto bahatim, već kao ukazano poverenje. Znala sam da veruje da sam dovoljno zrela i odgovorna i da ću prepoznati nebezbednu situaciju ako se u istoj nađem. To se i desilo. Zaustavljali bi nas tipovi u letovalištu u Španiji i nudili nam besplatne koktele ako krenemo na žurku sa njima, tu par ulica dalje. Drugarice su se i premišljale, ali ja sam rekla da to ne dolazi u obzir. Išle smo sve tri kroz gužvu, držeći se za ruke.

Dešavalo se da omašimo organizovani bus do Barselone, pa da se same snalazimo sa autobusima i taksijima. Španski jezik koji smo svi razumeli zahvaljujući serijama je dobro poslužio.Najžalije mi je što sam bila klinka, pa su mi prioriteti bili kupovina nove Loreal maskare, odlazak u Zaru (za koju sam prvi put tada čula), suveniri sa Kamp noa, i ispijanje koktela na plaži. Tako da sam kroz sve što je bilo kulturološki važno nekako protrčala. Ali jebi ga, 14 godina.

Prvi put sam na more otišla posle osmog razreda. Išlo je celo društvo iz kraja, u Sutomore. Spavali smo u nekim bungalovima sa po petanest kreveta u jednoj prostoriji. Nikada neću zaboraviti facu moje mame, kada je na autobuskoj stanici videla da ide i moj "dečko", a ja joj to nisam pomenula već sam joj samo uzplahirano mahala iz busa, sva ozarena što ću prvi put moći normalno da se izvatam sa dečkom i to na nekom normalnom mestu koje nije mračni i smrdljivi ulaz.

Otišli smo na more, i izašli u neku diskoteku. S obzirom da sam iz malog mesta, meni je to bio prvi put u diskoteci. Ta svetla, separei, kokteli, toliko ljudi koji đuskaju na jednom mestu, sve je bilo kao film za mene. Posle dva dana upoznala sam nekog Crnogorca, otkačila dečka i smuvala se sa njim. Ovaj moj se nadrkao i onda su se pobili ispred diskoteke. Posle mora dobila sam ozbiljne batine što nisam rekla da mi i dečko ide na more .